Прочитај ми чланакПуна чекаоница, људи на кисеонику, испред напољу људи се смрзавају. Ујутру, пре негде око пола девет, када су лекари одрадили визиту, бар је тако мени речено на шалтеру, два лекара су се прикључила прегледу пацијената, па се можда зато убрзало мало, ко зна када би моја мајка дошла на ред за преглед. Вероватно тако људи и умиру ту чекајући 13 сати на ред за преглед. Нико да изађе да ти каже нешто, разумем да је здравствени систем преоптерећен, али понављам, оно нисам доживео никад - казао је грађанин Д. С. у изјави за Директно.рс, који је провео 20 сати испред Инфективне клинике, са мајком оболелом од коронавируса.
– Корона је ушла почетком марта у наш дом и пар дана после тога смо се сви заразили у породици, осим ћерке. Мајка и ја смо се тестирали у четвртак на Канаревом брду и пошто се после тога мами стање мало погоршало, нисмо ни чекали резултате, већ смо следећи дан, мислим да је то био 5. март, увече око 10 сати кренули до Инфективне клинике да је они тамо прегледају. Е ту је тај пакао настао… То нисам доживео у животу, вероватно су многи други људи доживели, али ја стварно нисам – започиње исповест Д.С.
Он додаје да су на Инфективну клинику стигли око пола 11 увече, предали здравствену књижицу на шалтеру, где им је речено да ће морати мало да сачекају.
– Следећа ситуација, тек следећи дан поподне око 12.10 примају моју мајку. То значи да смо ми целу ноћ ту провели. Срећа па сам дошао колима, па сам има неку ћебад да покријем мајку, она је била у колима све време, мало је спавала, а ја сам махом навраћао да је обиђем, али углавном сам стајао ту испред и чекао. Провео сам 13 сати испред Инфективне клинике. Други пацијенти су такође чекали – додаје Д.С.
Иако је докторка прегледала мајку нашег саговорника, ту се не завршава њихов пакао чекања.
– Докторка је мајку прегледала и с обзиром на то да ја нисам спавао целу ноћ, договорили смо се, на предлог лекарке, да санитет превезе моју маку у ковид болницу у Младеновцу. Изашли смо из ординације и наставили да чекамо санитет. Од тог тренутка прошло је још 6 сати, ја сам мало-мало ишао на шалтер да се распитам шта се дешава. Следећа сцена, 19 сати је увече, сада смо већ готово 20 сати на Инфективној. На крају смо одустали од чекања, иако сам био уморан и неиспаван, одвезао сам мајку кући, преспавали смо и ја сам је ујутру одвезао за Младеновац – истиче Д.С. и додаје да је на сваких пола сата питао на шалтеру шта се дешава, али да конкретног одговора није било.
Он напомиње да је мајци лекарка дала упут за пријем у ковид болницу у Младеновцу због тога што је тамо постојао слободан кревет.
– Верујем да сам остао да чекам и целу ноћ, питање је да ли би тај санитет дошао по моју мајку. Они су долазили, одвозили пацијенте, то је као да је ратно стање, тако је то мени изгледало. Пуна чекаоница, људи на кисеонику, испред напољу људи се смрзавају. Ујутру негде око пола девет, када су лекари одрадили визиту, бар је тако мени речено на шалтеру, два лекара су се прикључила прегледу пацијената, па се можда зато убрзало мало. Ко зна када би моја мајка дошла на ред. Вероватно тако људи и умиру ту чекајући 13 сати на ред за преглед. Нико да изађе да ти каже нешто, разумем да је здравствени систем преоптерећен, али понављам ово нисам доживео никад – завршава Д.С своју исповест.
Мајка нашег саговорника је још на болничком лечењу, а његова исповест показује праву слику стања здравственог система у Србији. Поставља се питање колико је то „много“ чекања, ако је 13 сати чекања на преглед и 7 сати на возило Хитне помоћи „мало“, као што је речено Д.С. када је с мајком дошао на Инфективну клинику. Ако је оваква ситуација у престоници, где има највише здравствених радника, можемо замислити каква је ситуација у мањим местима, са мање лекара и медицинског особља.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 30, 2021
