Прочитај ми чланакПоводом десетогодишњице часописа „Политикологија религије”, на ФПН је одржан међународни научни скуп, а многи реферати су били посвећени положају хришћанских цркава у Европи и савременом друштву.
Фото Н. Марјановић
Поводом десетогодишњице часописа „Политикологија религије”, на ФПН је одржан међународни научни скуп, а многи реферати су били посвећени положају хришћанских цркава у Европи и савременом друштву.
Научни часопис „Политикологија религије“ свој јубилеј, десет година постојања, обележио је недавно на Факултету политичких наука међународном научном конференцијом. На њој је било 30 учесника, 25 је приложило своје реферате, од чега петнаесторо страних професора, са универзитета из Италије, Пољске, Словачке, Бугарске, Аустрије, САД. Часопис „Политикологија религије“ покренуо је 2007. године професор Факултета политичких наука Мирољуб Јевтић. Како објашњава у разговору за „Политику“, био је то први часопис у свету посвећен неправедно запостављеној научној теми – политикологији религије.
– Политиколози се уопште нису занимали феноменом религије, што је велика грешка, па тако данас у свету постоје само два часописа на енглеском језику посвећена политикологији религије. Уз овај наш београдски, постоји и онај који издаје Америчка асоцијација за политичке науке – каже проф. др Мирољуб Јевтић, иначе и члан управног одбора научних комитета за политикологију и социологију религије Међународног удружења за социологију (ИСА) и за политчике науке (ИПСА).
Конференција на ФПН како и објашњава њен организатор, није имала јединствену тему, већ је намера била да окупи некадашње и садашње сараднике часописа из земље и света, који су говорили о различитим глобалним и локалним феноменима. Тако се на панелима говорило о геополитици и религији, џихаду и пропагандним ратовима на друштвеним мрежама, цивилизацијском дијалогу хришћанства и ислама, бласфемији, појави вехабизма у Босни и Херцеговини. Многи реферати на различите начине су разматрали положај хришћанских цркава у Европи, њену позицију у савременом друштву, однос према Европској унији. О томе је недавно говорио и руски патријарх Кирил, који је у изјави медијима поновио свој став и да се секуларна Европа све више удаљава од својих хришћанских корена и да је хришћанство угрожено не само на Блиском истоку, где је ситуација алармантна, већ и у Европи.
– То је тачно, хришћанске цркве губе утицај. Тема једног од прошлогодишњих бројева часописа била је религија и политика у савременој Европи. У свом чланку, колега из Шпаније навео је невероватан податак – у Шпанији се 1965. око 90 одсто људи декларисало као припадници Римокатоличке цркве, да би 2010. так проценат пао на свега 40 одсто. То говори о томе где је хришћанство у Европи кад имате такав пад у, по мојој процени, једној од најзначајнијих хришћанских нација на свету – напомиње проф. др Јевтић.
Према његовом мишљењу, најутицајнија хришћанска деноминација у свету данас је Руска православна црква, за коју сликовито каже да њен поглавар, патријарх Кирил, држи у својим рукама нуклеарни ковчежић.
– Данас нема ниједне земље у којој папа може да има значајнији утицај, а поготову не такав какав су римске папе имале некад на Хабсбурге, који су знали чак да интерес династије подреде интересу Ватикана. За разлику од тога, у Русији се услед вакуума који је настао рушењем комунизма, створила идеолошка празнина коју је попунило православље. Не греши Карл Билт кад каже да је инспирација којом се руководи Путин уствари идеологија православне цркве. Није у праву, додуше, кад каже да је она ретроградна – истиче Јевтић.
Он додаје и да је папа Фрањо у многоме променио имиџ Римокатоличке цркве, да је промењен и однос према православнима, али и да не треба сметнути с ума да се он суочава са чињеницом да Римокатоличка црква доживљава ерозију.
– Састанак са патријархом Кирилом на Куби демонстрирао је да је неопходна сарадња Римокатоличке и православне цркве због свега што се дешава са хришћанима на Блиском истоку. Мислим да је екуменска сарадња између две цркве и више него потребна да би јудеохришћанска цивилизација уопште преживела – сматра проф. др Јевтић.
Верски идентитет Европе о којем се говорило и на панелима на конференцији на ФПН, мењају и миграције. Професор Јевтић истиче да су оне одавно промениле Европу и додаје да иако су изражене последњих месеци, због сукоба на Блиском истоку, оне трају већ деценијама.
– Слобода религије подразумева да религиозни верују онако како они мисле да треба да верују, што значи да држава треба да их пусти да живе према оном како су они прописали. А концепт живота који прописују одређене религије, може доћи у сукоб са нормама које Европу чине оваквом каква јесте данас. Могућ је политички плурализам, равноправност полова, али у оквиру једне културе. Та култура може бити вишерасна, али мора бити једна култура. Расе се и не морају сударити, али културе обавезно, јер су то и комплетни погледи на свет – закључује проф. др Мирољуб Јевтић.
