Прочитај ми чланак"Просветни радници, поготово они у основним и средњим школама, хероји су ових протеста и они су под великим притиском. Мислим да је сада свима потпуно јасно да њихова борба није за материјални статус, већ за достојанство њихове професије, као и да се систем образовања мора мењати", рекла је за Н1 Јелена Врањешевић, професорка Филозофског факултета у Београду и чланица организације "Побуњени универзитет".
Професорка Врањешевић наводи да је просвета годинама занемаривана, да је пропадала, да су годинама доношена лоша решења која су само продубљивала проблеме у просвети.
– После свега тога, нашли смо се у ситуацији да образовање нема никаквог смисла, да су се у њему нашли разни немотивисани актери који не виде никакав смисао и такво образовање није у најбољем интересу деце. И када чујем да власт позива децу да се врате у школу, запитам се каквом образовању да се врате, имају ли заиста корист од оваквог образовања – рекла је у емисији „Дан уживо“ Јелена Врањешевић, професорка Филозофског факултета у Београду.
Она сматра да се талас протеста и промена више не може зауставити.
– Не може ово више да се заустави. Када ме питају како видим крај, кажем да не знам. Али знам да ово не може да се заустави. И посебно ми се допада то што се пуно људи покренуло, добили су снагу, имају мотивацију и знају шта хоће и не видим начин да се све заустави. Нарочито ми се свиђа порука која је послата, јер власт месецима говори да су наставници одговорни што деца не иду у школу и не добијају образовање – ви сте одговорни, од вас зависи – испуните захтеве и ми ћемо се одмах вратити у учионице. То желе и студенти и ученици – објаснила је професорка.
Врањешевић сматра и да власт ради само ако је под озбиљним притиском и наводи да о томе сведоче и измене Закона о високом образовању.
– Прихватили су тај четврти услов. О томе се годинама уназад дискутовало и тек сада под притиском су га прихватили. Али ја морам да кажем да бих била јако опрезна у вези са тим, јер повећање плата професора није био део захтева. То је је власт сама урадила и мислим да покушавају да унесу раздор између нас са факултета и наставника у средњим и основним школама. Зато ми морамо да развијемо отпорност према таквим стварима и да останемо сви заједно у овоме.
Додаје да то јесте испуњење једног захтева, али док се сви остали не испуне, каже, ситуација се неће нормализовати.
Говорећи о масовности и ширењу студентских протеста професорка Врањешевић објашњава да су студенти у људима пробудили осећања која су дубоко закопали.
– Пре свега солидарност. Ми, старији, ми смо генерације које живе на изневереним очекивањима. Искуство нас је научило да наши напори обично не уроде плодом. И ми живимо у некој врсти научене беспомоћности. А студенти су нам показали да је много тога могуће, и онда смо се пробудили и свако од нас је видео да нисмо сами, то се види поготово у малим местима. Свако од нас је почео да размишља – шта је то што ја могу да урадим да допринесем промени која нам предстоји – објашњава професорка.
– Много смо се пута бунили и покретали и сведоци смо како је то завршило, учаурили смо се и мислим да су нам студенти први пут показали и отворили ту енергију и прекардашило је, оно у Новом Саду је била кап која је прелила чашу.
Каже да се диви студентима колико су добро организовани, коллико су им све акције промишљене и како постижу ефекте о којима други не могу да сањају. Каже да је њихова предност у томе што не знају за разочарење.
– Они иду логиком – а зашто не би могло? И мислим да је то њихова снага, њихова снага је и у томе што немају лидере, имају пленуме и имају јасан циљ, а то су четири захтева на којима држе фокус. Ниси надлежан, сјајна је порука – закључила је професорка Филозофског факултета у Београду.
