Прочитај ми чланак
Фото: Ројтерс
Србија је једна од ретких земаља која није подржала увођење санкција Русији, изјавио је данас председник Одбора за међународне послове Државне думе Руске Федерације Алексеј Пушков, који је изразио наду да ће Русија имати подршку Србије када се у јануару 2016. године буде одлучивало о укидању санкција.
Пушков је у Скупштини Србије разговарао са потпредседником републичког парламента Верољубом Арсићем, коме је пренео да Русија такође очекује подршку Србије у Парламентарној скупштини ОЕБС-а у Хелсинкију, на којој ће бити представљени нацрти резолуција о супротстављању неонацизму и о укидању санкција ЕУ Русији.
Како је саопштено из републичког парламента, Пушков је истакао да је за Русију приоритет поштовање Минског споразума и нормализација ситуације на истоку Украјине, што је предуслов за отпочињање процеса укидања санкција.
Арсић је нагласио да је став Србије да се сви проблеми морају решавати дијалогом а не санкцијама, додајући да Србија и Русија имају изузетну сарадњу, на највишем државном нивоу, и пријатељске односе који се пре свега потврђјују кроз став Русије према статусу Косова и Метохије.
Простора за унапредјење односа увек има, додао је Арсић и нагласио да је неопходно наставити са развијањем сарадње два парламента.
Пушков је предложио да Русија и Србија формирају међупарламентарну комисију, на чијем би челу председници парламената, а то тело би расправљало о темема од највишег значаја за односе две земље.
– То би дало додатни подстицај и тежину нашој међупарламентарној сарадњи – рекао је Пушков, који се осврнуо и на добру сарадњу коју руска делегација у Парламентарној скупштини Савета Европе има са делегацијом Скупштине Србије.
Додао је и да кандидат Србије за генералног секретара Парламентарне скупштине Савета Европе може да рачуна на подршку Русије.
Пушков, који предводи делегацију у званичној посети Србији до 17. јуна, данас ће разговарати са председником Србије Томиславом Николићем и премијером Александром Вучићем.
Шеф делегације Пушков је, између осталог, члан и стални експерт Светског економског форума у Давосу и члан Савета председника Русије за развој цивилног друштва и људска права.
У децембру 2011. постао је посланик Државне Думе Руске Федерације са листе „Јединствене Русије“, а од краја децембра те године председник Одбора Државне Думе за међународне послове.
Аутор је четири књиге и више од 500 чланака о спољној и унутрашњој политици Русије објављених у руској и страној штампи, укључујући „Њујорк тајмс“, „Интернешенел хералд трибјун“, „Цајт“, „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ , „Волстрит журнал“ и друге.
(Танјуг)
