Прочитај ми чланак

Процурило: У САД се све више сумња – Чини се да понестаје опција у контраофанзиви

0

У САД се све више сумња да ће Украјина ове године остварити циљеве својих офанзивних операција, преноси Радио Слободна Европа писање светских медија.

Због слабог напретка на фронту, али и мањка остваривих циљева сукобљених страна, рат у којем је, према подацима САД, погинуло или рањено готово 500.000 украјинских и руских војника, могао би годинама да потраје.

Чини се да Кијеву понестаје опција у контраофанзиви за коју су званичници тврдили да је кључна операција Украјине за ослобађање значајног дела територије које су под окупацијом руских снага, истиче Вашингтон пост.

После више од два месеца борби, контраофанзива показује знаке посустајања, пошто је напредак украјинских снага ограничен на неколико села, док руске трупе напредују на северу, пише лист, указујући да немогућност Украјине да оствари одлучујући успех на бојном пољу подстиче страхове да сукоб улази у пат позицију и да би међународна подршка Кијеву могла да ослаби.

Нови поверљиви амерички обавештајни извештај предвиђа да украјинске снаге у контраофанзиви неће успети да ове године стигну до кључног града Мелитопоља на југоистоку земље. С друге стране, подвлачи Вашингтон пост, очекује се да ће у САД бити све гласнији позиви на смањење помоћи Украјини како се буду приближавали председнички избори у новембру 2024. године.

Аналитичари кажу да је мало вероватно да ће Украјина направити продор у офанзиви без напредног оружја или потпуног ангажовања снага које се и даље држе у резерви. Украјински и западни званичници дотле позивају на стрпљење, наводећи да је напредовање спорије него што се очекивало, али инсистирају на томе да Украјина остварује стабилне добитке.

Амерички званичници су све критичнији према стратегији украјинске контраофанзиве, али и све песимистичнији у погледу њених шанси за успех, што, према оцени Фајненшел тајмса, продубљује тензије између Кијева и Вашингтона у најкритичнијој тачки рата од почетка руске инвазије.

САД и Украјина су првобитно планирале пролећну офанзиву која би током лета брзо потиснула руске окупационе снаге, али је, као наводи британски лист, спор напредак на терену навео Кијев да се врати традиционалнијој тактици, уместо маневара комбинованих снага којима су САД и друге западне земље обучавали украјинске снаге раније ове године.

Једна од тачака напетости између америчких и украјинских званичника тиче се питања како је Кијев распоредио војску. Амерички званичници охрабрују Украјину да мање избегава ризик и да у потпуности усмери своје снаге на главну осовину контраофанзиве на југу земље како би дошла до шансе да пробије руске линије и стигне до Азовског мора, чиме би се пресекла територија под руском контролом – копнени мост који спаја југ Украјине с Кримом.

Вашингтон је такође тражио од Кијева да пошаље више борбене моћи на југ и да престане да се концентрише на исток, где је ангажовао готово половину својих снага. Међутим, указује Фајненшел тајмс, Украјина је уместо тога распоредила неке од својих најбољих борбених јединица за напоре да ослободи Бахмут.

Званичници у Кијеву, укључујући председника Володимира Зеленског и неке од критичара администрације председника САД Џозефа Бајдена, позивају Запад да пошаље Украјини тешко наоружање и кажу да ће напредовање у контраофанзиви бити и даље споро ако Вашингтон не пошаље оружје дугог домета које би подржало снаге на терену.

Неки аналитичари кажу да је фокус Кијева на далекометно оружје погрешно, с обзиром на његов скромни утицај у рату који се све више води артиљеријом, укључујући касетну муницију коју су САД недавно послале Украјини.

Рат у Украјини је у опасности да се отегне неколико година, пише Волстрит џурнал, наводећи да разлог за то није само спор развој на фронту, већ и то што нико од главних актера нема јасне и оствариве политичке циљеве.

Главни циљ Украјине да поврати сву своју територију је најјаснији, али и тешко остварив, с обзиром на ограничења западне подршке. САД и кључни европски савезници попут Немачке желе да спрече Русију да победи, али се плаше трошкова и ризика помоћи која би Украјину довела до такве победе.

Зато западни званичници разматрају велике нагодбе за окончање рата, али се оне не поклапају ни с циљевима Кијева, ни с циљевима Москве. Декларисани циљеви руског председника Владимира Путина су најеластичнији, од амбициозних империјалних планова до ограниченијег отимања украјинске земље, а и мењају се са ситуацијом на терену, наводи амерички лист.

Бајден је рекао да је циљ америчке помоћи да Украјини омогући најбољу позицију за евентуалне мировне преговоре, без навођења под којим условима треба да преговара. Раније ове године, Вашингтон, Берлин и други су се надали да ће се отворити шанса за разговоре ове јесени, ако контраофанзива Кијева оствари значајан напредак на југу и истоку Украјине.

Ипак, током целог рата, давање Украјини одлучујуће ватрене моћи сукобљавало се с другим приоритетом Запада, с избегавањем неконтролисане ескалације која би водила у директан рат с Русијом или навела Путина да искористи нуклеарно оружје.

Ограничена брзина слања помоћи Украјини била је очигледна у вишемесечним дебатама на Западу о томе да ли да Кијеву обезбеди тенкове, авионе и ракете дугог домета.

Ограничено наоружавање украјинских трупа допринело је њиховим тешким губицима током рата и њиховом болно спором напредовању овог лета против утврђених руских линија у регионима Запорожја и Доњецка, а сад су америчке обавештајне службе песимистичне у погледу тога да ли украјинске снаге могу да пробију руску одбрану и стигну до Азовског мора.

Амерички званичници кажу да се укупан број погинулих или рањених украјинских и руских војника од почетка рата у Украјини пре 18 месеци приближава запањујућем броју од 500.000, чему су допринеле велике жртве ове године, указује Њујорк тајмс.

Због великих губитака у првим недељама контраофанзиве, односно хиљада убијених или рањених војника, као и уништења оружја добијеног са Запада, Украјина је променила тактику и вратила се покушајима изнуривања руских снага нападима артиљерије и ракетама дугог домета, уместо јуриша преко минских поља под ватром.

Амерички званичници брину да би Украјина тако могла да остане без драгоцене муниције, што би донело предност Путину у рату изнуривања. Украјински команданти су се, међутим, одлучили за промену како би смањили број жртава и сачували снаге на фронту.