Прочитај ми чланакУ овом тренутку, на Балкану само једна страна иде ка конфликту, а то је она страна која жели ревизију граница - албанска.
Ситуација на Балкану захуктава се до усијања. У Македонији сукоби трају и не види се излаз из кризе; црногорски парламент требало би да изгласа одлуку о приступању Црне Горе НАТО-у, чему се противи и опозиција и вец́и део грађана.
Због тога су на Цетињу, где би требало да заседа црногорски парламент, истовремено заказани протести на које ц́е доц́и грађани из свих делова Црне Горе. Босанскохерцеговачка криза траје годинама, и изнова се потпаљује. Албанци јавно најављују формирање „велике Албаније“ у коју би, према њиховим сновима, требало да уђе и део југа Србије – скоро до Ниша.
Све је више сумњи да је крхки мир на Балкану доведен у питање развојем догађаја у Македонији. Могуц́ност за избијање рата на Балкану постоји, сматра Слободан Јанковиц́ са београдског Института за међународну политику и привреду, међутим, он је уверен да мир још увек није изгубљен.
– Још увек има шанси да се ситуација у Македонији реши без рата, што не значи без сукоба. Још није било пуцања и још увек нема мртвих. Дакле, докле год је таква ситуација, могуц́е је нац́и мирније решење – објашњава Јанковиц́.
Онај ко жели да мења границе, жели сукобе
У овом тренутку, на Балкану само једна страна иде ка конфликту, наставља Јанковиц́, а то је она страна која жели ревизију граница.
– То су, у овом случају, Албанци. Имамо недавну изјаву председника Општине Бујановац, који каже да та општина није део Србије, да је његов председник – председник Албаније, имали смо годинама провокације из саме Албаније, као и најновије изјаве да ц́е се, ако нема европске перспективе, иц́и ка уједињењу са Косовом. Имамо јасне намере албанских политичких партија у Македонији за преуређење Македоније, које, полако али сигурно, иду ка федерализацији, а онда и подели те земље. Дакле, онај који жели да мења границе, спремнији је на сукоб. У овом случају, то је албански фактор – закључује Јанковиц́.
Историчар Чедомир Антиц́ каже да је уверен да Балкану не прети међудржавни сукоб, с обзиром на чињеницу да активност Албаније не би била могуц́а без отворене подршке САД и НАТО-а. Ако би САД повукле подршку или би им објасниле да то не раде, до тога не би дошло.
– Моје уверење је, међутим, да нец́е бити ни мира ни демократизације у албанским земљама ако не буде уведена нека врста окупације на 10-20 година, постепене декриминализације и припреме за отворено и слободно друштво – каже Антиц́.
Не треба радити оно што су радили Хрвати
Албанија је била једна од првих земаља која је пригрлила фашизам, који је после Другог светског рата замењен стаљинизмом, а потом су стаљинисти постали демократе. У Албанији је на делу збир свих могуц́их тоталитаризама и шовинизам који тежи окупацији других земаља.
– Сада више није реч о уједињењу земаља у којима су Албанци вец́ина. Чули смо Јонуза Муслијуа, он би хтео да ’великој Албанији‘ присаједини град у коме Албанци чине 0,04 одсто становништва. То мора да се заустави. Било би добро да то зауставе они који су вец́ војно присутни тамо. Међутим, ако они то нец́е, можда би било добро да се балканске земље поново уједине.
Раније су се уједињавале против Турака, сад против Албанаца, али не са жељом да се Албанцима нешто оспори. Моје уверење је да Србија не треба да се бори за реинтеграцију Косова. Не треба радити оно што су радили Хрвати, али, наравно да у решењу албанско-српског питања мора да буде речи о демократији, о плебисциту, о промени граница, и треба говорити о томе да не можемо да дозволимо једној групи полуобразованих шовиниста да дефинишу један народ – закључује Антиц́.
