Прочитај ми чланакДруштво судија Србије одговорило је порталу Нова.рс на питања везана за потезе председника Александра Вучића, који је недавно помиловао од кривичног гоњења четворицу насилника који су палицама поломили вилицу студенткињи, као и најаву да ће то исто учинити и у случају девојке која се аутомобилом залетела на људе на протесту на Новом Београду, јануара ове године. Из Друштва судија Србије наводе да би јавност требало да буде упозната са разлозима оваквог потеза председника Србије.
„Овом приликом желимо да поновимо да пажљиво пратимо сва дешавања у Републици Србији настала након након пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду 01.11.2024. године, укључујући и недавне акте помиловања лица осумњичених за кривична дела у вези са догађајима на грађанским протестима након пада надстрешнице, као и најаву могућег помиловања још једног лица. Помиловања су акти милости које предвиђају бројна савремена законодавства (па и важеће законодавство Републике Србије), али су уједно изузетак од принципа по којима функционише правна држава па их тако треба и разумети и рестриктивно користити. Сагласни смо са Вашом констатацијом да је јавност узнемирена те би зарад јачања поверења у институције правне државе било целисходно да се разлози дати у актима којима су по службеној дужности покренути поступци помиловања учине доступним јавности“, наводе из Друштва судија Србије и додају:
„Међутим, у погледу констатације да су помиловани људи који су извршили кривична дела са елементима насиља, указујемо да се ради о лицима која нису правноснажно осуђена, те да се нико не може означити као извршилац кривичног дела све док се његова кривица не утврди правноснажном судском пресудом (члан 34 Устава Републике Србије, члан 3 Законика о кривичном поступку, члан 84 Закона о јавном информисању и медијима). Такође, када је о конкретним помиловањима реч, актима помиловања су у овом случају поименично одређена лица ослобођена од кривичног гоњења, што подразумева да кривични поступци против тих лица не могу бити вођени и да спорни догађаји неће бити расветљени у кривичном судском поступку, зато смо и становишта да се коришћењем овог правног средства не доприноси функционисању и јачању правне државе“.
