Након што је Свети Архијерејски Синод Српске православне цркве донео одлуку о формирању посебне комисије која ће извршити додатну контролу материјално-финансијског пословања Жичке епархије, којом управља митрополит Јустин, из Патријаршије је стигло писмо поглавара СПЦ Порфирија у ком наглашава да је долазак комисије планиран за 23. октобар и позива га "предупреди сваки отпор", односно окупљање народа.

У писму које је „Новој“ уступио извор из Патријаршије, наводи се да ће поменуту комисију чинити митрополит бачки Иринеј (председник), митрополит будимљанско-никшићки Методије, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, протођакон Мирослав Чолаковић, правни саветник Милан Андрић и протојереј-ставрофор Владан Симић.

Извори „Нове“ наводе да је писмо, иако раније написано, упућено тек недавно како би стигло два дана пред најављени долазак комисије – 23. октобар у 10 сати.

„Циљ је да се на тај начин осујети евентуално окупљање верног народа који би подржао митрополита. Процена је да неће имати довољно времена“, наводи наш саговорник.

Шта пише у писму

У акту чији садржај потврђује раније писање Нове, наводи се да је Синод реаговао „с обзиром на крајње забрињавајући садржај извештаја Комисије Патријаршијског управног одбора за контролу материјално-финансијског пословања Епархије жичке“, који је поднет 1. јула ове године, након контроле спроведене између 25. марта и 9. маја.

Извештај, како се наводи, указао је на низ неправилности, због чега је Синод оценио да Патријаршијски управни одбор нема ингеренцију да самостално решава те проблеме, већ да је за то надлежан искључиво Свети Архијерејски Синод.

„Комисија Светог Архијерејског Синода овлашћује се и задужује да изврши додатни преглед материјално-финансијског пословања Епархије жичке, као и контролу свих других аспеката рада надлежног архијереја и епархијских тела и служби, за које процени да подлежу провери или за које постоје индиције о неправилностима или канонским огрешењима“, наводи се у одлуци.

Синод је митрополиту Јустину наложио да Комисију братољубиво прими и одговори на сва питања њеног председника и чланова, те да „у свему са њом сарађује“.

У тексту се даље додаје да је забрањен било какав облик опструкције или отпора према Синоду и Патријарху, уз констатацију да „општепознати злогласни антицрквени и антисрпски медији у Србији увелико најављују“ евентуалне покушаје ометања рада Комисије.

„У најбољем интересу Српске православне цркве, поверене му богоспасаване епархије и себе лично, митрополит Јустин треба да онемогући сваки облик опструкције, отпора и насилног отпора појединаца или унапред организованих група“, пише у документу.

На крају се наводи да ће Комисија Светог Архијерејског Синода стићи у резиденцију митрополита Јустина у Краљеву 23. октобра текуће године, у десет сати.

Одлуку је потписао патријарх Порфирије, у својству председника Светог Архијерејског синода, уз печат Српске православне цркве.

Шта је прави разлог истраге

Иако се као формални разлог за истрагу и долазак комисије наводи Јустиново управљање епархијом, главни разлог због ког је митрополит на удару је његова подршка грађанима и студентима, као и отворена критика репресије коју је режим спроводио у претходних 11 месеци.

Подсетимо, он се огласио након протеста у Ваљеву које су обележиле сцене полицијског насиља над грађанима. Он је том приликом критиковао поступање надлежних органа, што је у црквеним круговима протумачено као одступање од званичног наратива врха СПЦ.

„Позивамо представнике власти да не забораве на своју суштинску дужност – да штите народ. Моћ није дата ради насиља него ради служења. Злоупотреба силе не може донети мир, може само продубити ране и оставити ожиљак који дуго не зараста. Подсећамо да су недавна хапшења и пребијања ране о којима говоримо. А свима онима који невини страдају дајемо молитвену подршку да опстану и истрају на путу истине“, рекао је том приликом митрополит.

Како је Јустин постао мета

Према информацијама „Нове“, чланови комисије имаће задатак да обаве разговор са Јустином, након чега ће му, како се наводи, бити предложено да се повуче са места митрополита Епархије жичке.

„Јустин је сметња јер су његови свештеници подржавали студенте ових 11 месеци, дочекивали их свуда кад су пешачили… Он је у фебруару био потписник писма које је шесторица епископа упутила патријарху Порфирију, у којем су истакли да су студенти наша будућност, истовремено осуђујући митрополита крушевачког Давида који је младост Србије назвао усташама“, објашњава наш извор.

У претходним месецима Епархију жичку су походиле бројне инспекције СПЦ које су имале циљ да утврде неправилности у вођењу, како би се пронашло оправдање да, пре свега, манастир Студеница пређе под директну контролу патријарха Порфирија.

„Они већ дуже време покушавају да Студеницу прогласе ставропигијалним манастиром (да игуман не одговара епископу, већ директно патријарху – прим. аут.), с обзиром на то да је тренутно под јурисдикцијом жичког епископа. Та идеја је постојала и раније, али се њено спровођење убрзало након јавних иступа митрополита Јустина“, наглашава наш саговорник и подсећа да је идентичну ствар патријарх Порфирије већ спровео у дело у Епархији источноамеричкој, где је црква Светог Саве у Њујорку ван јурисдикције владике Иринеја Добријевића.

„Зато месецима изазивају вештачки раскол против Јустина. Доскорашњи игуман Студенице је садашњи Порфиријев викар, владика моравички Тихон. У интерним разговорима се он помиње као неко кога врх СПЦ види као замену за Јустина. Реч је епископу који је ислеђивао свештеника Вукашина Милићевића и теолога Благоја Пантелића у оквиру процеса који је против њих покренуо поглавар СПЦ“, подвлачи извор „Нове“.

Епархија жичка је једна од најзначајнијих српских епархија због свог историјског, духовног, културног и симболичког значаја за развој Српске православне цркве и српске државности. Жичка епархија потиче из најранијег периода организоване Српске цркве. Основана је у време Светог Саве, који је управо у манастиру Жича 1219. године устоличио првог српског архиепископа и тиме утемељио аутокефалну (самосталну) Српску православну цркву. Жича је тако постала прва архиепископија српске цркве, седиште првог поглавара и духовно средиште новостворене српске државе.

Митрополит жички Јустин био је годинама игуман манастира Црна Река, а потом владика Епархије тимочке. Већ више од десет година налази се на челу Епархије жичке. Упућени као описују као епископа „старог кова“, који избегава медијско експонирање и који је посвећен епархији и верном народу. Био је изузетно близак са митрополитом Амфилохијем и владиком Атанасијем.

Ко води поступак против Јустина

Иако је очигледно да се ниједна одлука унутар СПЦ не спроводи макар без прећутног одобрења патријарха Порфирија, поглавар СПЦ је ипак одлучио да не уђе у директан обрачун са митрополитом Јустином, већ је у ту сврху покренуо формирање комисије унутар Синода, коју чини његов духовни отац митрополит Иринеј Буловић, познат као неко ко је годинама један од најгласнијих подржавалаца сваког режима. Подсетимо, он је заједно са патријархом Порфиријем, током боравка у Москви, „информисао“ председника Руске Федерације Владимира Путина да је у Србији на делу „обојена револуција“.

Поред Буловића, члан комисије је епископ будимљанско-никшићки Методије, који је у претходном периоду направио велики заокрет, те прешао пут од епископа који је одбијао да присуствује свечаном ручку на Андрићевом венцу до некога ко уручује одликовање председнику Србије Александру Вучићу.

Поред епископа, члан синодске комисије је и Велибор Џомић, свештеник чије се име неретко појављује у процесима које Црква води против непослушних. Џомић је у мају био учесник и првог подкаста СПЦ, који је био посвећен „обојеној револуцији“ у Србији.

Након што је откривено да је ангажована комисија која ће истраживати Јустиново управљање епархијом, „Нова“ се обратила информативној служби Српске православне цркве, али до данас нисмо добили одговоре на наша питања.

Питања смо упутили и Епархији жичкој.

Извор: nova.rs

Ознаке: епархија жичка, митрополит Јустин, патријарх Порфирије, СПЦ