Прочитај ми чланак
(Курир)
Манастир Бањска, недалеко од Звечана, у четвртак ће на манастирској слави преноса моштију Светог Архиђакона Стефана, 15. августа, прославити јубилеј – 700 година постојања.
Манастир Бањска са црквом посвећеном Светом Стефану који је саграђен између 1313. и 1317. године, као задужбина српског краља Стефана Уроша II Милутина, једног од најмоћнијих владара из династије Немањића налази се на обали истоимене речице, десне притоке Ибра, у подножју планине Рогозне, недалеко од Звечана.
Краљ Милутин је Бањску наменио себи за гробну цркву и тамо је најпре био сахрањен, међутим, после Косовске битке 1389. године његово тело је пренето у Трепчу, а 1460. године у бугарски град Софију, где се и сада налази.
Црква Светог Стефана је изграђена на месту старијег порушеног храма, при којем је, у другој половини 13. века, за време Милутиновог оца, краља Уроша првог – било седиште Бањске епископије.
Како је грађевина била предвиђена за краљевску гробницу, укинута је епископија и манастир је проглашен за ставропигион – Царску Лавру, четврту по рангу у српској држави иза Студенице, Милешеве и Сопоћана.
Бригу око подизања своје задужбине краљ Милутин је након саветовања са својом мајком, тада већ монахињом Јеленом, братом Драгутином и архиепископом Савом ИИИ поверио Данилу Другом, касније првом бањском игуману и српском архиепископу, који је био близак краљев сарадник и повереник, књижевник, један од најпросвећенијих људи код Срба тог времена.
О неимарима Бањске нема помена у историјским изворима, која по својој архитектури спада у групу цркава рашког стила.
Црква је обложена каменом оплатом у три боје, а фасада храма Светог Стефана била је богато украшена скулптуром и каменом пластиком.
Тимпанон је некада красила монументална седећа фигура Богородице са малим Христосом на крилу, која се данас чува у манастиру Соколици, недалеко од манастира Бањске.
Ипак, главни понос било је „бањско злато“, а чинили су га танки златни листићи којима је облагана позадина фресака.
Данас је од тог живописа очувано само неколико избледелих фрагмената, док од осталог блага – икона, рукописа, сребрних, позлаћених и златних свећњака, кандила, кадионица, хороса није сачувано ништа.
Једини налази скупоценог накита ископани су случајно, за време Првог светског рата 1915. године, из гроба краљице Теодоре, прве жене краља Стефана Дечанског и мајке цара Душана, а то су два златна прстена – први је украшен античком камејом, а на глави другог је представа двоглавог орла и натпис: „Ко га носи, помози му Бог“.
Археолошка ископавања, која још нису сасвим окончана, знатно су увећала сазнања о првобитној историји и изгледу Милутинове задужбине. Она су открила и целокупан простор манастира са остацима обимног оградног зида и грађевина дуж његове унутрашње стране , намењене становању и другим функцијаа свакодневног живота.
Манастир Бањска почео је да пропада већ почетком 15. века, а забележено је да је већ тада пожар прогутао књиге, док је у другој половини истог века, манастир запустео.
Забележено је и да је манастир у 16. веку разорен, јер су се у њему сакупљали хришћански бегунци из турског ропства, као и да је већ скоро сасвим срушена црква Светог Стефана у 19. веку адаптирана и претворена у џамију и као таква, служила је до Првог светског рата.
Црква је први пут конзервирана 1939. године, а други пут 1990. године, када је учињена делимична реконструкција. Манастир Бањска је 520 година провео у рушевинама, а ново поглавље почиње 2003. године изградњом конака на старим темељима.
Изградња конака је трајала годину дана, велика свечаност одржана је 15. августа 2004. године када је литургију служио патријарх српски Павле.
Иначе, директор Канцеларије за КиМ Александар Вулин рекао је у априлу ове године, после обиласка манастирског комплекса, да ће Канцеларија учинити све у материјалном и сваком другом смислу за санацију манастира и обележавање јубилеја, чија централна прослава ће бити одржана 15. августа.
Задужбину краља Милутина уништава влага, црква посвећена Светом Архиђакону Стефану, заштитнику династије Немањића, у веома лошем је стању. Кровна конструкција је попустила, снег и кише проширили су влагу на већ урушене зидове, док су у лошем стању и зидови трпезарије и конака.
