Иако је 11. новембра 2011. године у Вртишту, селу недалеко од Ниша у ком живи усмртио двојицу својих комшија – Војкана (42) и Стефана Манојловића (21), оца и сина, двадесетшестогодишњи Милан Вацић је правоснажном одлуком ослобођен оптужбе и одговорности. Правоснажну пресуду донео је Апелациони суд у Нишу после жалбе Вишег јавног тужилаштва, које је у поступку против Вацића тражило казну од 30 година затвора, а пошто је пред првостепеним нишким Вишим судом већ донета иста таква пресуда.

Ово је прва ослобађајућа пресуда оптуженом за двоструко убиство у Србији и представља преседан у српском правосуђу. Занимљиво је да је током суђења Вишем суду достављена петиција коју је потписало 917 мештана села Вртиште у којој написано да се „тражи ослобађање Милана као и да је реч о добром и васпитаном младићу, за разлику од нападача који су, осим што су у селу и околини били познати као кавгаџије, били извршиоци и великог броја крађа”.

Као и Виши у првом степену, поступајући по жалби вишег тужиоца Апелациони суд је сматрао да је реч о нужној одбрани и у образложењу је наведено да је „живот оптуженог био угрожен упорним, стварним и озбиљним нападом од стране убијених…, да је нападнут у свом дворишту и да је морао да се брани од напада који није престао ни после два хица испаљена у знак упозорења у ваздух и напада који није престао ни када је испалио трећи хитац у једног од нападача”.

Током суђења утврђено је да је трагичне вечери Милан Вацић телефоном позвао девојку М. С. из истог села ради куповине делова намештаја оглашеног на продају. У тај телефонски разговор умешао се Стефан Манојловић, који је био у друштву М. С., отео је од ње телефон и најпре питао Милана „ко му је дозволио да телефонира његовој девојци”, а потом му наредио да одмах дође до сеоске продавнице како би се обрачунали. Милан се није одазвао на овај позив, а Стефан, пошто га није затекао пред продавницом, упао је у кућу једног Милановог пријатеља и без речи најпре је почео недужног човека да туче и малтретира, а онда га је приморао да позове Милана. Страхујући за живот свог пријатеља, Милан је кренуо од своје куће према њему. У дворишту пријатељеве куће Милана су сачекали Стефан Манојловић, његов отац и двојица њихових познаника и одмах су га сва четворица физички напали.

Милан Вацић је успео да се отргне и побегне, отрчао је до своје куће и одмах позвао полицију. Само неколико минута после позива полицији у Вацићево двориште стигли су нападачи, због чега је Милан узео ловачку пушку из које је пуцао у ваздух. На њега је насрнуо ножем Војкан Манојловић, али је Милан са пушком у рукама успео да истрчи на улицу и почне да бежи. Пуцањ је пробудио Милановог оца Зорана, који је изашао на двориште, где га је ухватио Стефан Манојловић, који га је оборио на земљу и мучки почео да туче. Када је чуо јауке оца Милан Вацић се окренуо, кундаком пушке успео је да удари Војкана који је трчао за њим и да га се ослободи, о отрчао је назад ка свом дворишту како би спасио Зорана.

На улазу у двориште Милан је, видевши да Стефан не престаје да туче његовог оца испалио из пушке још један хитац у ваздух из пушке, али га је сустигао Војкан Манојловић витлајући ножем и напао га. Немајући куд, младић је пуцао у нападача и погодио га, после чега је одбацио оружје. Тада је на њега насрнуо Стефан, почели су да се рву и док су били на земљи Милан је успео да поново дохвати пушку и да пуца према нападачу.

Недуго после тога стигла је и полиција. Стефан Манојловић је преминуо на месту догађаја, а његов отац Војкан пребачен је са тешким повредама у нишку болницу, где је преминуо три дана касније.

Извор: Политика