Прочитај ми чланакМиодраг Костић (65), један од најпознатијих српских тајкуна, преминуо је 13. новембра, саопштила је његова компанија МK Grupa.
По професији дипломирани економиста, основао је компанију 1983. године, а од 2002. постао је власник неколико државних шећерана у Србији, које је симболично платио само 3 евра и од тада почиње његов нагли финансијски успон.
У вези ове спорне приватизације је тек 12 касније позван на информативни разговор због увоза и извоза шећера у Европску унију, али није покренут кривични поступак, писао је лист Данас.
Костић је, према извештавању домаћих медија, одговарао тада на питања у вези са куповином три шећеране: Бач, Ковачица и Пећинци. Свака је купљена за по три евра.
Након државних шећерана је преузео и неколико пољопривредних компанија, а од 2008. године почиње да се бави туризмом куповином хотела Гранд на Копаонику.
Од тада, Костић још више шири пословну империју и на друге привредне гране попут банкарства, енергетике и пољопривреде, у власништву је имао хектаре и хектаре плодне земље у Војводини и у Украјини.
Са управљачке функције се повукао пре пет година и стратешко вођење компаније препустио сину Александру, потпредседнику MK Group и председнику Управног одбора AIK Banke. Јавност је спекулисала да је изненада тешко оболео, док су сви медији удружено ћутали о његовом здравственом стању.
Костићево име се везује уз Демократску странку, бивши председник Србије Борис Тадић се на друштвеним мрежама опростио од њега констатујући да је „Костићев допринос у демократским променама у Србији и развоју наше привреде био огроман“.
„Била ми је част да смо били саборци у тој борби”, написао је Тадић на Твитеру.
‘Шећерна афера’ и одбацивање оптужби
Почетком 2000-их, због недовољне производње шећера, ЕУ је омогућила произвођачима из Србије да без царине извозе шећер у земље европског блока.
Агенција за приватизацију расписала је 2002. године међународни тендер за продају шећерана. Костићев МК комерц је исте године купио три шећеране и сваку је платио три евра, писао је Блиц.
Локалним самоуправама уплаћено по 75.000 евра да унапреде општинску инфраструктуру. Приликом преузимања шећерана, Костић је обећао укупна улагања у опрему око 20,5 милиона евра и за социјални програм у свакој фабрици још по 2,1 милион евра.
Тада је саопштено и да су дугови те три шећеране још најмање 25 милиона евра. Годинама касније, међу 24 спорне приватизације нашао се и процес увоза и извоза шећера, о чему је писао Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).
Спорно је било то што се шећер увозио и у Србији препакивао и даље продавао, односно извозио. Ово, међутим, никада није доказано, а то су негирали и произвођачи шећера, писао је Данас.
Савет за борбу против корупције под вођством Верице Бараћ, тражио је потом од владе и државних органа да се, између осталог, утврди по којим су критеријумима три шећеране продате за тадашњих 183 динара.
Савет је питао Агенцију за приватизацију како се, поред великог броја заинтересованих страних компанија, на седам тендера за куповину шећерана појавио само један купац.
„Сматрамо да влада није размотрила све аспекте шећерне афере, пре свега последице неконтролисаног увоза и извоза шећера по приватизацију шећерана, од које су одустали највећи светски произвођачи шећера, чиме је проузроковано пропадање највећих српских шећерана, београдске, зрењанинске и ковинске“, наводи се у закључку извештаја Савета.
На основу њега је 2004. године вођена истрага у овом случају, али нико није осуђен. Поднето је укупно 17 кривичних пријава против 16 људи који су се, како је тада наведено у извештају МУП-а, незаконито бавили трговином шећером.
Вођена су само два судска поступка против одговорних у фирмама МК комерц и Воћар лутка, али су оптужбе одбачене, писао је ЦИНС.
Десет година након што је против њега поднета кривична пријава због злоупотребе службеног положаја и куповине опреме за прераду шећерне репе, Миодраг Костић је позван на информативни разговор о куповини три шећеране.
Сви послови Миодрага Костића
2002 – постаје власник шећерана у Бачу, Пећинцима и Ковачици
2008 – купује хотел Гранд на Копаонику и почиње да се бави хотелијерством
2011 – преузима индустрију меса Карнекс
2016 – купио је Пољопривредно-индустријски комбинат Бечеј
2015-2017 – купује два хотела у Истри (Словенија и Хрватска) и постаје један од власника хотелске групације Будванска ривијера и Свети Стефан у Црној Гори
2015-2019 – улази у посао са обновљивим изворима енергије, заједно са компанијом Финтел и гради први ветропарк у Србији
2015 – почиње да се бави и банкарством. Преузима већински удео у АИК банци. До 2019. године преузео је још неколико банака.
2018. отвара хотел Шератон у Новом Саду и постаје власник Аеродрома Порторож
Од 2019. године постаје власник Горењске банке у Словенији
Пре пет година се изенанада и тешко разболео, постао везан за кревет и повукао са управљачких функција у МК Групи, а пословање системом препустио сину Александру и менаџменту.
Задужбинар
Миодраг Костић оснивач је и задужбине која носи његово име. У питању је лепа предратна зграда у центру Београда, коју је купио, а потом претворио у Палату науке. Према саопштењу компаније, до сада је у пројекат уложено 25 милиона евра.
