Прочитај ми чланакСве извесније да ће се о "правном документу" са Приштином изјашњавати грађани, што је "Новостима" наговестио и председник Вучић.
Нацрт такозваног правно обавезујућег споразума Београда и Приштине, пре него што би га Србија и званично прихватила, могао би да се нађе и пред судом грађана.
Могућност референдума о предлогу споразума наговестио је председник Србије Александар Вучић у интервјуу за „Новости“, у којем је рекао да је за прихватање таквог документа неопходна „широка сагласност и већинска воља нашег друштва“. Он је нагласио да то није питање само за Србе на КиМ, иако су њихова безбедност, економски напредак и перспектива најважнији, већ и за све остале који живе у Србији.
БРИТАНСКА РОМАНСА О ТАЧИЈУ
Британски новинари листа „Тајмс“ Сузан Џегер и Роџер Бојс написали су романсирану биогарфију „Нова држава – модерни државник Хашим Тачи“. Они га називају херојем модерног доба. У књизи се помињу и герилски борци који су покренули револуцију. А, њихов вођа је баш Тачи. Аутори су пронашли „сличности“ Тачија са Манделом, Никсоном и Черчилом! Помињу да је имао тешко детињство, да је са оцем ловио фазане и научио да се бешумно креће по висоравнима, што му је касније, када је обуо војничке чизме много помогло. На ову књигу коју Тачи тренутно промовише у Европи стигле су многе реакције у којима се говори да је „ратни злочинац представљен као миротворац“.
Позивањем грађана да се изјасне о предлогу споразума, српске власти би, практично, подигле улог у преговорима о коначном решењу за КиМ, јер би приморале међународне посреднике да се снажније заложе за компромисно решење које би било прихватљиво већини у нашој земљи.
У супротном, одбацивање договора на евентуалном референдуму, довело би до потпуног краха преговарачког процеса, обесмислило године разговора, а било би схваћено и као још један неуспех Европске уније која се прихватила улоге посредника.
Могући референдум, такође, отклонио би и спекулације по којима је „правно обавезујући споразум“ само еуфемизам и флосукла иза које власт, наводно, покушава да сакрије неку форму признавања косовске независности.
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да грађани свакако имају коначну реч, али да би претходно политичари морали да преузму одговорност:
– Сви морају да јасно изнесу свој став о решењу за Косово и Метохију и евентуалном споразуму са Приштином. Тек онда се може расписати референдум и омогућити грађанима да донесу одлуку. Ако предлог не добије подршку, политичар који стоји иза њега, сносиће политичке последице. Наравно, ако и добије подршку, остаје историјска одговорност за одлуке.
Професор међународног права Бојан Милисављевић каже да референдум увек може да се организује, па и пре него што се свеобухватни споразум потпише.
По његовој оцени, такав споразум подразумева измену Устава Србије, а с обзиром на то да уставне промене изискују потврду грађана, то значи да би договорени пакет свакако морао да у неком тренутку изађе пред суд народа.
Наши прописи, наиме, предвиђају обавезу Народне скупштине да акт о промени Устава стави на референдум ради потврђивања, ако се промене односе на преамбулу Устава, начела Устава, људска и мањинска права и слободе, уређење власти, проглашавање ратног и ванредног стања, одступање од људских и мањинских права у ванредном и ратном стању или поступак за промену Устава.
Ако до референдума дође, судећи према ставовима грађана о том питању, у којима већ годинама има веома мало одступања, тешко да би било прихваћено било које решење које укључује неки облик прихватања косовске државности.
