Поводом чланка: Dnevni list Danas | Društvo | Ivan Klajn: Ćirilica će postati arhaično pismo

Рак или канцер како га модерни лингвисти зову увукао се у све поре друштва, па тако и у лингвистику. Италијаниста, а лингвиста стручњак за српски језик, одређује шта је правилно, а шта није. Италијаниста говори о закону, а заборавља Устав. Италијаниста тумачи закон, а пренебрегава Устав. Италијаниста предаје свој рад у Новом Саду, као прилог свом неприсуствовању округлом столу, јер зна да ако се појави доводи себе у опасност да добије „по носу“ од храбрих лингвиста, који су скупили оно давно заборављено и коначно бар мало заталасали српску јавност. Италијаниста даје себи за право да говори о архаичности, архаичности надмоћи. Ако је надмоћ архаична, онда је све српско у историји архаично и требамо га што пре заборавити.

Иван Клајн, штеточина српског језика, апаратчик који и даље штампа српскохрватски речник даје себи за право да „финим“ речима вешто заобилазећи Устав потура људима мишљење.

Лист „Данас“, предвођен Ужичанином Пановићем, добрим Србином и добрим стручњаком, а надасве човеком, треба да зна да Срби никад нису волели жабље батаке, да су јага и гуда оно што треба да стављамо на трпезу – не заборављујући шарана у ове посне дане. Чак је и Ослић већи Србин од жабе. Презива се бар на ић.

У том контексту, молимо Пановића да макар мало помогне и за почетак омогући нама Пироћанцима, Крушевљанима, Трстеничанима, Моравцима на три стране, комшијама Чачанима и својим дедовима да кликну на „Ћ“ и сете се данас како је то било јуче. Ради бољег сутра.

За Ћирилизовано: Милорад Ђошић

Иван Клајн: Ћирилица прети да постане архаично писмо

Ћирилица неће нестати у потпуности, али јој прети опасност да ће постати архаично писмо, каже за Данас познати лингвиста и академик Иван Клајн, коментаришући последње истраживање које је показало да 47 одсто становника Србије пише латиницом, у односу на 36 одсто оних који користе ћирилицу.

Нашег саговорника не изненађују последњи подаци, напомињући да је процес „одумирања“ ћирилице почео још 1918.

– Била је заједничка држава где се у већини користило латинично писмо. Тај тренд се проширио и на Србију, а наставио и после Другог светског рата. Последња истраживања показују да ученици у средњој школи данас више користе латиницу. Она је потребна за енглески, латински, математичке и хемијске формуле. Још важније, користи се у раду на рачунару и куцању СМС порука. Држава би морала да предузме озбиљну акцију како би сачувала ћирилично писмо, али она није заинтересована за то – сматра Клајн. Према његовим речима, сви јавни списи и званични документи би требало да буду на ћирилици.

 – На приватну употребу писма се не може утицати. Али, ако се овакав тренд настави, ћирилица ће постати архаично писмо – наглашава Клајн.

Иако су оба писма у званичној употреби, а школски уџбеници писани на ћирилици, средњошколци се ипак опредељују за латиницу, што нам потврђује и професорка српског језика и књижевности Катарина Ђурић Пешић.

– У школи је латиница у предности. Не може се забранити ученику да у својој свесци користи једно или друго писмо – оба су званична. Ћирилица је обавезна само при изради писменог задатка из српског, или ако поједини професор инсистира на ћирилици – а то су углавном „србисти“. Моје мишљење је да би ћирилица требало да буде више заступљена. Ђаци су образованији ако знају и једно и друго писмо – каже Ђурић Пешић. Она додаје да проблем заступљености латинице у друштву није толико забрињавајући колико чињеница да се тиме нико озбиљно не бави.

– Када буде стајало у закону да сваки јавни текст мора да буде написан ћирилично (од књижевних дела, преко часописа, до натписа на излозима продавница и слично), временом ће се и млади враћати ћирилици. Школа не може да се избори за ћирилицу ако је изван ње латиница на сваком кораку. Уџбеници су ћирилични, осим страних језика. Ипак, ђаци пишу како су навикли у основним школама – углавном латиницом – истиче наша саговорница.

Павле Ђокић, власник и директор „Опен соурса“, фирме која је спровела поменуто истраживање, каже за наш лист да су истраживачи и сами били изненађени превеликом употребом латинице, посебно у Београду.

– Ћирилицом се још једино више пише у региону источне и јужне Србије. У свим осталим регионима преовлађује латиница. Посебно је изражена њена „превласт“ у Београду. Овде латиницом чешће пише чак 61,6 одсто становништва. Колико технолошки напредак утиче на коришћење једног или другог писма можемо приметити ако посматрамо кориснике интернета. Чак 28,5 одсто њих користе више латиницу од ћирилице, док испитаници који нису на интернету дају предност ћирилици. Једноставно, у савременом свету комуникације, без латинице се не може – истиче Ђокић. Наш саговорник каже да су испитаници на питање које писмо више користе, углавном прво одговарали контрапитањем: „Мислите ли на тастатуру?“, што потврђује да са повећањем информатичке писмености расте и употреба латинице.

Истраживање је спроведено на територији целе Србије. У телефонској анкети учествовало је 1.011 особа, узраста од 12 до 75 година. Подједнака употреба оба писма бележи се у сеоским срединама, док је ћирилица, за нијансу, заступљенија у јужној и источној Србији.

(Данас)

Ознаке: ћирилица, Иван Клајн, латиница, Милорад Ђошић, употреба ћирилице