Прочитај ми чланак(Блиц)
После мукотрпне борбе с тешком болести преминула је петогодишња Нора Шитум из Задра која је боловала од тешког облика леукемије и која је подигла Хрватску на ноге након што је њена мајка јавно објавила да за само неколико дана морају да скупе око 600.000 евра за ескпериментално лечење у дечјој болници у Филадефији.
У хуманитарној акцији незапамћених размера грађани су показали велико срце и успели да за само неколико дана прикупе ову велику суму новца. Овај случај узбуркао је хрватску јавност пошто је болница у Филаделфији подигла цену лечења на 837.000 евра и довела у питање њен одлазак у САД.
Очајна мајка поново је апеловала на јавност. На Фејсбук страници “Вратимо осмех Нори на лице НОРА ФОРА Страшни ЛАВ” замолила је грађане да поновно крену с позивима да би се скупила додатна сума од 1,4 милиона куна.
Хрвати су изразили негодовање и гнев на Фејсбуку, остављајући поруке, као што је :
“‘Не можете ви бити толико бахати колико Хрватска мозе бити великодушна!!!’, ‘Колико вам се мора платити да постанете људи?’, ‘Ви себе називате дечјом болницом?? Само похлепа вас занима! Нора у срцу!’ и ‘Може вас бити срам зарађујете на туђој несрећи!”. Град Загреб обећао је родитељима да ће доплатити рачун па лечење у САД не би требало да буде доведено у питање. У помоћ је притекла и Влада Хрватске.
Нажалост, Нори се после три недеље у болници у Филаделфији стање погоршало. Како јављају хрватски медији, гљивице су јој кроз крвоток допутовале до мозга па су лекари одмах упозорили како је смртност у таквим ситуацијама чак 90 одсто. Због изузетно лошег стања није било могуће наставити с експерименталном терапијом.
На Фејсбук страници групе “Храбро дијете” објављено је потресно писмо њене мајке Ђане Атанасовске:
„Драги пријатељи,
Ноћас у 00:20, или 05:20 по нашем времену, наш страшни лав одлучио је да склопи очи и да се одмори. Било је доста и било је превише.
Кад је њој било доста, онда знате да је стварно било ДОСТА!
Отишла је тамо где је ништа не боли, где је нико не боде и где нема ни гљивица, ни леукемије ни патње.
Били смо с њом до задњег тренутка. Отишла је мирно и спокојно. Прелепа као и увек. С дугим трепавицама и најслађим мајкиним обрашчићима…баш као да спава.
Јер она је само хтела коначно да легне и да заспе, уз свог тату и своју маму, и да нам нико други не смета. Поготово не тамо неки доктори с иглама и таблетама.
Плеше негде моја принцеза, срећна и слободна! Чува нас и гледа! Научила нас је шта је љубав. Променила нам је живот.
Неће бити лако без ње, али она ће заправо увек бити ту…
Имам једну рану на срцу која јако боли. Али сваки пут кад заболи, подсети ме ко је унутра. Као пре шест година кад ми је лупала у стомаку.
Волимо вас и хвала вам на безусловној и несебичној подршци све ово време!
Нора у срцу :-)
П.С. надам се да је небо довољно велико за њену енергију и хиперактивност. Овде није имала довољно простора :-)!
Отац малене Норе, Ивица Шитум, је на Фејсбуку објавио дирљиву поруку у којој описује последње тренутке са “страшном лавицом”. Поруку преносимо у целини:
“Данас пада киша. Не пада онако јако са вјетром већ баш некако благо, топло, плачно. Јако смо исцрпљени задњих дана и синоћ смо покушали одспавати да скупимо снаге за данас али није ишло. Ипак смо се морали вратити у болницу и бити поред ње јер кад је гледамо, тек онда одмарамо и тек смо тада смирени. Знали смо да је ово дан за опраштање од наше мале љубави и хтјели смо бити што дуже са њом. У животу сам премало плакао а данас сам исплакао сав онај дуг у сузама из прошлости. У 0.20 или у 5.20 сати по нашем времену наша мала душа је напустила своје измучено тијело. Отишао је страшни татин и мамин лав и придружио се свом чопору малих лавова који су отишли прије ње. Отишла је међу своје мале пријатеље ћелавих главица и тужних уморних очију, надамо се у један бољи и сретнији свијет. Ишла се играти са Иваном, Николом, Катјом, Гарацким и свим оним малим мученицима који су отишли прије ње. Скинули су окове са нашег малог галиота јер је њена лађа дошла до своје мирне луке. Напокон је слободна. Без инекција, без лијекова, без суза и боли. Умрла је на нашим рукама и поред наших срца која ће до краја живота бити испуњена љубављу и успоменама на њу. Спавај мали уморни страшни лаве. Воле те тата и мама.”
