Прочитај ми чланак„Уколико би Американци открили да је реч о нечем нелегалном, о подмићивању или непоштовању међународних норми, они би тада реаговали, али Србија као суверена земља има право да купује наоружање од друге суверене државе, све док та држава није на црној листи Уједињених нација.
Дакле, то је врло једноставно – УН је у овој области одлучујући актер, али крајње отворено говорећи, са председником (Доналдом) Трампом на власти, ко може поуздано рећи (знати) шта се може догодити, рекао је Паул Беавер, независни британски војни аналитичар, у разговору за Радио Слободна Европа реагујући на недавну тврдњу Вука Јеремића, бившег српског шефа дипломатије, сада лидера опозиционе Народне странке, да би Србија могла потпасти под америчке санкције због набавке руског оружја.
Foto: MOD
Наиме, у ауторском тексту за дневник „Данас“ Јеремић је изнео уверење да би набавка борбених хеликоптера и ракетног система од Русије Србију могла да „кошта санкција од Сједињених Америчких Држава“. Конкретизујући тај став, он је указао да је прошле године у Вашингтону усвојен Закон о супротстављању америчким противницима кроз санкције (ЦААТСА).
Како објашњава, поменути закон, осим што потврђује већ заведене санкције Русији, Ирану и Северној Кореји, предвиђа и санкције свакоме ко са поменутим државама реализује „значајну трансакцију“ у војном или обавештајном сектору. Закон набраја 36 најзначајнијих руских војних ентитета, као и 96 олигарха са којима је сарадња забрањена, пише Јеремић и додаје да су на тој „црној листи“ и они који треба да Србији изруче оружје.
Јеремић је поставио питање да ли Србија треба да страхује да ће њене намере да купи руске хеликоптере „Ми-35“ и „Панцир С1“ ракетни систем да је сврстају у табор америчких противника.
То питање РСЕ је упутио британском војном експерту Паулу Беаверу:
„Ако је реч о ‘Ми 35’ јуришном хеликоптеру, који ми у НАТО-у означавамо као ‘хајнд'( тхе Хинд), а којим располаже и Хрватска, а и Мађарска, то не би нарушило баланс снага у балканском региону, тако да не видим да би то представљало проблем.
Оно о чему се мора водити рачуна, дакле, јесте то да једна земља наоружањем не угрози друге земље региона тиме што ће набавити оружје којим ће задобити доминацију над њима. Рецимо, ако би Србија набавила далекометне противваздушне пројектиле у чијем домету би могле да буду, рецимо, Грчка, Македонија или Италија, С-300, примера ради, то би представљао огроман ризик ескалације и у том случају не би биле алармиране само Сједињене Државе него и НАТО.
За набавку оружја само у одбрамбене сврхе, међутим, за одбрану својих граница, а у догледно време можда и за допринос коалиционим снагама, не видим да би Американци имали разлога за назадовољство, осим у евентуалним случајевима нелегалне трговине наоружањем“, каже Беавер и истиче да се, наравно, мора проверавати да ли је произвођач или продавац оружја већ на „црној листи“.
„Имате три легална начина на који се купује наоружање: држава од државе, оружане снаге од оружаних снага и компанија од компаније. То су три канала којима се то обавља. Све док ниједан од актера није на ‘црној листи’, све док у игри нису мито, корупција и принуда, то је савршено нормална трансакција. Наравно, у моралном смислу можете питати не би ли Србија требало да троши новац на нешто друго уместо на оружје, али то је ствар Србије и њене политике“, каже Беавер.
Да Србија неће завршити на америчкој црној листи зато што обнавља раније поклањане руске „мигове“, на којима се њени пилоти традиционално обучавају, сматра и Владан Живуловић, председник Атлантског савета Србије.
Он за РСЕ указује и на додатне разлоге зашто не верује да ће се то догодити.
„НАТО чланице, поготово ове из источне Европе, углавном су снабдевене руским оружјем – ‘миговима’ и другим средствима, тако да НАТО на неки начин гледа кроз прсте када су у питању набавке резервних делова и одржавање јер уништавање те опреме и набављање нове је ужасно скупо, тако да постоји консензус између тих земаља-чланица НАТО да се и даље такво оружје набавља. Мађари, рецимо, имају и даље ‘мигове’, имају их и Словаци и немају никакав проблем“, каже Живуловић и, као и Беавер, истиче да би Србија могла ући у проблем у једном случају.
„Уколико Србија буде тражила ракетне системе типа С-300 или С-400, то онда може да изазове забуну код западних партнера, који би могли да поставе питање за шта ће то нама, али ја мислим да ми немамо средстава за то и о нечем таквом можемо само да сањамо“, сматра Живуловић и додаје да су смешне приче да (руски председник Владимир) Путин намерава да поклони Србији такве прескупе системе вредне по милијарду евра.
Он такође каже да стављање разних актера на америчку „црну листу“ није консеквентно. Подсећа у том контексту на случај Саудијске Арабије, која није на „црној листи“, иако се поуздано зна да оружје које иде у ту земљу бива даље прослеђивано у Јемен снагама које се боре против проиранских елемената.
Тајни товари са нишког аеродрома, надлежни ћуте
Како је пре две и по године показало истраживање Балканске истраживачке мреже (БИРН) и Мреже за истраживање организованог криминала и корупције (ОЦЦРП), поред загребачког, софијског, прашког и словачког, и са нишког аеродрома је карго авионима „Иљушин ИЛ-76“ пребацивано оружје ка Блиском истоку, које је онда преусмеравано ка грађанским ратовима у Сирији и Јемену.
На упит РСЕ, у септембру 2016. године, Министарство трговине, туризма и телекомуникација одговорилоје да је током те године издало укупно седам дозвола за извоз наоружања и војне опреме у Саудијску Арабију. Крајњи корисник је, прецизирало се у одговору, код свих седам дозвола било Министарство одбране Саудијске Арабије.
Користи ли Србија продају оружја као дипломатско средство?
Уколико се оружје реекспортује даље у друге земље, то се ради под окриљем државе Саудијске Арабије, изјавила је тада за наш радио Катарина Ђокић из Београдског центра за безбедносну политику. „Дакле, званично је оружје од Србије набавила Саудијска Арабија; незванично – то не знамо”, навела је она.
Како је РСЕ у то време сазнао, један од транспортних авиона „Иљушин“ превезао је 8. септембра 2016. са нишког аеродрома оружје и/или војну опрему до Шаруре, града на граници Саудијске Арабије и Јемена.
СЦЕНАРИО АПСОЛУТНЕ КОНТРОЛЕ: Зашто се НАТО снаге ванредно крећу по територији Срба https://t.co/QO3BNtZJ9o
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 29, 2018
Све ово остало је ван домашаја америчких санкција. На другој страни, међутим, постоји читава листа земаља које су на „црној листи“ јер прослеђују оружје даље разним терористичким организацијама:
„Из Африке то су, рецимо, Либан, Либија, Нигерија, Чад. Из Азије је ту, наравно, Северна Кореја. Наравно да смо и ми имали своје трговце оружјем који су кршили међународне норме и завршили на црној листи јер се то врло пажљиво прати“, каже Владан Живуловић.
Српска посла у Либији: Трговина оружјем преко посредника
Америчка администрација је крајем прошле године уз 38 појединаца на „црну листу“ ставила и српског трговца оружја Слободана Тешића, због подмићивања страних званичника ради уговора о продаји оружја. Сједињене Државе су га описале као једног од највећих трговаца оружјем на Балкану. У образложењу одлуке о увођењу санкција стоји да је Тешић, у циљу осигурања уговора о наоружању, службеницима различитих земаља директно или индиректно давао мито и финансијску помоћ.
Према наводима САД, Тешић поседује или контролише две српске компаније, „Партизан Тек“ и „Техноглобал Системс ДОО Београд“, и две кипарске компаније, „Гравит Лимитид“ и „Карсо Лимитид“.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
