Прочитај ми чланакКоментаришући то што се у последње време све чешће чују идеје о подели покрајине професор сматра да је добро што је та идеја на столу
Професор међународног права Тибор Варади сматра да „у овом часу“ Косово фактички није део Србије и оцењује да је добро што је „на столу“ идеја о његовој подели.
„Ја лично мислим и то сам више пута рекао да је одвајање Косова супротно међународном праву, тако да мислим да ово није било легално, истовремено мислим да у овом часу Косово фактички није део Србије“, рекао је Варади у интервјуу за Н1.
Коментаришући то што се у последње време све чешће чују идеје о подели Косова, што је поменуо и аустријски вицеканцелар Хајнц-Кристијан Штрахе, Варади сматра да је добро што је та идеја на столу, иако се не може рећи да је конкретно на преговарачком столу, али истиче да је до поделе много лакше било доћи пре 10-15 година.
„Својевремено је и колико се добро сећам, Добрица Цосић имао то као идеју, али то просто није било тада на преговарачком столу, када је то имало мало више шанси. Данас би, ако би се то питање поставило, вероватно неки покушали да споје са Прешевом, па са неком разменом. Све у свему, мислим да то стварно реалне шансе нема, али је добро све могућности држати на столу“, рекао је Варади.
Указујући да у Скупштини Србије нема посланика са Косова и да се законодавна власт Србије се не простире на Косово, као ни судска ни административна, Варади наводи да „без обзира шта је правдено решење, Косово није фактички део Србије“.
„Имамо сад неку промену термина, сачувати Косово значи имати све мање земаља које су признале Косово, па онда постаје врло важно да ли Суринам признаје или не признаје, али фактички Косово није део Србије“, нагласио је Варади.
Прихватити то фактичко стање као признато стање, додаје, је једна опција која би била сигурно најтежа и најболнија опција.
„Оно где немам никакве сумње, је то да ли на тај начин да се посебно издвоји север Косова или да се северу Косова даје једна врло специфична аутономија, јер то нема никакве дилеме, ни по европским мерилима да Срби на Косову, без обзира којој држави то Косово припада, имају права да остану Срби и да задрже своју културу, школе, споменике.
Да ли ће се то постићи путем територијалне поделе или путем једне широке аутономије, то су реалне опције и не бих радо био на месту политичара који ће морати то да прихвате“, рекао је Варади.
Коментаришући одлуку Србије да с тим питањем оде пред Међународни суд правде, што је критиковала актуелна власт, Варади наводи да су постојале две опције.
Како је објаснио, опција је била да се поднесе тужба, али је био проблемкога тужити.
„Косово се није могло тужити јер Косово није било признато као држава, а тужити САД, Европу је било превише магловито“, сматрра Варади.
Реално је, како је рекао, било да се тражи саветодавно мишљење.
„Ја и даље мислим да је тражење саветодавног мишљења нешто што је имало смисла. Суд је избегао одговор на саветодавно мишљење, није рекао да ли је одвајање Косова у складу или не с међународним правом, него да ли је декларација о одвајању у складу с међународним правом. Дакле, у суштини је избегао одговор на прво питање. То су много и критиковали“, указао је Варади.
На питање какав је став САНУ, чији је члан, о унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији, који је покренут на иницијативу председника Србије Александра Вучића, Варади каже да Академија нема став, али да подржава и подстиче чланове да износе лична мишљења.
Он сматра да дијалог има смисла и да би требало озбиљно разговарати о томе шта је фактичка ситуација и шта може да се учини да се помогне Србима на Косову.
„Разговор о томе нас приближава можда и решењу, свакако пунијем виђењу стварности“, закључио је Варади.
