Прочитај ми чланакГрупа наставника и сарадника Православног богословског факултета Универзитета у Београду оценила је поводом петиције групе грађана за ревизију изучавања теорије еволуције да у програму наставе биологије, на свим образовним нивоима, не постоји ништа што би тренутно могло да замени теорију еволуције.
У Ставу о теорији еволуције, који је потписало 12 теолога, подсећа се да „ниједна од институција којима је поменута петиција упућена нема надлежност да задире у ма коју научну област и врши ‘ревизију’ онога што се унутар ње има сматрати за научну теорију и као такво бити изучавано и предавано ђацима и студентима“.
Они подсећају да иницијативе за сличне ”ревизије“ не могу потећи од скупине грађана (ма колико она била велика, а њени чланови угледни), већ једино и искључиво од саме науке, тј. дате научне области (у овом случају: биологије) односно од научне заједнице експерата компетентних у том домену истраживања.
Пут за овакву ревизију је, како наводе, дугачак и добро утабан вишевековном научном праксом која је и омогућила научни прогрес у чијим благодетима данас понекад уживамо, а зове се научни рад.
Сваки од потписника има прилику да приљежним научним радом, на основу мноштва ”доказа“ које су навели на две штампане стране, постулира нову теорију која ће, уколико стекне одобрење научне заједнице, заменити теорију еволуције, сматрају ови теолози, напомињући да се заобилазнице и пречице (у виду петиција) морају безусловно одбацити.
Теорија еволуције једина тренутно научно прихваћена теорија која објашњава развој живота на Земљи, навели су они, указујући да „тренутно не постоји ниједна плаузибилна алтернативна научна теорија која би могла да је замени“ или да буде њена „једнако плаузибилна алтернатива“.
Подсећамо на став, широко прихваћен од научне заједнице теолога широм света, да не постоји никаква ”библијска теорија стварања“ која се може схватити као научна теорија која би, као таква, представљала научну алтернативу теорији еволуције, указала је ова група наставника Боогословског факултета.
Не постоји, закључују они, ниједан разлог због кога би се, у оквиру наставе из биологије, физике, антропологије или географије изучавала светописамска нарација која се, наизглед, бави истим питањем као и поменуте науке.
Свето Писмо, дакле, није, нити може бити, схваћено као уџбеник или коначни арбитар било које научне дисциплине. Притом, текстови о стварању из Књиге постања чак ни жанровски не одговарају научном тексту.
Због свега тога, ови теолози су уверени да алтернатива једној научној теорији може бити само друга научна теорија.
С друге стране, они сматрају да библијска нарација о стварању, као и много шта друго, може и треба да се изучава, у основним и средњим школама, у оквирима наставе из веронауке, књижевности, уметности, философије и сл, као и у оквирима одговарајућих високошколских програма, као важна и преко потребна лепеза сазнања о хришћанском схватању Бога, света и човека, а уз то и систем вредности који игра важну улогу у образовању и васпитању деце.
Констатујући да хришћанска вера у Тројичног Бога, који је слободни творац света и живота, уопште није (нужно) у сукобу са теоријом еволуције, они подсећају да „баш као што хришћанско тумачење Светог Писма на пољу биологије не може понудити ваљану научну алтернативу, ни биологија (физика, или антропологија) не може понудити ваљану религијску алтернативу хришћанском учењу о Богу, човеку и свету“.
Сваки сличан покушај принципијелно одбацујемо, наводи се у саопштењу где се изражава начелно уверење у вредност очувања аутономије научних дисциплина, као и уверење да наставни програм из веронауке, биологије, физике (и других природних наука) није у међусобном конфликту и да га зато не треба вештачки и по сваки цену изазивати.
Изражавамо наду и уверење да надлежне институције, првенствено Народна скупштина и Министарство просвете, науке и технолошког развоја, неће реаговати на поменуту петицију покретањем икаквог процеса који би довео у питање изучавање теорије еволуције у оквирима основног, средњег и високог образовања у Републици Србији, закључила је група наставника и сарадника Православног богословског факултета Универзитета у Београду.
Потписници
епископ др Максим Васиљевић, редовни професор
протопрезвитер др Владан Перишић, редовни професор
др Предраг Драгутиновић, ванредни професор
ђакон др Здравко Јовановић, доцент
презвитер др Александар Ђаковац, доцент
презвитер др Зоран Деврња, доцент
др Марко Вилотић, доцент
др Андреј Јефтић, доцент
презвитер мср Вукашин Милићевић, асистент
мср Ненад Божовић, асистент
