Прочитај ми чланакАко сад одем од ње, остаћу без свега и мораћу да се вратим у кућу својих родитеља, а то не желим. И док нађем други посао ће опет проћи месеци.
Ако сад одем од ње, остаћу без свега и мораћу да се вратим у кућу својих родитеља, а то не желим. И док нађем други посао ће опет проћи месеци.
Да, ја сам постао мушка спонзоруша. Није ме срам, али могу рећи да сам зажалио што сам ушао у брак са ужасном особом која је грозна према мени. Нисам хтео такав живот и да морам да будем са женом која ће ме финансирати, али тако је испало. Нисам никада радио. Завршио сам факултет, тражио посао и наравно ништа. Ево ово пишем сад док ми жене нема кући јер да види шао радим, полудела би. Али да кренем из почетка да схватите колико ми је тешко.
Пре 3 године смо се упознали. Ја сам завршио факултет и то једва и кренуо у потрагу за послом. Био сам на гомили разговора и никада ништа. Нисам једноставно могао да нађем посао. Нико ме није хтео. Живео сам у то време са родитељима, али ми је наравно био већ проблем то јер ја сам све старији и желим слободу, а слобода кошта. Запослио сам се као конобар у једном кафићу на мору. Био је то сезонски посао и ок плаћен. И тако сам упознао своју будућу жену.
Ја сам конобарисао, а она је седела са пријатељицама на пићу. И тако је пар дана с њима долазила у тај кафић јер су биле у кући близу, па после купања на пиће. Кренули смо у спику и тако смо се упознали. Питала ме је да ли желим с њима после посла напоље и наравно пристао сам. Зашто да не, нисам ништа имао паметније. Да не дужим, ми смо завршили то лето заједно. Искрено да вам кажем, у том тренутку нисам знао да има брдо новца. Тако да ми се свиђала, али да касније сам зажалио због тога. Како смо били неко време заједно, схватио сам да је ловаторка и да јој није ништа проблем да купи. А и она је схватила да ја немам лове, али јој то није био проблем.
Нисмо о томе причали, али некако је пристала да ме финансира. Путовања и такве ствари које ја нисам могао да плаћам плаћала је она. Наравно и ја бих понекада као почастио, али то је све било у рангу колико сам зарађивао. Прошло је од нашег упознавања годину и нешто ситно и ми смо одлучили да се узмемо. Не знам, у том тренутку ми се чинило да је волим. Да желим да будем с њом. Нисам толико ишао за новцем, али нисам наравно имао касније проблема што ми скоро све плаћа. Некако сам се навикао на то, као и она.
Венчали смо се и та брачна идила је трајала једно 4 месеца. Док она није окренула целу причу и постала ми шефица. Шефица у смислу она има новац, а ја радим шта она жели и може да ми наређује. Било је ту и ружних речи с њене стране и има их још увек. Значи, она ми купује ствари, али према мени може да се понаша како жели. Шта да вам кажем него да сам полудео и зажалио што сам ушао у тај брак. Оставио сам све послове које сам радио пре. Тај брак траје већ скоро 2 године и ужасно ми је у њему.
И због новца сам у њему и трпим свакодневне увреде. Ужасно ми је. Не могу вам описати колико ми је тешко. Али ако сад одем од ње, остаћу без свега и мораћу да се вратим у кућу својих родитеља, а то не желим. И док нађем други посао ће опет проћи месеци. Ето, постао сам мушка спонзоруша и не знам како да то променим. Све ћу изгубити ако одем. Не желим назад у прошлост, а не желим ни да живим с таквом женом. Стварно не знам шта да радим.
Саша
