Прочитај ми чланак

ПРИТИСАК: Да ли је Србија у мат позицији за Косово?

0

Питање решавања Косова и Метохије захуктало се посетом председника Вучића Њујорку, а данас би требало да буде настављено сусретом председника Александра Вучића са Хашимом Тачијем.

Њих двојица, после паузе од седам месеци, у Бриселу настављају дијалог о Косову, али полазна основа за Србију, чини се, неће бити лака имајући у виду састанак Вучића са генералним секретаром Уједињених нација Антониом Гутерешом, који је одржан пре два дана. Тада је Вучићу предочено да Запад не мења став о статусу Косова, а ова порука стизала је, према сазнањима „Блица“, државном врху Србије од дипломата из Берлина, Париза, Лонодона и Вашингтона, а онда је пре два дана и поновљена у Њујорку.

Незадовољство

После сусрета са Гутерешом, Вучић је открио да није задовољан.

– Нисам нарочито задовољан, очекивао сам веће разумевање не само за Србе на КиМ већ и за Србију. Нисам задовољан јер код великих западних сила, а имао сам много дубинских разговора с људима који одлучују, чини ми се да они тврдо стоје на поштовању принципа очувања независности Косова, што је за нас веома тешко – рекао је он.

У Њујорку је, како је додао, разговарано о будућности Србије и КиМ и компромисном решењу.

– Албанска страна ради своје, међународна заједница своје, а ја сам се трудио да са руба амбиса доведемо Србију бар на површину. Гутерешу сам пренео да смо ми спремни на компромисно решење, али не тако да жртвујемо своје државне и националне интересе. Међутим, Запад не жели ни на који начин да разговара о томе коме припада Косово. Наше је да наставимо да се боримо – рекао је Вучић.

Који цех плаћамо

Навео је да је у разговорима које је имао у Њујорку друга страна поновила да причу о томе коме припада територија Косова сматрају завршеном, да покретање било какве приче на ту тему сматрају отварањем Пандорине кутије.


– На све то сам рекао и сада, и раније, да су они то урадили 2008. не поштујући Резолуцију 1244. Србија данас плаћа велику цену, и то између осталог и сопствених погрешних одлука, укључујући тражење мишљења пред МСП – додао је Вучић.

Најавио је да ће ускоро имати разговоре са невладиним сектором 31. марта, али и са другим националним организацијама, да саслуша који су њихови ставови о решењу косовског питања, а након тога ће, како каже, после свих добијених сазнања из целог света да изађе са принципима које Србија може, а које не може да прихвати.

– Прихватићу ту врсту одговорности, без страха да ће ми најнеодговорнији, они који су најкривљи за овакво стање данас, држати придике о томе како би то они направили много боље – закључио је Вучић.

Тешки преговори

Говорећи о овој теми, министарка за ЕУ Јадранка Јоксимовић је рекла да у Бриселу треба да буде тема да се спроведе оно на шта се Приштина обавезала.

– Они који су признали независност Косова гурају агенду да тај пројекат не пропадне, и то је реалполитика, али пет држава није признало то, као и један део света. Ми промовишемо нашу агенду интереса и Бриселски споразум је правнообавезујући, једна страна није испунила ништа од обавеза, а гарант тог споразума је и ЕУ. У Бриселу мора да буде тема и да ли има политичке воље да Приштина то спроведе – истакла је Јоксимовићева.

Највећи камен спотицања, сем статуса Косова, јесте спровођење ЗСО, а директор Центра за регионализам Александар Попов каже да ЕУ мора да нађе начин да Косово примора да спроведе шта је потписала.

– Ако је нешто потписамо, мора да се поштује. Чињеница је да велики број ЕУ поштује независност Косова, а сада следи питање модалитета договора и сваки преговарач мора да има аргумент зашто је пристао на нешто или не. Ако се пристану на превелики уступак, наши ће имаће велики притисак јавости. Које год решење да буде, један део јавности ће бити незадовољан. То је политичка судбина политичара у Србији, а Вучић је у праву када каже да је питање на који начин да постигне да се не да све, а да не добије ништа – напомиње Попов.

Део јавности сматра да преговоре са Косовом и Западом треба прекинути и чекати повољан тренутак, али председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић каже да то не би требало да буде опција.

– Околости су вома комплексне и тешке, а догађаји и из блиске историје су нас научили да свака нова ситуација може да буде све тежа и тежа. Разговори, ма како комплексни они били, морају да се наставе. Без напретка у односима Београда и Приштине не можемо да очекујемо просперитет за Србе на Косову. Верујем да ће се на крају ипак пронаћи решење на које ће моћи да пристану обе стране – каже Јоксимовић.

Последњи пут Вучић и Тачи састали су се у Бриселу 31. августа. Пре два дана одржани су технички разговори у Бриселу, али су прекинути, а тада је директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић рекао да српска делегација одлучно захтева и од Приштине и од ЕУ оснивање и доношење статута ЗСО.

Разговор са Гутерешом: Цени сарадњу Србије са УН

После састанка Вучића и Гутереша, из Уједињених нација саопштено је да генерални секретар УН цени сарадњу Србије са том организацијом.

– Гутереш и Вучић разговарали о више питања у вези са Западним Балканом – саопштиле су УН.

58 коментара “ПРИТИСАК: Да ли је Србија у мат позицији за Косово?

  1. Nina каже:

    vucicu o cemu si pricao sa Gospodinom Guteresom?
    O zapadnom balkanu?
    Zasto nisi pricao o REZOLUCIJI 1244 KOJA GARANTUJE SRBIJI CELU NJENU TERITORIJU.
    U TOJ REZOLUCIJI U UN JASNO PISE DA SE SA SIPTARIMA MOZE PREGOVARATI O AUTONOMIJI.
    ZASTO lazes vise,da li ti mislis da sto si se slikao u UN da ti neko veruje.
    Ili si isao da potvrdis stolicu za Kosovo?
    Da si jednom otisao u UN i zatrazio da se postuje REZOLUCIJA KOJA NAM JE GARANT sve bi bilo drugacije.
    Vucic pregovara sa onima koji su priznali kosovo,a u SRBIJI SVI CUTE,JESMO SE TO POMIRILI SA TIM?
    Sta ocekujemo posle,ima li neko u SRBIJI DA POSTAVI PITANJE izdajniku zasto razgovaras sa onima koji su priznali Kosovo,sta ocekujes od njih?
    Zajednica Srpskih opstina ima takva ovlascenja i uticaj politicki i pravni,kao Kulturno umetnicka udruzenja.
    Folklor,Crkve,
    Ti SRPSKU ZEMLJU PREDAJES JER ZAPAD JE TAKO REKAO,PA TO ZNAMO OD 1999 godine.
    vucic je izdajnik i jos jednom izdajnik i da znate to nije priznavanje Kosova,to je mirovni sporazum Kosovsko pitanje je jos uvek Ratno pitanje,TAKO SE TO VODI U UN,ZNACI vucic POTPUSUJE PRIMIRJE IZMEDJU siptara i SRBIJE I SRBIJA OVIM MIROVNIM SPORAZUMOM PREDAJE DEO SVOJE TERITORIJE.
    BICEMO PRVA ZEMLJA U SVETU KOJA SE ODREKLA SVOJE ZEMLJE.
    U UN SE VODI DA JE KOSOVO SRPSKA TETITORIJA KOJA JE OKUPIRANA OD SIPTARA,UN 1244 NAM GARANTUJE CELU TERITORIJU SRBIJE KOSOVA I METOHIJE.
    vucic pregovara sa onima koji su pomogli okupaciji Srpske teritorije.
    vucicu NIKO VISE TI NE VERUJE.KRAJ JE TVOJIM LAZIMA.

  2. Неле каже:

    Заједница српских општина, тј. српска управа је увек постојала на КиМ, али су је укинули Николић, Дачић и Вучић . На КиМ су постојали до пре пар година сви избори које је спроводила Република Србија, као и што су радиле све државне службе. А онда је све то укинио Александар Вучић са Дачићем и Николићем и сада кењају о некаквим ЗСО које су најиобичније сранје и подметачина просвећеним сендвичарима који више времена проводе по аутобусима него са укућанима и суседима.

    1. Дуња каже:

      Данас зовем суд у Митровици, каже човек „јбг сестро, извини, али укинули нас….“

  3. Perun каже:

    Nije Srbija u mat poziciji
    i nikada ne bi bila da kreteni nisu dali glas
    ucenjenom vazalu psihopati, psihopata je u mat poziciji.

    1. Sloba Milosevic каже:

      Па кад се ти толико разумеш у политику што си онда 2000.год. веровао у америчку демократију што си гласао за ДОС зашто си веровао у бајке ДОС и ОТПОР . мислео си само да се скине Слободан Милошевић одмах живот као у рају у демократију.

    2. БилиПитон каже:

      Издајник над сви издајници.

    3. Sloba Milosevic каже:

      ШТА је Слободан Милошевић издао ??? ШТА ?? ШТА ??? Да је Слободан Милошевић остао у Србији за шта да му судимо ?? Шта у тужбу да напишемо ?? Кажете да је Слободан издајник зато што није присвојио Хрватску , БиХ и Македонију . Па дали сте ви нормални ? Дали ви имате памет у главу ?? Зашто Дража Михајловић није присвојио Хрватску , БиХ и Македонију ? Зашто Александар Карађорђевић није присвојио Хрватску и тако да је створио Краљевину Србију а он је створио Краљевину Срба Хрвата и Словенаца. Ни један српски политичар за ових 18 година никад нису изговорили да је Слободан Милошевић нешто издао .

    4. Дуња каже:

      Требало је да учиш до Атлантиде, ових 100 година је мало…

    5. Sloba Milosevic каже:

      Одговори ми на питање, да је Слободан Милошевић остао у Србији за шта да одговара за шта да му судимо ?? Шта у тужбу против Слободана да напишемо ?? Одговорите шта је издао ?? ШТА ? Слободан Милошевић је био Председник Србије и скинут је 2000.год. и тада је Србија била читава. Шиптари су прогласили КиМ као државу тек 2008.год. а после потписивања мировног Кумановског споразума на КиМ је прва стигла Руска војска и Путин.

    6. БилиПитон каже:

      Издао је гусани у Мокрин.

    7. Sloba Milosevic каже:

      Ни један српски политичар ни једна српска странка никад нису изговорили да је Слободан Милошевић нешто издао. ШТА је ИЗДАО ?? НИШТА .

    8. издајник над сви издајници каже:

      НИШТА
      само
      КРАЈИНЕ
      СРБСКО САРАЈЕВО
      ХЕРЦЕГОВИНУ
      СРБСКУ ДАЛМАЦИЈУ
      СЛАВОНИЈУ
      КОРДУН
      ЛИКУ
      БАНИЈУ
      СРБСКУ МАКЕДОНИЈУ
      КОСОВО
      МЕТОХИЈУ
      И ДИЗИЛЕНД НА МАРКА

    9. Sloba Milosevic каже:

      СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ је СРПСКИ ХЕРОЈ

      Не нападају Србију због Милошевића већ Милошевића због Србије

      САД и НАТО су окупирали Србију 5.октобра 2000.год

      Ни један српски политичар никад за ових 20 година нису изговорили да је Слободан Милошевић нешто издао или да је лоше урадио по Србију и Србе

      Вечна слава СЛОБОДАНУ МИЛОШЕВИЋУ
      ……………………………………………………………..,.

    10. БилиПитон каже:

      Издао је канаринца под липу.

    11. Sloba Milosevic каже:

      СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ је СРПСКИ ХЕРОЈ

      Не нападају Србију због Милошевића већ Милошевића због Србије

      САД и НАТО су окупирали Србију 5.октобра 2000.год

      Ни један српски политичар никад за ових 20 година нису изговорили да је Слободан Милошевић нешто издао или да је лоше урадио по Србију и Србе

      Вечна слава СЛОБОДАНУ МИЛОШЕВИЋУ
      ……………………………………,………………………..

    12. Sloba Milosevic каже:

      Слободан Милошевић није издао Српску Крајину
      Објављено: 14.08.2015.год.

      Пише, Горан Јевтовић

      Пуних је двадесет година од када је у злочиначкој операцији „Олуја” завршено етничко чишћење Републике Српске Крајине. У Србији, али и широм васколиког Српства, укорењено је мишљење, које је временом прерасло у прави аксиом, да је Слободан Милошевић августа те 1995. године починио издају.

      Тачније, тврди се од стране једног, не малог броја (убеђен сам да је то чак значајна већина) врхунских интелектуалаца, јавних личности, професора универзитета, угледних српских имена, као и од стране лидера скоро свих странака, да је Милошевић имао договор са тадашњим изасланицима америчке администрације за Балкан и, подразумева се, са хрватским поглавником Фрањом Туђманом, да се проблем трајно реши у корист српске штете, трагедије и понижења.

      Појављивали су се разноразни очевици (наравно, из друге и треће руке), сви могући аналитичари, историчари, експерти, дипломате, министри српских земаља, написане су многобројне књиге, мемоари, текстови, колумне, пристиже из дана у дан накнадна памет, избијају на површину „ексклузивни” подаци из личних архива, али, до сада, не видесмо ни један прави доказ. Доказ у виду необоривих чињеница. И, наравно, не упознасмо сведока који је том чину непосредно присуствовао, односно, био укључен директно или индиректно у посао издаје. А нема ни тајних снимака, рецимо, састанака на којима се о издаји одлучивало, или макар једне пресретнуте телефонске комуникације.

      Чак се и недавно активирани, ваљда најмеродавнији сведок (и један од организатора) пада Крајине, бивши амерички амбасадор у Хрватској, Питер Галбрајт, о томе није изјашњавао. Или, боље рећи, ни једним словом у ауторском тексту, а затим и у интервју хрватским медијима, није поменуо тако нешто. Макар у назнакама, макар и између редова. Напротив.

      И покојни Ричард Холбрук је све тајне у вези са тим однео са собом у гроб. А имао је времена да их саопшти. И дебеле разлоге за то, свакако.

      Такође, у чувеним и много пута емитованим Брионским транскриптима, нема ни помена о Милошевићевој издаји. Ко је бар мало користио логику, могао је да закључи истог оног тренутка када се појавио тај, најоригиналнији доказ о геноцидном затирању Крајине, како је просто невероватно да Фрањо Туђман, у обраћању својим генералима, ни једном речју није поменуо евентуални договор са српским лидером и, подразумева се, пренео им гаранције које је, следствено, морао да добије од Милошевића. Тим пре што хрватски председник том приликом није држао само мотивациону беседу, већ се добрано удубио у скоро све детаље испланиране борбене операције. Чак до тога да је присутнима диктирао и садржај летка којим се Срби позивају да остану на својим огњиштима те како им се „тобож ништа неће догодити”.

      Уз све то, Милошевић је испоручен Хашком трибуналу где је провео, као на стрелишту, скоро пет пуних година. Многа утицајна имена са ових простора, али и из најважнијих држава света, су продефиловала на монтираном и понижавајућем суђењу и, као што је познато, трудили се да му загорчају живот и окриве за све и свашта. Борио се као лав. Очи у очи са онима који му свакако нису мислили ништа добро. Пред телевизијским камерама и пред бројним извештачима.

      И, поново ништа. Ни једне макар назнаке да је плански, индивидуално или у дослуху са још неким српским изродом, починио, како поједини угледници кажу, кривично дело издаје (иако тако нешто никада није постојало у кривичном законодавству Србије и Југославије, зато што је издаја (не) морални чин, својеврсно последично стање, и не постоји формално као кривично дело; постоје неке друге инкриминације која третирају наведену проблематику).

      Но, да баталимо кулоарска и остала нагађања према познатом рецепту рекла-казала и да овај пута игноришемо пророчке способности појединих српских и осталих интелектуалних перјаница (којима се благовремено „приказало” да ће се издаја догодити), па да ово најмучније српско питање размотримо из једне друге визуре. Из реалног и рационалног угла, коме до сада није посвећена одговарајућа пажња.

      Дакле, дилема не би требало да буде (1) шта је то Милошевић урадио да би организовао и спровео наводну издају, јер, за тако нешто, сложиће се сви, било је довољно да ћути, да не предузима ништа и да се, српски речено, прави луд, да буде пасиван, лукав, искварен. Права дилема је (2) шта је и колико је заиста могао свих тих година, а посебно 1995., да као председник Србије конкретно и стварно учини – дипломатски, на међународном плану, с једне, и као члан Врховног савета одбране СРЈ, с друге стране. Односно, чиме је располагао, како би спречио војнички пад Републике Српске Крајине и масовни егзодус српског народа.

      У вези, прве (1) дилеме намећу се логична питања – ако је био издајник, шта је чекао пуне четири године? Зашто није раније кренуо у обрачун са крајишким Србима и одрекао их се – издао, продао, предао… Рецимо, у првој, другој или трећој години рата (или је издајник постао тек ’95), већ их је помагао колико год је могао, свим силама и средствима?

      Најчешће тумачење је (јер валидних објашњења засад нема) – па добро, издају је чинио у више корака, како се не би правовремено уочила и била изведена наивно.

      Напред наведено тим пре, што је за издају имао небројено прилика и реално покриће пред српском јавношћу и бирачким телом – од чувене конференције којом је септембра 1991. године председавао лорд Карингтон, до разноразних планова тзв. међународне заједнице, затим Бадинтерових тумачења распада земље и сличних антисрпских активности иза којих је, својим неприкосновеним ауторитетом, стајао тадашњи Савет безбедности ОУН. И то у условима невиђених притисака на СР Југославију и српски фактор у целини на простору бивше СФРЈ – од бруталних санкција, ембарга, блокаде и сваковрсног исцрпљивања, до отворених оружаних претњи. Без савезника у међународној арени и пријатеља који су имали моћ да помогну.

      Помињање чувеног Венсовог плана који је усвојен под притиском Запада још у време СФРЈ, с краја 91. и почетка 92. (дакле, у то време не одлучује Милошевић, већ целокупна политичка булумента савезне државе и свих република), те у вези са тим стављати у исту раван као гаранта постигнутог споразума и изједначавати одговорност тадашњег СБ ОУН, с једне, и ону велику (и већ обезглављену) Југославију, с друге стране, заиста је плитко и у најмању руку малициозно. Особито што се упорно, више од две деценије, натура теза како је ЈНА, која је већ била у потпуном расулу и практично без врховног команданта (паралисано Председништво СФРЈ), могла да интервенише. Рецимо, на Миљевачком платоу, као једном од пресудних догађаја у вези са тим.

      А затим, по инерцији, пребацивати такву одговорност на тек створену и неконсолидовану Војску Југославије (случај Медачки џеп и многе друге злочиначке операције Хрватске војске), која, услед немилосрдних резолуција СБ, није могла ни главу да промоли преко граница нове државе, заиста је некоректно. И неистинито.

      И управо зато да поменемо најважније резолуције (и кратко их прокоментаришемо), којима су, корак по корак, перфидно и унапред прорачунато од стране западних сила, које су тада потпуно доминирале светом, везиване руке српском фактору не само у Крајини, већ и у свим осталим деловима бивше заједничке државе.

      Почело је са Резолуцијом 713. од 25.11.1991. где је истакнуто да се територијални добици и промене (републичких) граница наметнутих силом, унутар Југославије (дакле, спољна граница СФРЈ се више не третира), неће признавати.

      Затим је уследила Резолуција 724. којом је верификован Венсов план из новембра 1991. године (поред осталог регулисао повлачење и ускладиштење тешког српског наоружања), да би већ Резолуцијом 762. из јуна 1992. почела деградација наведеног документа-плана, којом је, у пракси, легализована оружана операција Хрватске војске на Миљевачком платоу. Иако је Хрватској војсци наложено да се повуче, истовремено је омогућено да се нагомилају огромне снаге њихове полиције.

      А онда су уследиле резолуције 752. и 769. и недвосмислена најава шта следи и како ће проћи српски народ преко реке Дрине. Тим резолуцијама, оно што је најбитније, налаже се да и последње јединице ЈНА напусте територију Хрватске и БиХ.

      Резолуцијама из 1993. године 802. и посебно Резолуцијом 815. где се у тачки 5. утврђује да су зоне под заштитом УН интегрални део Републике Хрватске, се апсолутно прејудицира политичко решење и Република Српска Крајина (не)формално укида.

      И након свега, следи печат на својеврсно убиство са предумишљајем – 17. априла 1993. године усваја се Резолуција 820. која максимално пооштрава санкције против СР Југославије, којој је (обратимо пажњу, ово је од посебне важности), поред бројних казнених и осталих мера, забрањена свака врста саобраћаја ван своје територије, па чак и пловидба међународним водама и реком Дунавом. Чланом 12. наведене Резолуције уведене су тоталне санкције, које су се односиле чак и на забрану упућивања хуманитарне помоћи према Републици Српској Крајини и Републици Српској.

      Врхунац претходног, слободно се може констатовати, организованог злочиначког подухвата СБ ОУН, долази са Резолуцијом 871. од октобра 1993. године када се брише валидност РСК као стране у процесу, и коначно, са Резолуцијом 981. од 31. марта 1995. године (месец дана пред операцију „Бљесак”) тачком 2. се укида УНПРОФОР и оснива „Операција за повратак поверења у УН”, што је била суштинска измена улоге плавих шлемова и сигнал Хрватској да, практично, крене са етничким чишћењем Срба.

      Поред наведених резолуција, које су недвосмислено и систематски темпиране противу српске стране и са основним циљем да се Р. Српска Крајина неутралише са карте света, не сме се заборавити дуготрајна, мучна и злокобна медијска сатанизација Срба, која је вођена у правом психолошко-пропагандном (информативном) рату. Операција која се, како је време одмицало, интензивирала достижући врхунац бешчашћа, лажи и организоване преваре библијских размера. Нешто до тада незабележено у светској историји.

      И питање свих питања – шта је и на који начин у тим условима, у правој катаклизми која нас је снашла, Милошевић могао да уради на дипломатском и политичком плану, заједно са руководствима СР Југославије, Србије, Р. Српске и Р. Српске Крајине? Без савезника у свету којих није било ни на видику и са суспендованом столицом СРЈ у Уједињеним нацијама.

      Шта је могао да уради као први човек Србије, условно, против Хрватске и Босне и Херцеговине, које су увелико биле међународно признате државе? Иза којих је, дакле, стајала комплетна међународна заједница – ОУН, ЕЕЗ, ОЕБС, НАТО, Ватикан, и бројне друге организације и заједнице, као и све земље света појединачно. Али, не симболично, већ строго формално и уз ангажовање свих могућих капацитета – политичких, дипломатских, економских, финансијских и пре свега, војних.

      Уколико је одговор – требало је да поднесе оставку на све функције и да се склони са политичке сцене – то је и могло да пије воду 90-тих, онако како су са српских тргова одапињане досманлијске стреле и вршено испирање српских мозгова. Али, управо су „демократске” промене петог октобра (организоване и вођене управно од оних који су нас брутално оружано напали 1999. године) показале, и то и даље траје, ево, пуних 15 година, да западни силници нису прогањали и уништавали „Србију због Милошевића, већ Милошевића због Србије”. А ја бих додао и Српства у целини.

      Што се тиче оне друге (2) дилеме – шта је могао Милошевић да учини као председник Србије и посебно као члан ВСО (под условом да су му намере биле часне), дакле, војнички, у одбрани Крајине, е, то је оно поље око кога се ломе главна копља. Поље на којем су избрушене све могуће оштрице и где је плански (али и из незнања) извршена главна замена теза и створена потпуно лажна и накарадна слика. Утисак који је, највероватније, окупирао огромну већину Срба. И с ове и с оне стране Дрине. Пример дефетизма за уџбенике.

      О чему се заправо ради, где се крију заблуде, предрасуде и како се упорно, намерно или не, обмањује широка јавност?

      Најчешће питање и свеопшта срџба своди се на следеће – зашто Војска Југославије није ангажована након операције „Бљесак”, а затим и превентивно пре „Олује” и, подразумева се, у току те операције, односно у првих неколико дана њеног трајања?

      Уколико занемаримо све напред наведено – срамне резолуције СБ ОУН, санкције, блокаде, забране, претње, притиске, надзирано небо, плаве шлемове на терену (а то значи, између осталог, и стотине агената и информатора усмерених противу српске стране), тадашње руско руководство у истом западном колу, уколико занемаримо чак и постојање НАТО-а (тих година на врхунцу политичке и војне моћи, чије су се трупе налазиле на границама бивше СФРЈ, као и у Јадранском мору), доћи ћемо до недвосмислене, унутрашње препреке. А она се зове – Устав СР Југославије, који је врло прецизно регулисао употребу Војске и њено евентуално ангажовање ван граница земље. И то према међународним, општеприхваћеним демократским стандардима.

      Дакле, Војску није могао да ангажује један члан Врховног савета одбране, макар имао такав ауторитет и макар се звао Слободна Милошевић. Нису могла да то учине ни јединственом одлуком сва три члана, већ је таква, најважнија супозиција, искључиво била у надлежности Савезне скупштине. И то тако што би морало, уколико би се држали строге форме, да се прогласи ратно стање. Значи, објава рата Хрватској као независној држави.

      Када кажем Војска, не мислим на тадашњи 30. Кадровски центар организован у Генералштабу ВЈ, којим смо регулисали појединачна упућивања бројних припадника Војске Југославије (углавном рођених на тим просторима, као и бројне добровољце) у Војску Р. Српске Крајине (онај други, 40. Кадровски центар је био резервисан за Војску РС) за све време трајања рата, већ мислим на борбене и адекватно наоружане саставе – лично наоружање, опрема, тешка техника, моторна и остала возила, припадајућа логистика, пратећи системи за разне видове обезбеђења и друго.

      Све у свему, да би се Крајина која је имала, према званичним подацима непуних 30.000 бораца, одбранила од противника који је бројао преко 130.000 припадника Хрватске војске (непосредно борбено ангажовани у операцицији „Олуја”), што је било далеко изнад односа снага који предвиђа успешну одбрану, а то је 3 : 1 у корист нападача, СРЈ је морала да упути најмање 10-так до 15-так хиљада бораца, распоређених у одговарајуаће компактне борбене саставе тадашње тзв. „А” класификације.

      Значи, еквивалент 5 до 10 бригада (моторизоване, оклопно-механизоване, специјалне снаге и бар једна артиљеријска јединица тог ранга). Све испод тога било би незнатна сила и не би донела скоро никакве ефекте. Дакле, јединице које би морале да под борбом маршују 500 до 700 километара преко територије БиХ, у амбијенту апсолутне превласти ваздухопловства НАТО-а, који се тада (бар што се тиче Савезничке команде у Напуљу), налазио у пуној борбеној готовости.

      И да буду спремне за заустављање нападне операције Хрватске војске, затим, на одсутну одбрану и у готовости да, након наношења губитака непријатељу, крену у противудар у садејству са снагама Војске РСК и поврате изгубљену територију. А затим и да је држе под пуном контролом.

      Да ли је такво борбено ангажовање значајних ефектива Војске Југославије реално било могуће? У наведеним условима и у створеном међународном амбијенту. У времену када смо унутар Србије били развучени на бар два својеврсна фронта – Косово и Метохија и Рашка област, због чега су нам бројне јединице непрестано биле истурене у простору.

      Напред наведене, пресудно важне чињенице, најчешће нису узимане у обзир, нити је након толико година другачије. Мало ко је размишљао и тада и сада (од оних с почетка овог текста), шта би значило да се мимо Устава, Закона о одбрани и Закона о Војсци, као и мимо бројних подзаконских аката – прописа, борбених и осталих правила, упућују рочни војници, старешине, војници по уговору и цивилна лица, држављани Србије и Ц. Горе, наравно, у склопу својих борбених јединица, на територију тада независне државе Хрватске.

      Ко би преузео одговорност за погибије, рањавања и друге тешке последице, којих би неминовно било? Шта би о свему томе саопштавала бројна и изузетно организована пета колона? Који би били ставови тадашње опозиције, која је Милошевића доживљавала као диктатора?

      И, тако смо имали невиђени парадокс, који је до данас актуелан – оштро је критикован тзв. недемократски председник, аутократа, узурпатор власти, који није, гле чуда, у случају Српске Крајине (као и Републике Српске) наступио управо супротно, а то значи, баш онако диктаторски и апсолутистички – безглавим слањем јединица Војске, мимо Устава и противно одлукама СБ ОУН и суштине међународног права.

      У таквом амбијенту прилепљена му је етикета издајника. Белег који се, како време одмиче, све дубље урезује не само на лик и дело Слободана Милошевића, већ и на савести свих нас, колективно.

      На крају још неколико питања – да ли је Милошевић, ако се све околности пажљиво процене и вреднују, имао уопште потребе да било кога издаје (продаје, предаје) и да, следствено томе, симболично капитулира? Да ли је могао било шта озбиљније, од онога што је чинио, да предузима, у атмосфери потпуне изолације и перманентних притисака и претњи? Да ли је уопште постојао било какав маневарски простор? Да ли је постојало национално јединство у Србији и да ли смо дисали једним плућима?

      Да ли је, у коначном, срамота бити поражен, не од Хрватске у акцијама „Бљесак” и „Олуја”, већ од оних који су стајали иза ње, годинама је припремајући и отворено садејствујући, а то су најјаче чланице империјалног и злокобног НАТО савеза?

      Јер, забога, није Милошевић напао ни Хрватску, ни Босну, нити се усмерио да руши НАТО, већ је све било супротно. Баш онако, како се, скоро па идентично, одиграло и ’99-те на Космету. И њега и све нас су брутално напале западне силе, неколико стотина пута војно и економски јаче, одавно решене да мењају карту Балкана. И да нас, једноставно, затру.

      Тај напад и даље траје, само неоуружаним облицима.

      За сада.

    13. БилиПитон каже:

      Издао је гуске у маглу.

    14. издајник над сви издајници каже:

      друг били. ај рекни ти мене поштено. дал сам бијо шампињон бруковача ил шиптака на све издаице?? ал поштено.

    15. Sloba Milosevic каже:

      СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ је СРПСКИ ХЕРОЈ

      Не нападају Србију због Милошевића већ Милошевића због Србије

      САД и НАТО су окупирали Србију 5.октобра 2000.год

      Ни један српски политичар никад за ових 20 година нису изговорили да је Слободан Милошевић нешто издао или да је лоше урадио по Србију и Србе

      Вечна слава СЛОБОДАНУ МИЛОШЕВИЋУ
      …………………..,…………………………………………

    16. Sloba Milosevic каже:

      СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ је СРПСКИ ХЕРОЈ

      Не нападају Србију због Милошевића већ Милошевића због Србије

      САД и НАТО су окупирали Србију 5.октобра 2000.год

      Ни један српски политичар никад за ових 20 година нису изговорили да је Слободан Милошевић нешто издао или да је лоше урадио по Србију и Србе

      Вечна слава СЛОБОДАНУ МИЛОШЕВИЋУ
      ……,………………………………………………………..

    17. издајник над сви издајници каже:

      ма лагају ителектублејци а и очи варају:
      https://www.google.rs/search?biw=1366&bih=662&tbm=isch&sa=1&ei=W2W1WpXTCYa8swH6sIWYDA&q=sloba+i+tudjman&oq=sloba+i+tudjman&gs_l=psy-ab.3…24983.28061.0.28278.25.15.9.0.0.0.190.1149.5j5.11.0….0…1c.1.64.psy-ab..5.17.977.0..0.69.CB_WjHPgb6c#imgrc=d4azUjEPOvvOIM:

    18. Sloba Milosevic каже:

      СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ је СРПСКИ ХЕРОЈ

      Не нападају Србију због Милошевића већ Милошевића због Србије

      САД и НАТО су окупирали Србију 5.октобра 2000.год

      Ни један српски политичар никад за ових 20 година нису изговорили да је Слободан Милошевић нешто издао или да је лоше урадио по Србију и Србе

      Вечна слава СЛОБОДАНУ МИЛОШЕВИЋУ
      …………………………………………….,……………….

    19. Дуња каже:

      Да су лењивци и кукавице и филозофи изашли, кретена би било мање и …
      ето, опет није до кретена, до нас је….

  4. 50 pera каже:

    Zapad može da prekrši rezoluciju Saveta bezbednosti a Srbija ne sme da poštuje tu rezoluciju.Srbija mora da sluša one koji su je bombardovali i ne sme da se druži sa onima koji je nisu bombardovali.Više nema skrivalica, interes zapada je da Srbija nema svoju politiku, dostojanstvo i patriotizam, nije interes zapada dobrobit naroda na Kosovu jer tamo ništa nisu ulagali.

    1. Sloba Milosevic каже:

      Зашто су САД и НАТО окупирали КиМ ?? Зашто су САД и НАТО окупирали Бугарску, Румунију, Украјину, Литванију, Естонију, Пољску ?? САД и НАТО желе да буду што ближе границама Русије. САД и НАТО праве своје Војне базе у свим државама Источне Европе. САД и НАТО желе једног дана да нападну Русију и да је окупирају. Жеља фашистичког запада да Русија нестане са Географске карте. Вашингтон не брине како живе шиптари, бугари и Румуни већ Вашингтон гледа свој џеп.

    2. издајник над сви издајници каже:

      што си локо са рокблефера??
      што си радио у фашистичку америку??
      што си лапо фашистички долари??
      што си возо фашистичку мечку??
      што си говнорио фашистички еглески??
      говори издаицо и лопурдо

    3. Sloba Milosevic каже:

      једи ГОВНА , једи ГОВНА , једи ГОВНА једи ГОВНА

    4. издајник над сви издајници каже:

      прррррррррррррррррррррћ устаћо!!

    5. Sloba Milosevic каже:

      СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ је СРПСКИ ХЕРОЈ

      Не нападају Србију због Милошевића већ Милошевића због Србије

      САД и НАТО су окупирали Србију 5.октобра 2000.год

      Ни један српски политичар никад за ових 20 година нису изговорили да је Слободан Милошевић нешто издао или да је лоше урадио по Србију и Србе

      Вечна слава СЛОБОДАНУ МИЛОШЕВИЋУ
      ……………………………………………………………..,

    6. Sloba Milosevic каже:

      СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ је СРПСКИ ХЕРОЈ

      Не нападају Србију због Милошевића већ Милошевића због Србије

      САД и НАТО су окупирали Србију 5.октобра 2000.год

      Ни један српски политичар никад за ових 20 година нису изговорили да је Слободан Милошевић нешто издао или да је лоше урадио по Србију и Србе

      Вечна слава СЛОБОДАНУ МИЛОШЕВИЋУ
      …………………………..,…………………………………

    7. Дуња каже:

      Зато.

    8. Sloba Milosevic каже:

      СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ је СРПСКИ ХЕРОЈ

      Не нападају Србију због Милошевића већ Милошевића због Србије

      САД и НАТО су окупирали Србију 5.октобра 2000.год

      Ни један српски политичар никад за ових 20 година нису изговорили да је Слободан Милошевић нешто издао или да је лоше урадио по Србију и Србе

      Вечна слава СЛОБОДАНУ МИЛОШЕВИЋУ
      …………………………………………,…………………..

  5. издајник над сви издајници каже:

    уф срчу ти. дал ће овај моргенрини да звекне вучића??

    1. Sloba Milosevic каже:

      СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ је СРПСКИ ХЕРОЈ

      Не нападају Србију због Милошевића већ Милошевића због Србије

      САД и НАТО су окупирали Србију 5.октобра 2000.год

      Ни један српски политичар никад за ових 20 година нису изговорили да је Слободан Милошевић нешто издао или да је лоше урадио по Србију и Србе

      Вечна слава СЛОБОДАНУ МИЛОШЕВИЋУ
      ……………………………………………………………..

    2. Дуња каже:

      неће, не диже им се на њега, ни рука, ни ….

    3. издајник над сви издајници каже:

      другарица дуња. рекни ти мене поштено. дал је овај моргерини калемљен деда?? ал поштено.

    4. Дуња каже:

      пола-пола

    5. Sloba Milosevic каже:

      СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ је СРПСКИ ХЕРОЈ

      Не нападају Србију због Милошевића већ Милошевића због Србије

      САД и НАТО су окупирали Србију 5.октобра 2000.год

      Ни један српски политичар никад за ових 20 година нису изговорили да је Слободан Милошевић нешто издао или да је лоше урадио по Србију и Србе

      Вечна слава СЛОБОДАНУ МИЛОШЕВИЋУ
      ……………………………………………………………..

Коментари су затворени.