Прочитај ми чланак

ПРВИ ЧОВЕК НАТО-а ВРЕЂАО СРБЕ: Бомбардовали смо Србију да бисмо заштитили цивиле

0

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг поручио је на заједничкој прес-конференцију са Александром Вучићем да НАТО поштује суверену одлуку Србије о војној неутралности, преноси Танјуг.

nato-sad-pravda

Он је рекао да је „сврха и циљ ваздушних акција НАТО-а 1999. године била заштита цивила“, у чему се, каже, успело.

„Губитак живота невиних људи је била трагедија и због тога дубоко жалим“, рекао је шеф НАТО-а.

У чему су то успели?

Гађали су Србију осиромашеним уранијумом, па смо данас први по болести званој „карцином“, јесте ли тако заштитили цивиле?
Невини животи и данас нестају, псоледице нас тек стижу, а вама је „жао“.

„Имали смо одличан састанак са Саветом, и то показује да радимо на јачању сарадње између НАТО-а и Србије. Поносан сам на пријатељство са вама, захвалан што сте овде. Разговарали смо различитим питањима укључујући и наше заједничке безбедносне изазове“, рекао је Столтенберг.

Србија је, како је навео, интегрални део европске породице, те да деле исте вредности.

„Заиста верујем у потенцијал сарадње НАТО-а и Србије, не можемо да заборавимо прошлост, али гледајмо у будућност“, поручио је Столтенберг.

Додао је да НАТО поштује неутралност Србије, те да је то суверена одлука једне суверене државе, али да исто тако поздавља даље јачање сарадње.

„Подржавамо напоре Србије на путу ка ЕУ, мислимо да је то добро за Србију, за стабилност и сарадњу у Европи“, закључио је Столтенберг.

На питање Танјуга да прецизира који су то заједнички безбедносни изазови за Србију и НАТО и да ли су на делу већ неке заједничке акције, Столтенберг је пре свега истакао ризике које представља ситуација у Ираку и Сирији и борбу против страних бораца.

„Заједно се на различите начин боримо и са последицама мигрантске и избегличке кризе“, рекао је шеф НАТО, још једном похваливши Србију због начина на који се суочила са тим проблемом.

„Бавимо се и стабилизацијом суседства на различите начине. Србија доприноси страним војним мисијама, док НАТО обучава српске војнике, то је важно за Србију, али и за Европу и НАТО“, додао је Столтенберг.

Вучић је захвалио Столтенбергу на изјави да жали због невиних жртава бомбардовања 1999. године, јер је то, истакао је, велика ствар за „Србе, народ и земљу“ да чују.

Навео је да јавност у Србији мора да зна да смо окружени НАТО земљама и земљама које би желеле да буду у НАТО, те да, уколико желимо мир и стабилност, већи економски раст и напредак привреде, као и бољи животни стандард, морају да се граде добри односи са људима из НАТО-а.

„Србија је војно неутрална, поштује одлуке скупштине, али због рационалних разлога и погледа у будућност, а не враћања у прошлост, жели да развије односе са НАТО“, рекао је Вучић.

24 коментара “ПРВИ ЧОВЕК НАТО-а ВРЕЂАО СРБЕ: Бомбардовали смо Србију да бисмо заштитили цивиле

  1. xyz каже:

    ”Недопустиво је изградити кристални дворац на сузи макар једног јединог детета”.
    (Достојевски)
    Бојана Тошовић имала је само 11 месеци и три дана када је 11. априла 1999. године бомбардовано Мердаре. Ујутро, у тренуцима када се већина деце света радује сунцу и новом дану, прекинут је живот ове бебе, прве жртве детета НАТО агресије. Страдала је у својој кући у наручју оца Божине.
    Мама Марија Тошовић, описујући страдање детета и супруга, за “Новости” је испричала: “Божина није могао да заспи. Стално је гледао кроз прозор. Говорио је: “Неће ваљда ноћас да ударе”. Онда је отишао до креветића, покривао Бојану. У неко доба ноћи, пренео је наше прво дете из креветића и ставио између нас. Спавала је тако до јутра, када је почело бомбардовање, а наша кућа погођена. Божина је телом покушавао да заштити ћерку. Обоје су, у тренутку, били мртви.
    Сутрадан, 12. априла, ракетиран је воз на мосту у Грделичкој клисури. Међу путницима је био и шестогодишњи Бранимир Станијановић, из Алексинца. “Угљенисано тело овог дечака нађено је тек 15 дана после напада”, забележили су репортери нашег листа.

    Живели за Милицу

    Животи деце се прекидају. Бомбардовање се наставља. На Косову и Метохији и на југу Србије авиони НАТО изручују нове бомбе, а 16. априла убијају Ирену Митић (15). Живот је изгубила на њиви, док је у свом селу Рибинце код Врања помагала ујаку у сејању кукуруза. Истог дана у бомбардовању Врања страдала је и Милица Стојановић (12).
    “Само смо имали Милицу. Дуго смо је чекали и дочекали у мојој 33. години живота, после осам месеци проведених у болничком кревету”, рекла је “Новостима” Анка Стојановић, Миличина мама. “Супруг Бора и ја смо живели за наше дете. Сада немамо за кога да живимо.”
    Неколико дана после, под бомбама НАТО завршио је живот и Далибор Тасић (14) из врањског села Содерце, син јединац Србољуба Тасића.
    НАТО бомбардовање Сурдулице, 27. април. Под рушевинама, у склоништу породичне куће у Чубриним ливадама остали су, загрљени са родитељима, брат и сестра Миљана (15) и Владимир (12) Милић. Страдао је у истом тренутку и њихов рођак Миомир Миленовић (17). Из репортаже нашег листа, објављене сутрадан, издвајамо: “Два пројектила су направила кратер пречника десет метара. Из њега извлаче делове страдале деце и у платнене замотуљке пакују оно што је преостало од њиховог маленог живота”.
    У дану страдања Милића из Липљана стиже вест да је у нападу на овај косметски градић убијена девојчица Драгана Димић. Да и у другим градовима Косова има погинуле деце: српске, ромске, албанске. Бомбе их нису раздвајале. У нападу на избегличку колону у Кориши код Призрена, Црвени крст Југославије бележи да су “породице Бахрије Ахметаја и Рамадана Хаснаја изгубиле у овом нападу више од петнаесторо деце од 2 до 12 година”.
    Извештачи су јавили да су мета НАТО пројектила, тих дана, биле и радничке бараке избегличког, “Мајиног насеља”, у коме су уточиште у лето 1995. године, нашле прогнаничке породице из Хрватске. У овом избегличком центру, у нападу 14. априла убијен је Иван Иванчић (7). Истог дана од касетних бомби страдала су деца Адем Мунчај и Арта Лугић.
    Крај априла, али није и крај бомбардовања. Не назире се. Мета су поново деца. Варошица Мурино, код Плава, Црна Гора. Овде су од бомби из Приштине нашле уточиште девојчице Оливера Максимовић и Јулијана Брудар. Биле су у игри када су пале бомбе. С њима је тог дана страдао и њихов друг Мирослав Кнежевић.
    Промишљајући суштину НАТО бомбардовања Југославије у пролеће 1999. године, Михаило Павловић, књижевни критичар, закључио је: “Технолошки најсавременији авиони полећу из војних база да би погодили циљ – нашу децу”. Дечаци и девојчице у Србији и Црној Гори свих једанаест недеља бомбардовања били су мета пројектила испаљених испод крила “Милосрдног анђела”, како је, које ли ироније, названа акција у којој је, према подацима Југословенског комитета за сарадњу са Уницефом, страдало 79 деце. Саопштавајући овај податак по окончању агресије, Комитет је тражио да Светска организација за заштиту деце “барем вербално осуди овај злочин”. Одговорено је, за утеху, празном реториком: “Сигурни смо да су деца у Југославији током бомбардовања била најугроженија у Европи”.

    Страдала и беба

    Мај 1999. године, напади НАТО авијације, упркос упозорењу да су жртве и деца – не престају. Седмог маја, бомбе падају на Ниш, и на пијаци погађају и студенткињу медицине Љиљану Спасић, у седмом месецу трудноће. Страдала је и Љиљана и њена беба.
    Владичин Хан, 11. маја, у сумрак је погођен мост на коме су у том тренутку били двоје заљубљених и загрљених тинејџера: Гордана Николић (15) и Милан Игњатовић (16). Гордана трећи гимназије, Милан – матурант, намеравао је да упише економију на Универзитету у Крагујевцу. Верица Игњатовић је, годину дана после, у писму “Новостима” написала: “Зашто су и коме сметала загрљена и заљубљена наша деца”.
    Академик и песник Стеван Раичковић у тим тренуцима пише: “Ово што се ових дана догађа остаје трајно забележено у историји. А у нама, ране у памћењу. Ко да заборави страдалу децу? Ко може да опрости?”
    Професор др Војислав Ћетковић, сликар и педагог, говори: “Ако погине војник, он је, може се рећи, на то и припремљен. Ако страда неко старији, може се рећи да је у животу завршио много од оного што је хтео. Оставио за собом своје дело и успомене. Али, ако погине неко дете, невино, цвет који се тек отвара, онда је то злочин који се никад не сме заборавити. Наша деца су страдала под бомбама најмоћнијих сила света. Чему та моћ кад невини страдају. Уместо да своју моћ користе да помогну сву гладну и босу децу, они убијају. Зато се то не сме заборавити.

    Дан трагедије

    Ко се, уопште, освртао на то што су поручивали умни људи из Србије. Уследио је напад на Раљу, село у сопотској општини, надомак Београда, у коме су Бранка и Владимир Павловић од ратног ужаса покушали да склоне децу Дејану (5) и Стефана (8). Који минут иза поноћи 26. маја, њихову кућу погодио је смртоносни пројектил. Обоје деце је убијено, а неколико дана после овог напада од тешких повреда преминуо је и њихов отац Владимир.
    Репортери који су сутрадан, ујутро, стигли до куће Павловића у Раљи, пренели су речи комшија: “Из рушевина смо извлачили згужвана дечија тела”.
    Крај маја, 31. 5. 1999. године – напад на Нови Пазар. Био је ово дан трагедије породице Симић и Роглић. Убијен је Марко Симић. Имао је само две године. Страдао је са оцем, у загрљају. Истог дана пројектили НАТО су убили Марка Роглића. Погодили су га на путу од школе до куће.

    ЂАК СВИХ ГЕНЕРАЦИЈА
    У бомбардовању моста у Варварину, 30. маја, по подне, убијена је Сања Миленковић (15) даровити математичар, чији су резултати у овој науци наговештавали олимпијски успон. Била је ђак свих генерација школе у Варварину, која никад није имала тако бриљантног ђака. Немачки адвокат Улрих Дост, у тужби против своје државе, за Сањино убиство и убиство цивила у Варварину навео је да је у овом српском градићу учињен страшан злочин. Тужба је одбијена.

    МИЛИЦА
    У тренуцима док се спремала на починак, у бомбардовању Батајнице 19. априла, на ноши у свом дому од НАТО пројектила који је погодио кућу Ракића, страдала је и трогодишња њихова Милица.
    Ово дете није умело ни да изговори реч рат. Постало је симбол страдања деце Југославије током 78 дана бомбардовања. За авијацију НАТО била је само “колатерална штета”.
    Милена МАРКОВИЋ
    НАТО БОМБАРДОВАЊЕ: „Милосрдни анђео“ убијао децу и разорио Србију!

    Бомбардовање СРЈ од стране НАТО снага произвело је многе људске жртве – 79 дечијих осмеха је угашено, много људи рањено и остало без својих кућа и радних места, а све то у операцији која је имала назив „хуманитарна интервенција“

    У операцији названа “Милосрдни Анђео“ која је за 78. дана однела 2.500 живота од тога 79 дечијих, док је 12.500 људи рањено.

    1. тек успут каже:

      Кад се Достојевски читао на западу, тај запад је био место са бољим људима него данас кад се читају берзански извештаји.

    2. моћни Ђоле Јанговић каже:

      А шта мислиш, колико је живих Срба читало Браћу Карамазове а?
      Е мој ти… па ми смо Европа! А Београд је свет!

    3. тек успут каже:

      Да ли се рачуна само читање или може да прође и куповина сабраних дела на метар, а све у боји регала? :)

    4. тек успут каже:

      Ахахахахаххх… ово се смејем јер се сад сетих мог бившег зета, из комунистичке породице, мајка првоборац (или првоборкиња по новом), велики комуниста и русофил, са браварским занатом запосленог у тадашњем СИВ-у, ташна, машна итд. Питах га једном приликом ког писца најрадије чита а он рече – Толстојевског :)))
      Кад га се већ сетих, о његовом русофилству ћу касније :)

    5. Ћирко каже:

      :::))))

    6. тек успут каже:

      Дакле, зетово русофилство је на тапету.
      У то време сам понекад добијао разна квалитетнија пића на поклон, а како их ја нисам трошио, тако су се скупљала и чекала прилике за отварање или сам их поклањао. Елем, мој зет русофил, хедониста по уверењу а комуниста по природи ствари, некако ми се указао као згодна особа да направим шалу са њим за коју ни сам не знам како ми је пала на памет. Дакле, позовем га телефоном и, након уопштеног разговора, пређем на ствар. Рекох му да сам добио две флаше пића од којих је једна оригинал руска вотка и неки виски. Онда почнем да описујем флашу вотке – те како је од брушеног стакла које изгледа као да је кристал, те како је у облику црквеног звоника (заборавих које цркве), те ово, те оно…китим ја и везем хвалоспеве руској вотки а виски и не помињем. Кад он, очекивано, пита за виски. Рекох – ма немам појма који је, а он поче да набраја њему познате врсте на шта сам ја одрично одговарао. Опет почнем причу о вотки, а он се враћа на виски, просто наваљује. Ја онда, као да га скинем с врата, рекох – ма где знам који је, неки намештај, орман ваљда. И ту се он упеца, имам утисак да је поскочио са столице, па дрекну – ЈЕЛ’ РЕГАЛ!? Е, рекох, тај је, знам да је неки намештај. И опет почнем да му описујем вотку, тек ће он – знаш, ја бих ипак тај виски. И заћута. Ћутим и ја неко време ради драмске паузе, а онда рекох – Е, јак си ми ти комуниста и русофил кад си се продао за флашу вискија. Он, туц-муц и заврши се на томе. Рекох му за превару тек кад је дошао у посету.

    7. Ћирко каже:

      Довољан број, мислим. Прочитали су они који држе до себе.

  2. 50 pera каже:

    Da im poželimo da zaštitu svojih civila vrše tako što će ih neko bombardovati kako su oni vršili zaštitu civila u Srbiji bombardovanjem.

  3. gifteconomy каже:

    Психопате који „бомбардују да би заштитили“ треба прво па се натерају да очисте уранијум јер имају технику за то ! Онда да им се објасни ко је ко ! Па да плате одштету.

  4. grebak grebić каже:

    Србијо шта трпиш! Твој „вођа“ се шепури са крвником који нас у очи….Управо замишљам шта би било од нас да нас Европа не бомбардује сваких 20 година? Народе отрезни се! Ко те води? Које нам то добро доносе ти крвници са којима „наш премијер“ дели осмехе док се они цинички смеју и тврде да је добро што су нас осакатили и опљачкали? Јадна Србијо сви те под……, а ти не пропадаш у земљу!

    1. пензос каже:

      Који народ позиваш на отрежњење? Какав црни народ, нема тога више у Србији, само говна, олош, смрад, ђубре распаднуто… Сада нека душебрижници скоче да ме демантују, али молим без паушалних оцена и квази аргумената. Нека тачку по тачку покажу шта добро виде код ове безобличне масе која је некад била србски народ, јер народ, прави народ, ово не би трпео ни два дана.

    2. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Па ти га овде браниш заједно са Томом џибером пииизда ти матеррина буђава!!!

  5. djole каже:

    Србија је, како је навео, интегрални део европске породице, те да деле исте вредности.

    Pada mi na pamet nekoliko pitanja koje bi kao novinar postavio………..da li iko sme da pita te glumce od novinara ili su pitanja unapred pripremljena kao propaganda evropskih normi broj taj i taj?

    Pitanje koje je postavio kineski profesor, zasto Evropu smatraju kontinentom kad je to poluostrvo, ispupcenje Azije?
    Drugo, sta je to evropska porodica? Monarh ili papa i njegovi gojumi?
    Trece, da li integralni znaci milom ili silom? I da li je to dozvoljeno i drugima ili samo euroblju?
    Cetvrto, sta su to „iste“ vrednosti? Inkvizicija i tridesetogodisnji rat? Da li ovde spada feudalizam, kolonijalizam, komunizam, nacizam koji nastadose na ovom tzv kontinentu? Da li ovde spadaju degutantni pokusaji da se slikanja „vladara“ ili „orgija“ po dvorovima da se prikazu renesansa, kao nesta nova, bolje doba od tridesteogodisnjeg rata? Ili humanisticko odricanje Boga o kojem pisci realizma pisu kao o problemu i resavaju iste stvari koje se i danas resavaju? Da li se ista promenilo u tim vrednostima osim sta koriste ves masinu i televizor?

    1. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Добар Дјоле, добар…! :)
      Исти су то канибали као они што су скакали око ломача Великог Инквизитора Торквемаде и Роберспјерових гиљотина, само што ови данас имају паметне мобителе па се брже „договарају“ на једноумље и акције против „јеретика“…

Коментари су затворени.