Благо нама! Господар милости је проговорио. После дана ћутања, гурања, пребијања, хапшења, затварања, претњи, батинања, после кордона, фантомки, фалсификованих оптужница, фабрикованих сведочења и мобилних „црних џипова“ без таблица – дошао је тренутак покајања.

„Можда бих неког од студената могао да помилујем“, рече човек који је у својој глави већ и судија и порота, и гувернер и Бог, и спаситељ и казна.

Док народ блокира улице, док се студенти вуку по асфалту, док се пензионери малтретирају, док млади завршавају у марицама јер су тражили изборе, он… он „разматра помиловање“.

Замислимо само ту сцену: у својој барокној фотељи, изнад које виси неонска слика Ватикана и Брисела, он погледа списак студената и – благонаклоно – „помилује“ једног. Јер тако се у Србији данас влада – не по праву, него по ћефу.

Не дај Боже да ових дана у Србији неко мисли. То је опасна радња. А ако се још и усуди да устане – мора бити научен лекцији. И онда – ако буде добар, можда га „врховни вођа“ помилује.

А народ? Народ ће да му се захвали – уз прст на чело.

Извор: Србин инфо

Ознаке: Александар Вучић, помиловање