Прочитај ми чланак
Српски народ у Републици Српској није упознат да је НАТО на Јахорини поставио радар и да довршава пратећу инфраструктуру која ће бити у склопу НАТО-вог ракетног штита на Балкану.
НАТО програм БРААД (Балкан Регионал Аппроацх то Аир Дефенце – Балкански регионални приступ ваздушној одбрани) је програм који укључује постављање четири НАТО радара у Босни и Херцеговини (Јахорина), Црној Гори (Врсута), Македонији (Туртел) и Албанији (Фуше). Тај програм је усвојен на НАТО засједању у јуну 2011. године у Њемачкој када су министри одбране ове четири државе прихватили да се радари поставе на одабране локације у циљу контроле ваздушног простора, као и да ће сву потребну опрему набављати НАТО.
Дакле, уз потпуну сагласност тадашњих представника Републике Српске у органима БиХ, члана предсједништва Небојше Радмановића и тадашњег предсједавајућег Вијећа министара БиХ Николе Шпирића, а такође уз пристанак Владе РС и предсједника Милорада Додика. Иако се о овоме никада није изјашњавала Скупштина РС нити народ.
Споменимо да је у априлу 2010. године БиХ потписала са НАТО план МАП (Мемберсхип Ацтион План – Радни план чланства) након чијег извршења слиједи улазак у НАТО. Исти горе наведени представници власти РС ни тада нису имали ништа против.
Радар је постављен на врху планине Јахорине (1916 м висине) у РС и лако се види на сателитским картама на интернету. Ријеч је о аутоматизованом и даљински контролисаном систему чији радар има домет 500-км и који се налази унутар куполе направљене од материјала који пропушта емисију радарског фазног снопа. Купола штити технику од вјетра, падавина и од погледа. У близини је и телекомуникацијско – управљачки торањ.
НАТО радар на врху Јахорине налази се на положају некадашњег радара ЈНА, а касније Војске Републике Српске. НАТО је као непријатељ 1995. године бомбардовао положаје ВРС и срушио све површинске објекте али није подземни ‘’град’’. Данас у мирнодопским условима преузео је те локације без сагласности становништва Републике Српске. И без икаквог противљења или отпора, уз прећутну сагласност владајућегрежима у Републици Српској.
Инсталирањем ових постројења, Република Српска која је ратовала против НАТО-а се аутоматски ставила на страну НАТО алијансе и тако добила статус противника како Русији, тако и Србији која је такође ратовала са НАТО-ом и заузела став војне неутралности, а која је лани потписала са Русијом уговор о војно-техничкој сарадњи.
Чињеница је, НАТО је ушао са својим постројењима. Када се НАТО смјести са својом инфраструктуром, биће касно одлучивати о томе да ли је становништво РС за чланство у НАТО, јер он је ту, већ улазимо, а повратка нема. Иако је опредијељење народа у РС веома јасно против чланства јер зна да уласком у НАТО неће бити мјеста опстанку Републике Српске.
Нажалост, садашњи корумпирани компрадорски режим на власти у Републици Српској о овоме не обавјештава јавност. Режим није искористио, очито није му била ни намјера, све могуће начине да о овом озбиљном питању судбине српског народа посвети пажњу и одржи референдум на нивоу Републике Српске да би се народ изјаснио о овом животном питању.
Да ли је већ касно?
(Васељенска)
