Прочитај ми чланакМлађан Динкић под истрагом због сумњиве приватизације Националне штедионице и дилова са тајкунима... Зорана Живковића сумњиче за милионску утају пореза, а Чедомира и Јелену Јовановић за прање пара и нестанак 6.767 тона државне пшенице.
tanjug/beta/Zoran Sinko
Бивши министар финансија и лидер УРС Млађан Динкић, некадашњи премијер и председник Нове странке Зоран Живковић, шеф ЛДП Чедомир Јовановић и његова супруга Јелена у озбиљном су проблему са законом и лако би могло да се деси да ускоро буду ухапшени, потврђено је Информеру у више извора у тужилаштву и полицији.
Динкић – „Национална штедионица“
* 2001. године ЗОП је послао обавештење важнијим клијентима да ће доћи до оснивања Националне штедионице у којој акционари треба да буду банке и правна лица с делимичним учешћем државног капитала.
* Иако је посао најављен као државни, на крају су највећи акционари постале приватне фирме Војина Лазаревића и Вука Хамовића, а верује се да су те акције заправо купљене државним парама.
* Динкић је као гувернер НБЈ 2001. и 2002, кршећи законе, пословним банкама (пре свих Националној штедионици) дао бесплатно на коришћење укупно 139 објеката ЗОП на најбољим пословним локацијама широм Србије.
* Уговоре о уступању пословног простора потписао је без сагласности Владе. Сумња се да је тако прибавио корист од око 280 милиона динара Мишковићу, док су Хамовић и Лазаревић „профитирали“ око 400 милиона динара.
* Тајкуни су акције Националне штедионице су 2002. и 2003. платили око три милиона евра, да би их 2005. продали грчкој ЕФГ банци за чак 36 милиона евра.
Како сазнаје Информер, истражитељи су привели крају истрагу три велика корупционашка случаја – „Национална штедионица“, „Утаја пореза“ и „Жито“ – у којима су главни актери Динкић, Живковић и Јовановићи.
Надлежни су, тврде извори Информера, дошли до нових доказа који недвосмислено указују на то да је држава у овим случајевима оштећена за десетине милиона евра.
Динкић се терети за сумњиво оснивање и приватизацију Националне штедионице, као и за штетну продају ексклузивног пословног простора Завода за обрачуна и плаћање (ЗОП) банкама и фирмама у власништву тајкуна Мирослава Мишковића, Вука Хамовић и Војина Лазаревића.
Јовановић – Прање пара и жито
* Тужилаштво је на основу захтева Управе за спречавање прања новца од 5. августа 2015. наложило полицији да истражи сумњиве трансакције фирми „Aгропослови“ и „БХ кемикал индастри“, које се налазе у сувласништву Јовановића.
* Тужиоци сумњају да је у овим трансферима опрано најмање 75 милиона динара. Према истражној документацији до које је дошао Информер, Управа за спречавање прања новца је током анализе трансакција „Aгропослова“ уочила „сумњиве трансакције повезаних фирми“. Власник једног од тих предузећа је познати српски бизнисмен…
* Осим овога, Дирекција за робне резерве је 20. августа 2015. поднела кривичну пријаву против Јелене Јовановић због нестанка 6.676.244 килограма жита, што је у тренутку писања пријаве вредело милион евра. Дирекција је с „Aгропословима“ 3. октобра 2013. закључила уговор о складиштењу меркантилне пшенице. Дана 21. јула 2015. издат је налог „Aгропословима“ да пребаце пшеницу у складиште „Геби“, што није извршено ни до данас, јер је жито нестало.
Живковић је под основаном сумњом да је утајио 18 милиона динара пореза преко фирме „Емпреса“, у којој је био сувласник. Коначно, Чедомир и Јелена Јовановић сумњиче се за прање пара, утају пореза и нестанак чак 6.767 тона државне пшенице из робних резерви.
Према речима саговорника Информера , епилог ових афера може да се очекује брзо, већ за неколико недеља.
– Дошло се до кључних доказа који су недостајали свих ових година, а који јасно указују на сумњу да су Динкић, Живковић и Јовановићеви били главни актери у махинацијама којима је држава оштећена за најмање неколико десетина милиона евра. Коначно имамо нешто опипљиво… Ништа конкретније не могу да кажем због интереса истраге, али прва привођења могу бити већ за коју недељу – преноси извор Информера, високопозиционирани функционер упућен у ове случајеве.
Живковић – Утаја пореза
* Пореска полиција је против Зорана Живковића поднела кривичну пријаву Основном тужилаштву у Нишу, која је прослеђена у Београд, због сумње да је као сувласник фирме „Емпреса“ утајио 18 милиона динара пореза.
* Живковић се терети да 2014. као одговорно лице овог предузећа није евидентирао промет вина које је вредело око 90 милиона динара. За ово кривично дело прети му казна од две до десет година затвора.
* Подсетимо, Живковић је 2014. године, кад је постао народни посланик, управљачка права у „Емпреси“ пренео на В. Г. из Ниша, али је остао директор фирме. Крајем 2015. године Живковић је смењен јер је без знања већинског власника изместио седиште и документацију овог предузећа на непознату локацију.
Очекивано, никакав коментар Информер није добио ни од Јовановића, ни од Динкића, ни од Живковића. На другој страни, Данило Шуковић, бивши члан Савета за борбу против корупције, оцењује да Србија има лоше искуство са „великим истрагама“.
– Било би добро да се коначно разреши афера „Национална штедионица“ и остали случајеви који су од државног значаја. Институције морају да раде свој посао, јер ћемо се у супротном увек вртети укруг. Погледајте само 24 приватизације које је истражио савет и Верица Бараћ, за које до данас ни једна једина оптужница није дигнута – истиче Шуковић.
Велике паре у игри
Криминолог Златко Николић наглашава да су ово компликоване истраге и да је добро ако се ближи епилог.
– Тешко је одредити да ли су надлежни превише оклевали, јер је вероватно било потребно сакупити чврсте доказе. Треба сачекати оптужнице и видети шта се Јовановићу, Живковићу и Динкићу ставља на терет. У тим играма се нису вртеле мале паре, па се тужилаштво није бавило тим безвезе. Ипак, док не видимо оптужницу, не можемо да говоримо колико су „заглибили“ – закључује Николић.
