Прочитај ми чланакЖесток ударац потресао је Српску радикалну странку и њеног лидера Војислава Шешеља након објављивања резултата јучерашњих председничких избора, на којима је освојио 4,47 одсто гласова - скоро дупло мање него на парламентарним изборима прошле године (8,1).
Aналитичари кажу: Шешељ је други највећи губитник избора, а радикали се „враћају на своју меру“.
Шта се догодило српским радикалима 2. априла 2017? Странка која је прошле године постала практично најјача опозициона партија у Србији са трендом раста на крилима повратка свог лидера Војислава Шешеља из Хага – доживела је тешко приземљење. Да су били парламентарни избори у питању, остали би испод цензуса и без места у парламенту. Самим тим, то би значило и даљи пад рејтинга радикала.
Оставка? Шешељ није рекао „не“
Сасвим супротно свом политичком стилу, лидера СРС у изборној ноћи није желео пред новинаре окупљене у штабу његове странке. Данас, у разговору за „Блиц“, и даље одбија да коментарише објективно лош резултат избора:
– Конференцију за штампу одржаћу у четвртак. До тада не дајем изјаве – рекао је кратко Шешељ за „Блиц“.
С обзиром на „драматичност“ јучерашњих најава анализа лошег резултата и последица логично се поставља питање: да ли ће Шешељ поднети оставку на место председника СРС? И на то питање је поновио исти одговор: „Конференцију за штампу одржаћу у четвртак. До тада не дајем изјаве“..
Чим нема Хага – популарност пада
Војислав Шешељ, дакле, није децидно рекао да неће поднети оставку – толико је разочарање претрпео. Резултат избора, међутим, не изненађује претерано професора Факултета политичких наука Ђорђа Павићева, који сматра да се радикали поново враћају на своју „меру“.
– Очигледно су ово другачији избори од парламентарних, јер овде гласате за једног човека. Уз то, заборављамо да су прошлогодишњи избори дошли непосредно након Шешељевог повратка из Хага, када је он и даље имао замајац и раст у популарности. Ипак, његово касније понашање није оправдало тај раст, очигледно – каже Павићевић.
Како објашњава, Шешељ је основао ту странку, чије руководство чине углавном две-три породице.
– То је, дакле, олигархијска странка по структури. Они баш и немају другог избора – каже Павићевић.
И Бели отео део гласача Шешељу
За извршног директора ЦЕСИД-а Бојана Клачара Шешељ је без сумње – уз Вука Јеремића – највећи губитник избора.
– Овако лош резултат Шешеља није био видљив ни у истраживањима јавног мнења који су му прогнозирали резултат на нивоу странке: око 10 одсто – каже Клачар.
Два су кључна разлога радикалског дебакла, по њему.
– Први: очито је Вучић усисао гласове радикала, односно оне гласове меке деснице међу којима је било и Шешељевих бирача. Други: Шешељу је гласове узео и Бели Прелетачевић, који је привукао млађе гласаче који су лидера СРС посматрали као феномен на српској политичкој сцени и зато им је био занимљив. На крају, и нешто слабија излазност утицала је на његов пад популарности – каже директор ЦЕСИД-а.
Шешеља сигурно посебно боли то што је Лука Максимовић – Љубиша Прелетачевић Бели – освојио 9,43 – више него двоструко већи број гласача од лидера СРС.
Шешељ, очигледно, није озбиљно схватио Прелетачевића, за ког је говорио да је “духовит, млад човек”, који “није за политику”. Касније га је и отворено нападао говорећи да су му “потписе скупљали проевропски кандидати”, те да му “документа нису била исправна”.
– Мене не може да угрози Бели, не може за Прелетачевића да гласа онај који је спреман да мене подржи. Ја ћу узети најмање 20 одсто, а њега процењујем на један до два одсто – говорио је у кампањи Шешељ.
Радикали ће морати озбиљно да промисле своју политику – и они и остале странке деснице, Обрадовић и Поповић највише. И лево и десно биће прекомпозиције политичке сцене у Србији.Бојан Клачар, директор ЦЕСИД
