Прочитај ми чланакКонзервативци у говору чешће користе именице, а представници левице описне придеве
Стари виц каже: „Како да знаш да ли политичар лаже? Само гледај да ли му се усне померају“. Међу обичним светом у сваком кутку планете уврежено је мишљење да политичари лажу. У мањој или већој мери. Зато су се у ту причу укључили и психолози, који упозоравају на опасности генерализације и омогућавају нам да „преведемо“ говор и гестикулације политичара. То није тако тешко, довољно је само да их пажљиво слушате и гледате.
Научници са Харварда открили су једноставан трик за хватање политичара у лажи. Експериментом је утврђено да људи који лажу користе више речи и често о себи говоре у трећем лицу, како би скренули пажњу са себе. Наравно, то није потпуно сигуран знак да неко не говори истину, али ако приметите ове сигнале, будите опрезни. Слично тврде и истраживачи са Универзитета у Висконсину, који су анализирали стотине изјава политичара из бројних земаља. Они који свесно изговарају лажи, користе дуге реченице, како у припремљеним говорима и саопштењима, тако и у усменим изјавама.
А, најуспешнији су политичари који су себе убедили да је то што говоре истина, закључују научници из италијанског Универзитета у Пијемонту. Самообмана је, тврде истраживачи са Апенина, много чешћа у политици него што нам се чини. Она почива на ирационалном мотиву, јер особа верује у нешто само зато што жели да то буде истина, чак и када је чињенице демантују.
Такође, подела на левицу и десницу више није тако стриктна и јасна, па је некада тешко одредити којој струји припада одређени политичар. Можете то да откријете ако их слушате и евидентирате да ли чешће користе именице или придеве, кажу истраживачи са Универзитета у Кенту. Научници су анализирали испитанике из три земље – САД, Пољске и Либана и закључили да конзервативци чешће користе именице, док либерали воле да описују ствари и појаве, па се у њиховом речнику налази много придева. На пример, конзервативац ће рећи да је неко оптимиста или идеалиста, а либерал ће почети да описује њен ведар поглед на свет и идеалистички начин размишљања. Научници кажу да коришћење именица показује жељу за структуром, извесношћу, јасноћом и дефинисаношћу што су особине више повезане са конзервативцима.
И, не заборавите на невербалну комуникацију која је чак и важнија од речи. Јер, када се мозак умори од слушања, што је честа појава ако су теме сувопарне, ослања се на лакше „сварљиве“ сигнале, попут говора тела. Тако је установљено да гласачи аутоматски више верују особама које не крију дланове, а политичара који се много смеје не доживљава као ауторитет. Такође, превише трептања или избегавање гледања саговорника у очи, указује на лаж, додиривање врата показује несигурност и угроженост, а носа сигнал да нешто крије. Лоше је само то што искусни политичари све то знају и могу да глуме када су добро обучени, али посматрајте их паживо, одаће се макар једном.
