Прочитај ми чланакНајвећи број Срба са Косова и Метохије побегло је због свакодневног албанског зулума, али је добар део Срба своја имања напустио због небриге српских власти и чудних одлука Београда, који у најмању руку учествује у протеривању Срба.
Од почетка најновијег косовсоко-метохијског страдања, Србима управљају људи са сумњивом прошлошћу, образовањем и моралом.
Сваке године се због ове врсте небриге са Косова и Метохије исели више стотина српских породица. Од смене најновије власти, исељавање Срба је све интензивније, а небрига никада већа.
Водећа места у политици и институцијама заузели су људи који су годинама прелетали из једног у други табор, само да буду део власти, од комуниста, социјалиста, демократа, па све до напедњака чиме се данас диче.
Оно што највише брине косовско-метохијске, јесте чињеница да се српским институцијама на Косову и Метохији управља „из бункера“, од стране људи који нису део власти, али су изнад власти.
Последње две године, школе и здравствене установе које раде по систему Републике Србије, дате су на управу самозваним политичким вођама са севера Косова и Метохије, чија је централа у Косовској Митровици.
У албанским, али и у српским медијима се имена вођа косовско-метохијских Срба са севера повезују са (не)доказаним криминалним радњама, како на Косову и Метохији, тако и у Србији.
Уништавање школског система јужније од Ибра почело је пре три године, када је школска управа централизована, а њено седиште је пребачено у Косовској Митровици.
У школама и здравственим установама централног Косова и Косовског поморавља за протекле две године промењени су готово сви директори или су већ постојећи стављени под надзор људи који су директна веза политичким структурама „Српске листе“, политичког субјекта, који је потпуно једнако лојалан и српском и албанском систему.
Овакав (не)ред успостављен је да служи неколицини људи да опстану на власти, а штета која је све уочљивија постаје немерљива.
У школама Косовског поморавља већина директора су тек свршени дипломци Факултета спорта и физичког васпитања „ДИФ“ и поред стотине искусних просветних радника. Млади ДИФ-овци до ових позиција долазе на волшебан начин, а „колегијуми“ свих директора обављају се у канцеларијама Музичке школе Стеван Христић у Станишору, одакле се диригује школама у овом делу Косова и Метохије.
О овоме сви ћуте, јер се боје гнева самозваних лидера који управљају животима Срба и њихове деце.
Младићи са стеченим вискошколским звањем, али и поједини старији просветни радници који газе на сопствени морал, свакодневно иду на „поклоњење владару из сенке“ и политичком ментору коме се заклињу на верност и оданост.
Саша Милошевић – Бели, један од кандидата Српске листе на претходним изборима, некадашњи председник Општине Гњилане и бивши директор Музичке школе Стеван Христић, иако данас не учествује у власти, главна је спона између школске управе у Косовској Митровици и школа у поморављу. Без његовог знања нема поделе часова у поморавским школама, а његове жеље испуњава лично начелница школске управе у Косовској Митровици Јасмина Дедић, која је пак рођака једног од „владара севера“. Госпођа Дедић јужније од Ибра не иде често јер свакодневно добија извештаје од својих сателита, а сви заједно служе наметнутом систему који се бори да што више загорча живот Србима. Госпођа Дедић своје полтроне у енклавама користи као рукавице са којима склања неистомишљенике, а квалитет образовања је не занима. Њену бахатост и непоштовање саговорника, осетили су многи који су од ње затражили помоћ.
Родбина, пријатељи и сви који желе да буду Белијеви потрчци, добијају по пар хиљада динара за неколико часова у школама, а заузврат требају да гласају за њега на наредним изборима на којима има јасну намеру да освоји локалну власт у општини Ново Брдо, а освајање просветних и здравствених институција биће му главна помоћ.
Горан Ђорђевић, професор физичке културе, од недавно је именован за В.Д. директора Гимназије, а протекле зиме у Лапљем селу и лично је постављао питања председнику Александру Вучићу. Медијска популарност и његов „случајни“ наступ се исплатио. Његово питање се односило на проблем са стамбеним простором, иако се зна да је породична кућа у Гњилану одавна продата, а на Косову и Метохији се вратио да ради, он, супруга и његова мајка, сви у просвети, док су они који су били намерни да остану овде, морали да оду са Косова и Метохије.
Након што су Ђорђевићи продали имовину на Косову и Метохији, настанили су се у Нишу, а овде и данас раде. Оваквих случајева има на стотине, а да на то нико не обраћа пажњу.
Техничку школу Драги Поповић у Горњем Кусцу, такође води тридесетшестогодишњи Денић Горан, такође ДИФ-овац. По налогу Милошевића, упошљава политичке истомишљенике и обрачунава се са неистомишљеницима. Углавном је то посао нових школских руководстава.
Тридесетдвогодишњи Ненад Влајковић, још један је ДИФ-овац који недавно постао директор Основне школе Петар Петровић Његош у Горњем Кусцу.
У средини овог врзиног кола налазе се косовско-метохијски Срби, који под притиском и свесни буспућа свакодневно одлазе, а школе постају све празније.
Од стотине људи са великим искуством у просвети, намерно или случајно неко бира младе људе без искуства, са ниским просеком оцена, да руководе најзначајнијим институцијама за опстанак Срба на Косову и Метохији.
Најјадније је то што нови директори не одлучују у ниједној ствари, али ће бити одговорни за оно што ће уследити наредних година.
НИЈЕ ЗНАЛА ДА ЈЕ СНИМАЈУ: Након што су видели шта ради Срби за њу траже строгу казну (ВИДЕО) https://t.co/BKJUo9nkby
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 31, 2018
Овакво деловање политичких структура има један и јасан циљ, а то је контрола гласачког тела, па су тако запослени у здравству и просвети под присмотром оних људи који представљају продужену руку криминалних структура у свим тзв. косовским енклавама, јер ће ускоро јужније од Ибра остати само породице које имају запосленог макар једног члана породице.
Сви који не желе да се повинују систему бивају склоњени са позиција, али и са Косова и Метохије.
Брига о исељавању не постоји, напротив, постоји само брига како доћи до власти или се одржати на њој.
