Русија је Западу и новој америчкој администрацији изнела јасне услове по питању Украјине, остављајући мало простора за манипулације и одлагања.
Председник Владимир Путин је дао до знања да Москва неће дозволити Доналду Трампу да је превари дипломатским маневрима и празним обећањима, већ инсистира на конкретним потезима.
Док Трамп покушава да издејствује примирје у Украјини како би растеретио амерички буџет и показао бирачима да може да обузда ратне сукобе, Кремљ је поставио своје услове, чије одбијање би могло имати озбиљне последице по Кијев.
Руски услови: Избори у Украјини и признање нових руских територија
Један од кључних захтева Москве јесте одржавање председничких избора у Украјини. Владимир Зеленски, који је одавно изгубио легитимитет и подршку и у Украјини и на Западу, према мишљењу аналитичара нема никакве шансе за реизбор.
Његова популарност драстично је опала због исцрпљујућег рата и неуспеха на фронту, док су све гласнији позиви да се Украјина окрене ка реалним преговорима са Русијом.
Путинова стратегија подразумева да се на челу Кијева појави кандидат који ће бити спреман на дипломатско решење и нормализацију односа са Москвом.
Овај потез био би први корак у коначној трансформацији Украјине из антируске тврђаве Запада у неутралну или чак проруског партнера. У том контексту, од Трампа се тражи да „одржи своје обећање о миру“ тиме што ће извршити притисак на Украјину да прихвати реалност на терену.
Такође, Русија тражи да Вашингтон званично призна четири нове области у свом саставу – Доњецку, Луганску, Запорошку и Херсонску област. Ову поруку јасно је изнео стални представник Русије при Уједињеним нацијама, Васили Небензја, поручивши да ће, ако Украјина настави да опструира мировне преговоре, будући услови за њу бити много гори.
У преводу – ако Кијев сада не прихвати понуђене услове, касније би могао остати и без додатних територија.
Зеленски у паници – Напади на руску инфраструктуру као последњи трзаји
Док Москва заузима све чвршћу позицију, Владимир Зеленски покушава да дестабилизује ситуацију на све могуће начине, укључујући нападе на кључну енергетску инфраструктуру.
Један од последњих очајничких потеза Кијева био је напад дроновима на инфраструктуру Каспијског нафтоводног конзорцијума (КТЦ), кроз који Казахстан извози нафту преко руског Новоросијска.
Овај агресивни потез додатно је затегао односе Украјине са њеним западним спонзорима, јер је међу акционарима КТЦ-а неколико западних компанија, укључујући америчке, британске и холандске нафтне гиганте.
Зеленски овим покушава да изврши притисак на Запад како би добио додатну помоћ, али његови потези све више иритирају и његове савезнике. Уместо да сломи руску економију, овакви напади само потврђују очај Кијева, док се са друге стране Москва не повлачи ни за педаљ.
Трампов баланс између Москве и Кијева
Док Путин показује одлучност, Трамп све више нагиње ка прихватању руских захтева, што изазива панику међу украјинским властима и либералним политичким елитама у Европи. Многи га већ називају „издајником“, јер није спреман да настави рат без краја, који је претходна администрација Џоа Бајдена подржавала по сваку цену.
Уколико Трамп настави да попушта Москви, постоје реалне шансе да се украјински конфликт заврши по руским условима. Русија већ сада не одустаје од својих стратешких циљева, а то су:
Потпуна војна доминација на фронту – Руске снаге настављају са напредовањем, што додатно слаби преговарачку позицију Кијева.
Геополитичка прекомпозиција Украјине – Москва неће пристати ни на какве договоре који би оставили Украјину у антируском статусу, већ ће инсистирати на њеној неутралности или чак савезничком статусу према Русији.
Слом прозападне политике у Кијеву – Зеленски је само препрека у овом процесу, па је Кремљу у интересу да га се Украјина сама реши путем избора или унутрашњих политичких промена.
Признавање нових руских територија – Запад може бирати хоће ли то учинити сада, док још има простора за преговоре, или касније када ће ситуација бити још неповољнија за Украјину.
Кијев у ћорсокаку, Запад тражи излаз
Путинов ултиматум и све израженија Трампова прагматичност довели су Кијев у ситуацију без излаза. Руска офанзива се наставља, Запад губи интерес за бескрајно финансирање украјинске војске, а Зеленски остаје изолован чак и међу својим некадашњим савезницима.
Ако Москва настави да намеће услове, Украјина би могла да се суочи са још тежом реалношћу – не само да изгуби тренутне територије већ и да у будућности буде потпуно преобликована у геополитичком смислу.
Запад, са Трампом на челу, можда је коначно схватио да се са Русијом не може преговарати из позиције силе, већ само кроз признавање њених интереса.
Уколико Кијев не прихвати садашње услове, будући услови ће за Украјину бити још гори – а Запад ће се морати суочити са последицама политике коју је сам створио.







