Прочитај ми чланак

ПРИТАЈЕНЕ ШТЕТОЧИНЕ: Модерни (српски) лингвисти и ћирилица

0

CIRILICA_LATINICA_vodoravno7

Поводом чланка: Dnevni list Danas | Društvo | Ivan Klajn: Ćirilica će postati arhaično pismo

Рак или канцер како га модерни лингвисти зову увукао се у све поре друштва, па тако и у лингвистику. Италијаниста, а лингвиста стручњак за српски језик, одређује шта је правилно, а шта није. Италијаниста говори о закону, а заборавља Устав. Италијаниста тумачи закон, а пренебрегава Устав. Италијаниста предаје свој рад у Новом Саду, као прилог свом неприсуствовању округлом столу, јер зна да ако се појави доводи себе у опасност да добије „по носу“ од храбрих лингвиста, који су скупили оно давно заборављено и коначно бар мало заталасали српску јавност. Италијаниста даје себи за право да говори о архаичности, архаичности надмоћи. Ако је надмоћ архаична, онда је све српско у историји архаично и требамо га што пре заборавити.

Иван Клајн, штеточина српског језика, апаратчик који и даље штампа српскохрватски речник даје себи за право да „финим“ речима вешто заобилазећи Устав потура људима мишљење.

Лист „Данас“, предвођен Ужичанином Пановићем, добрим Србином и добрим стручњаком, а надасве човеком, треба да зна да Срби никад нису волели жабље батаке, да су јага и гуда оно што треба да стављамо на трпезу – не заборављујући шарана у ове посне дане. Чак је и Ослић већи Србин од жабе. Презива се бар на ић.

У том контексту, молимо Пановића да макар мало помогне и за почетак омогући нама Пироћанцима, Крушевљанима, Трстеничанима, Моравцима на три стране, комшијама Чачанима и својим дедовима да кликну на „Ћ“ и сете се данас како је то било јуче. Ради бољег сутра.

За Ћирилизовано: Милорад Ђошић

Иван Клајн: Ћирилица прети да постане архаично писмо

Ћирилица неће нестати у потпуности, али јој прети опасност да ће постати архаично писмо, каже за Данас познати лингвиста и академик Иван Клајн, коментаришући последње истраживање које је показало да 47 одсто становника Србије пише латиницом, у односу на 36 одсто оних који користе ћирилицу.

Нашег саговорника не изненађују последњи подаци, напомињући да је процес „одумирања“ ћирилице почео још 1918.

– Била је заједничка држава где се у већини користило латинично писмо. Тај тренд се проширио и на Србију, а наставио и после Другог светског рата. Последња истраживања показују да ученици у средњој школи данас више користе латиницу. Она је потребна за енглески, латински, математичке и хемијске формуле. Још важније, користи се у раду на рачунару и куцању СМС порука. Држава би морала да предузме озбиљну акцију како би сачувала ћирилично писмо, али она није заинтересована за то – сматра Клајн. Према његовим речима, сви јавни списи и званични документи би требало да буду на ћирилици.

Млади више воле латиницу

Резултати показују и да млади много више користе латиницу од ћирилице.
Особе узраста од 20 до 29 година латиницу користе чак 47 одсто више него ћирилицу.
Старије особе су окренуте ћирилици и скоро 60 одсто њих старости од 70 до 75 година користи ћирилицу као главно писмо.

 – На приватну употребу писма се не може утицати. Али, ако се овакав тренд настави, ћирилица ће постати архаично писмо – наглашава Клајн.

Иако су оба писма у званичној употреби, а школски уџбеници писани на ћирилици, средњошколци се ипак опредељују за латиницу, што нам потврђује и професорка српског језика и књижевности Катарина Ђурић Пешић.

– У школи је латиница у предности. Не може се забранити ученику да у својој свесци користи једно или друго писмо – оба су званична. Ћирилица је обавезна само при изради писменог задатка из српског, или ако поједини професор инсистира на ћирилици – а то су углавном „србисти“. Моје мишљење је да би ћирилица требало да буде више заступљена. Ђаци су образованији ако знају и једно и друго писмо – каже Ђурић Пешић. Она додаје да проблем заступљености латинице у друштву није толико забрињавајући колико чињеница да се тиме нико озбиљно не бави.

– Када буде стајало у закону да сваки јавни текст мора да буде написан ћирилично (од књижевних дела, преко часописа, до натписа на излозима продавница и слично), временом ће се и млади враћати ћирилици. Школа не може да се избори за ћирилицу ако је изван ње латиница на сваком кораку. Уџбеници су ћирилични, осим страних језика. Ипак, ђаци пишу како су навикли у основним школама – углавном латиницом – истиче наша саговорница.

Павле Ђокић, власник и директор „Опен соурса“, фирме која је спровела поменуто истраживање, каже за наш лист да су истраживачи и сами били изненађени превеликом употребом латинице, посебно у Београду.

– Ћирилицом се још једино више пише у региону источне и јужне Србије. У свим осталим регионима преовлађује латиница. Посебно је изражена њена „превласт“ у Београду. Овде латиницом чешће пише чак 61,6 одсто становништва. Колико технолошки напредак утиче на коришћење једног или другог писма можемо приметити ако посматрамо кориснике интернета. Чак 28,5 одсто њих користе више латиницу од ћирилице, док испитаници који нису на интернету дају предност ћирилици. Једноставно, у савременом свету комуникације, без латинице се не може – истиче Ђокић. Наш саговорник каже да су испитаници на питање које писмо више користе, углавном прво одговарали контрапитањем: „Мислите ли на тастатуру?“, што потврђује да са повећањем информатичке писмености расте и употреба латинице.

Истраживање је спроведено на територији целе Србије. У телефонској анкети учествовало је 1.011 особа, узраста од 12 до 75 година. Подједнака употреба оба писма бележи се у сеоским срединама, док је ћирилица, за нијансу, заступљенија у јужној и источној Србији.

(Данас)

17 коментара “ПРИТАЈЕНЕ ШТЕТОЧИНЕ: Модерни (српски) лингвисти и ћирилица

  1. Zmaj Pisum каже:

    Пре оваквих коментара, бар прогооглајте ко је Иван Клајн.
    Не би било на одмет. Тај је писменији од 90 посто Срба па и онда када се неко не слаже са њим.
    И нашао се неки имбецил да се спрда са оваквим стручнјаком.
    Нека писац овог текст покаже своју диплому.
    Иван Клајн (Београд, 31. јануар 1937) српски је филолог, доктор наука, историчар језика, професор на Филолошком факултету у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ).
    Рођен је у Београду као син Хуга Клајна (1894—1981) и Стане (1905—1986) рођене Ђурић. По оцу је хрватско-јеврејског порекла.[1] Завршио је 1961. студије италијанског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду. Као редовни професор на том факултету предавао је италијански језик и упоредну граматику романских језика. Осим романистике, подручје Клајновог рада је и нормативна граматика и стандардизација савременога српског језика. Клајнова најзначајнија дела су Утицаји енглеског језика у италијанском (Београд, 1971; италијанско издање: Influssi inglesi nella lingua italiana, Фиренца, 1972), Творба речи у савременом српском језику (I-II, Београд 2002–2003)}, Италијанско–српски речник (прво издање: Београд, 1996; пето издање: Београд, 2011). Речник језичких недоумица најчешће је штампана његова књига (прво издање: Како се каже: речник језичких недоумица, Београд 1981). За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је1997, а за редовног 2003. године.

    1. Хранислав Раденковић каже:

      Не вреди неписменим и набеђеним Србима објашњавати. Незнање је голема мука.

  2. Владимир каже:

    Овај Иван “мали“, нек се врати у своју прапостојбину па нек тамо буде лектор језика. Нама не треба ни он, нити његове накарадне хибридне творевине. Заборављање језика и писма најбитнији је корак у заборављању свог сопственог идентитета. А дотични се то својски труди последњих тридесетак (ако не и више) година. Директан је кривац за најгори правопис који је Србија имала од 19. века до данас. Он, као и остали Мађари, Хрвати, Шиптари, Бугари и други (да их не набрајам све), који седе у СРПСКОЈ Академији наука и уметности и одређују нам правила говора и понашања. Немам ништа против неког Мађара например, али чисто сумњам да неки Србин седи у мађарској академији наука и уметности, па још притом и одлучује о кретањима унутар те организације. То важи и за друге поменуте народе, као и за оне непоменуте. Несхватљиво ми је да од око 10 милиона Срба по свету, немамо неког нашег паметног човека, или жену, него морамо постављати туђине да нам управљају ђедовском оставштином.

  3. Виде Даничић каже:

    Овакви написи у овој антисрбској медијској (не)јавности злата су вредни! Неопходно је раскринкати лингвистичку велеиздајничку банду у Србији. Србска лингвистика не постоји, то су остаци србокрватистике који врше суицид над Србским језиком и Ћирилицом – србским идентитетским сирочићима.

    Срамотно је да нам је чак и јебвројунија морала посолити непостојећу лингвистичку памет и скренути нам пажњу да не можемо ненаучно користити два писма и да се морамо определити за Ћирилицу. То му дође као један о будућих захтева за јевроунијатско прилагођавање. А жалосно је да су се чак и неформални србисти поцепали око двоазбучја. Србска национална памет блокирана је од краља Александра беспућем у области Србског језика и Ћирилице. Све ратове је србска тииитоистичка лингвистика изгубила против крватских лингвистичких завојевача. И данас су остали ћорави код очију, али богами и плаћенички заблудели. Међу њима је главни сејач магле онај иван мали (клајн), иначе италијаниста, али с је своје пипке провукао до последњег угла србске лингвистике. Уз здушну помоћ вампирског новосадског договора (који још није поништен), разних пиздурица и кривотвораца неуставних наводно србских правописа, дупелизаца у САНУ који још мрсомуде на речнику непостојећег „српскохрватског“ језика, челника Матице српске, па и свих књижевних стваралаца који се још нису јавно изјаснили о питањима Србског кезика, Ћирилице и правописа. Јер је поново дошло време – али правог и последњег – рата за Србски језик и правопис.

    Недавни скуп лингвиста у вези са некаквог годишњицом комуњарског новосадског договора завршио се једномудним закључцима у којима су истакнуте обичне празнословне очигледне истине, али без иједног делотворног закључка у смислу решавања суштинских проблема: коначно завршавање стандардизације Србског књижевног језика, оснивања Србистике као србске лингвистике, научна, државна и широка србска заштита Ћирилице као јединог србског писма, међународна заштита од крађе и прекрађе Србског језика и од отимања културне баштине исписане латиницом, организовање научне лингвистичке кодификације Србског језика, рафирмација Србског језика у систему и процесу образовања, заштита Србског језика у медијима и у јавној употреби од кварења и уништавања, санкционисање незаконите употребе латинице, покретање одговорности свих починитеља злочина против Србског језика и Ћирилице у периоду од тииите на овамо…

    Србски језик и Ћирилица нису само лингвистичка питања и основни елементи србског културног обрасца, него су постали најважније политичко питање србског националног идентитета…

  4. xyz каже:

    Nije tacno da su oba pisma zvanicna. Zvanicno pismo Srbije je iskljucivo i jedino cirilica, s tim sto na granici zemlje sa latinicnom upotrebom moze da se tolerise latinica.Da nije tako, ne bi vec neko vreme zahtevano da se svi zvanicni dokumenti pisu na cirilici, a kod policije je to obavezno, a prosvetni radnici moraju da na tome insistiraju kod djaka i poceni smanjenja ocena.

    1. Бели Орао каже:

      Тако је. Нису равноправна писма. Тако кажечлан 10 Устава. И направи прозорче за Ћ, осим ако не пишеш са телефона.

    2. Јакшић, В. Милан каже:

      Ја сам због инсистирања на ћирилици завршио на „Дисциплинској комисији“ по налогу Министарства образовања! Иначе, предавао сам математику и тражио сам од деце да пишу ћирилицом. Једно дете (из српске породице) је упорно одбијало и његов родитељ се жалио Министарству… Чак су слагали да сам ученици рекао – Ако хоћеш да пишеш латиницом иди у Хрватску! Хвала Богу па су остали ученици били поштени и сви су се изјаснили да јој нисам то рекао. На срећу спасило ме је то што сам контролне радове и тестове сам радио и наравно ћириличним писмом па по правилу да се ћирилични формулар мора попуњавати ћирилицом и то дете је било обавезно да пише ћирилицом. Такву одлуку је донела Правна служба при министарству и није се позвала на Устав и став да је у државним установама службено писмо ћирилица!? Ово што се „латиничари“ правдају страним језицима није тачно. Енглески се пише латинским писмом са 26 знакова, а не латиницом која има 30 знакова. У математици се користе и латински и грчки симболи, а не латинични као Ч,Ж,Ш.Љ,Њ,Џ,…

    3. Стаљинград каже:

      Свака част, поздрав.

      Ћирилица макар и на силу, а они нек се жале и управи водовода ако им не одговара.

    4. Виде Даничић каже:

      Ћирилица је по Уставу писмо Србског језика и не може бити никакве алтернативне употребе писма које није писмо Србског језика. Све што је написано Србским језиком мора бити написано Ћирилицом!
      Употреба других писама, па и латинице, у остваривању права мањина решава се законом, а подразумева се да је у случају употребе другог писма у питању други језик (нпр., мађарски, словачки, словеначки и сл.).
      Што се тиче наводних и кривотворених језика крађом Србског језика (крватски, бошњачки, црногорски, буњевачки и сл.), неопходно је да се србска лингвистика на научним и етнографским основама изјасни постоје ли ти језици стварно као посебни језици или је у питању гнусна крађа и злоупотреба Србског језика).

  5. gifteconomy каже:

    Ма море људи… довољно је направати један мали напор при писању и користити на пример овај сајт : http://www.lexilogos.com/clavier/srpski.htm

    Свако да пође од себе, па да нам процвета ћирилица

    … и учити децу да воле своје

    1. Стаљинград каже:

      Треба почети и од овог сајта, на пример уредништво може онемогућити сваком ко користи хрватску латиницу да му изађе коментар, дозволити само такозвану „ошишану“ латиницу као помоћно писмо у крајњој нужди, због оних који не могу да је подесе.

      Јер свако ко користи хрватску латиницу, такозвану „гајевицу“, исто тако може да подеси и српску ћирилицу у language bar-у, ради се о безобразлуку и непоштовању елементарне комуникације на српском језику. Нисмо дужни да нас ви српски латиничари овде малтретирате тим загребачким писмом.

Коментари су затворени.