Једна од најцењенијих Српкиња данашњице, проф. др Јасмина Вујић, редовни је професор на Калифорнијском универзитету у Берклију, научник и стручњак светског гласа у областима нуклеарне физике, анализе и дизајна нуклеарних реактора најновије генерације, примене зрачења у медицини и индустрији, као и у области нуклеарне сигурности.

Једна од најцењенијих Српкиња данашњице, проф. др Јасмина Вујић, редовни је професор на Калифорнијском универзитету у Берклију, научник и стручњак светског гласа у областима нуклеарне физике, анализе и дизајна нуклеарних реактора најновије генерације, примене зрачења у медицини и индустрији, као и у области нуклеарне сигурности.

Била је прва жена декан на једном од факултета за нуклеарну технику у САД, од 2005. до 2009. године, а тада је постала и председник удружења декана свих факултета за нуклеарну технику у САД.

Док је једни називају српском Маријом Кири, а други најмоћнијом Српкињом у Америци, она је на изненађење многих, од пре пар недеља постала потпредседник Двери“. У сведочењу за „Вести“, објашњава због чега је прихватила ту функцију, али и због чега суштински не подржава актуелни режим.

ЕУ, шарена лажа

Која је „тајна веза“ нуклеарне физике и политичке збиље Србије?

У мом случају то је логика, извођење закључака на основу анализе чињеница. Као неко ко је стекао високо образовање из егзактних наука, не могу да се помирим са свакодневним изношењем неистина којима владајуће структуре бомбардују народ у Србији преко својих контролисаних медија.

Није тачно да у Србији мора да се изврши брутална приватизација свих друштвених и државних предузећа. Није истина да су све српске банке морале да буду отеране под стечај. Није тачно да је државни дуг смањен. Није тачно да нас уласком у ЕУ очекује просперитет, велике плате, пуна запосленост, мед и млеко – каже она.

Уживате огромно поштовање и у Америци и у отаџбини. Због чега сте прихватили да будете потпредседник Двери? Слажете ли се да Вам, суштински, такав ангажман не треба?

Наравно да ми такав ангажман, суштински, није потребан. Управо због моје подршке Дверима и јавне критике актуелног режима у току последње предизборне кампање нападали су ме таблоиди у Србији, као и пар режимских гласноговорника.

То је заиста интересантно имајући у виду да ја уопште и нисам била на изборној листи Двери. С друге стране, ако тако гледамо, исто ми није требало да се са колегама борим да се не прода Телеком или да се не распарча и не уништи Институт за нуклеарне науке Винча у коме сам почела каријеру.

Исто ми, дакле, није требало да јавно критикујем скоро све „реформаторске“ министре за науку и образовање због урушавања ових невероватно важних области, или да се већ више од 20 година ангажујем на успостављању мостова између дијаспоре и матице.

Кажу да је Иво Андић давно рекао: „Дођу тако понекад времена, кад паметни заћуте, будале проговоре, а фукара се обогати.“ Ми већ дуже време живимо у таквим временима, и ја управо настојим да подстакнем наше умне људе, људе који су образовани, који знају шта се дешава у свету, који знају који су национални интереси српског народа и шта треба по сваку цену бранити, да дигну свој глас и проговоре – каже професорка Вујић.

Да ли Вам је нека државна институција нудила посао? Ако сте добри за Америку, ваљда бисте могли да будете корисни и за Србију?

Не, хвала. На млађима свет остаје. Ја сам и у Србији и у САД радила у државним институтима или на државним универзитетима. Нисам ни у једном случају била државни функционер, нити то желим да будем.

Стручњаци дигли глас

Може ли се рећи да сте се замерили актуелном режиму зато што сте 2015. отворено лобирали да се Телеком не прода?

Претпостављам да сам се веома замерила актуелном режиму у Србији, пошто сам била један од најактивнијих заступника борбе против продаје Телекома странцима, укључујући и америчким хеџ фондовима, који су били у најужем кругу потенцијалних купаца.

Са групом колега сам формирала Иницијативни одбор – Телеком је наш у којем су се, поред осталих, налазили: проф. др Александра Смиљанић, редовни професор Електротехничког факултета у Београду и бивша министарка за телекомуникације; др Предраг Петровић, научни саветник из Иритела; проф. др Јован Б. Душанић – економиста, аналитичари и новинари Славољуб Качаревић (Балкан Магазин) и Ђорђе Вукадиновић (НСПМ).

За Телеком, нашу златну коку која носи златна јаја (велики профит), и актуелни режим је упорно понављао да нема перспективу, да не може да се „носи“ са страним телекомуникационим компанијама, да ће вредност само да му пада… Невероватно!

Успели смо за кратко време да добијемо подршку Академије инжењерских наука Србије, која је усвојила изванредну анализу на 10 страна зашто не треба продати Телеком, Академије наука и умјетности Републике Српске, јер је требало у пакету да се прода и око 65 одсто Телекома Српске који је био у власништву Телекома Србије – каже она.

Подсетила бих да је писмо-петицију за само недељу дана потписало 210 врхунских међународно признатих стручњака у релевантним областима из Србије и 11 земаља у свету, укључујући САД, Канаду, Аустралију, Јужноафричку Републику, Уједињене Арапске Емирате и неколико европских држава.

Међу потписницима је 129 доктора наука, укључујући 24 академика и 60 професора универзитета, 23 магистра наука и мастера, 57 инжењера, економиста, правника, адвоката и новинара. Готово половина потписника је из наше научностручне дијаспоре.

Међу потписницима су и неколико бивших министара и помоћника министара из Србије и Републике Српске, декани електротехничких факултета у Београду и Бањалуци, председник Академије инжењерских наука Србије, као и потпредседник Академије наука и умјетности Републике Српске, некадашње судије Савезног уставног суда – додаје Јасмина Вујић.

Инжењери у акцији

Како спречити одлив мозгова из Србије?

Управо због овог страховитог одлива мозгова, са пар колега сам радила на струковном окупљању наших инжењера у САД и широм света. На пример, пре 15 година смо основали Удружење електроинжењера у САД, који су првенствено завршили студије на ЕТФ-у у Београду, али и инжењера остали профила (etf-bafa.blogpost.com).

Само у Силицијумској долини раде на стотине електроинжењера нашег порекла и веома су успешни. Ја сам један од оснивача овог Удружења и дугогодишњи председник.

Имали смо низ акција у току протеклих 15 година, од хуманитарних (као што је сакупљање десетине хиљада долара донација за помоћ поплављенима), до образовних (награђивање студената, давање стипендија, поклањање компјутера и опреме школама и универзитетима, изградње Лабораторијског блока за ЕТФ у Београду), до научних (поклањање научне и истраживачке инструментације и опреме институтима и универзитетима у Србији).

Сујета, опасна бољка

Да ли се после свега слегла прашина, када је реч о реакцији режима?

Није свакако. Постала сам мета клевета у разним режимским таблоидима. Храбра новинарка Марина Дабић, која је тада била запослена на краљевачкој телевизији, дошла је у Београд да направи интервју са мном у вези с изјавом председника Владе да је одлучио да не прода Телеком и да су зато криви „ти назовистручњаци, који су тврдили да је Телеком сребрнина“.

Наводила је изјаве председника Владе и моје одговоре на те изјаве. Огроман број људи је видео тај прилог. Нажалост, она је изгубила посао, као и гомила врсних новинара у унутрашњости, када је спроведена насилна приватизација локалних медија. Морам да нагласим да таблоидних напада на мене никад раније није било, мада је било познато да већ 10 година подржавам Двери.

И пре пет година, када је режим Бориса Тадића желео да прода Телеком, такође сам јавно иступала против тога, писала отворена писма и сакупљала потписе колега – каже она.

Је ли тачно да сте на високој функцији у Агенцији за нуклеарну безбедност САД?

Наравно да нисам. Ја сам редовни професор на Калифорнијском универзитету у Берклију и нисам никада имала било какве државне функције.

Претпостављам да се намерно ствари окрећу наглавачке, јер актуелни режим који шурује са дугачком листом непријатеља српске државе и народа жели да оптужи патриотску опозицију да то ради.

Наводно водите и неки, вишемилионски пројекат за америчку војску?

Наравно да ни то није тачно. Такође су неке незналице и злонамерници тврдили да је Беркли, који је по свим проценама и рангирањима најбоље државни истраживачки универзитет на свету, у ствари, војни универзитет!

Беркли је државни калифорнијски универзитет, а колико ја знам, Калифорнија и нема војску.

Научни подвизи

Чиме се тренутно бавите у Америци?

Најважнији део мог посла на универзитету, поред наставе, јесте истраживачки рад. Истраживачки пројекти на универзитетима у САД се углавном финансирају преко конкурса у оквиру федералних министарстава, фондација и агенција.

Веома сам задовољна што су универзитетски истраживачки тимови које сам ја преводила већ два пута узастопно победили у веома оштрој конкуренцији на нивоу САД на конкурсу федералног Министарства за енергетику у области нуклеарних наука и нуклеарне сигурности. Најновију победу је извојевао мој тим који се састоји од 50 професора с осам америчких универзитета.

Главни циљ овог великог пројекта јесу истраживачки пројекти у оквиру основних наука (нуклеарна физика и физика честица, нуклеарна и радијациона хемија), и примењених наука (развој модерних метода за детекцију јонизујућег зрачења и развој одговарајуће инструментације, као и развој нуклеарних реактора ИВ генерације, који су далеко сигурнији и безбеднији).

Колико Вас нервирају, а колико забављају те приче?

Нажалост, у питању је стара српска бољка од које углавном болују они који никада ништа нису постигли у животу, те им смета свако ко је бољи и способнији од њих. Изједа их сујета, гризе их завист. Ваљају се у таблоидном блату које су сами замесили.

Добро, а шта бисте сада питали председника Владе?

Упитала бих премијера да ли ће тако преко својих трећеразредних таблоидних послушника нападати сваког светски успешног Србина или Српкињу који се интересују за стање у својој земљи и који желе да то стање промене набоље?

Може ли српска елита нешто да промени и како?

Дубоко сам убеђења да права српска елита постоји и да мора да се супротстави овом стању које је довело до урушавања државе и свих државних институција. Мора се стати на пут бахатости, некомпетентности и крајњем незнању.

Мора се стати на пут онима који заговарају „промену свести српског народа“, што у преводу значи направити од слободарског народа робове.

Умне Србе нико ништа не пита

Је ли се нешто променило у односу државе према дијаспори?

Готово ништа. Непрекидно указујем да српско расејање већ доста дуго пружа руку према матици, али та испружена рука остаје да виси у ваздуху, јер са друге стране нема искреног саговорника.

Владајуће структуре ће радије дозволити уцене ММФ-а и Светске банке, они ће радије платити страним компанијама за отварање радних места у Србији и дозволити им да извлаче профит, него што ће допустити да неко из српске дијаспоре уложи у развој – прича Јасмина Вујић.

А шта конкретно свако од вас може да учини?

Ја радим на повезивању српског расејања и матице више од 20 година. Била сам изабрана за члана Савета дијаспоре 2001. године, који је био саветодавно тело тадашње Савезне владе чији је председник био господин Коштуница.

У оквиру тог Савета, који је нажалост укинут 2004. године, борили смо се за већу сарадњу дијаспоре и матице, за поједностављивање добијања држављанства, за повратак имовине отете после Другог светског рата, за остваривање права гласа наших људи у дијаспори на једноставнији и ефикаснији начин.

Било је још много добрих иницијатива, неке су и усвојене као што је била иницијатива да се оснује Министарство за дијаспору, које је нажалост сада деградирано на ниво Управе при Министарству спољних послова, а при том две године нема ни директора. Страховито немаран однос режима у матици према људима из расејања!

Да је политика властодржаца одговорна, велики број наших изузетних људи из дијаспоре би требало да се ангажује са заједничким циљем очувања стратегијских интереса нашег народа и државе.

На америчким врхунским универзитетима сигурно ради пар стотина професора нашег порекла, а бар толико инжењера ради у компанијама само у Силицијумској долини. Велики број њих ја познајем, и то су изузетни људи.

Ти са којима ја комуницирам су врло забринути због дешавања у Србији, и ради су да помогну, али не на начин који владајуће структуре покушавају да наметну. Не само да би могли да помогну око промоције земље, него и да помогну око коначног дефинисања дугорочних стратегија у свим областима од значаја за српски народ – од образовања и науке, пољопривреде, индустрије, енергетике, до очувања српске културе, историје, језика и писма – каже она.

Трамп је за нас боље решење

Хилари или Трамп?

Трамп. Хилари је и показала и доказала своју изузетну корумпираност, болесну жељу да влада по сваку цену, немогућност да каже истину, бескрупулозност. Изашло је на видело много докумената о Клинтоновој фондацији и скандалима са милионским плаћањима за услуге.

Која је боља опција за Србију и зашто?

Поново Трамп. Хилари смо већ видели у акцији и док је била прва дама, а такође и док је обављала дужност државног секретара. Видели смо и Босну и Бенгази. Ако је Обама, као добитник Нобелове награде за мир, у току седам година бомбардовао седам земаља, Хилари ће настојати да га превазиђе.

Извор: dveri.rs

Ознаке: амерички шпијун, др Јасмина Вујић, професор