Прочитај ми чланакКолико год да се са правом љутимо што Москва и Пекинг подржавају Вучићев издајнички режим, за нас је једина шанса да те силе истрају у борби са евроатлантском хидром која уништава цео свет (чак и сопствене земље где гази традицију, национално наслеђе, породичне вредности). Тешко је рећи шта ће бити у будућности али јасно је да ако се деси да тзв. колективни Запад тријумфује нема нам спаса. Пропорционално његовом слабљењу повећавају се шансе да нешто спасемо од националних интереса. То глобални злотвори знају и стога све грубље притискају Вучића, који има јако много путера на глави па је погодан за то, да убрзано даје уступке.
Власт нам са „поносом“ тврди да је Србија коначно стигла пред капије ЕУ и да је изгледно да нам оне ускоро буду отворене. Не купује она, као, Рафале из корупционашких и других личних мотива, век да би се то што пре десило. Слично нам поручују и разни фактори из Брисела и Вашингтона. Да сада оставимо на страну питање да ли је стварно тако. Уместо тога да погледамо и да којим случајем јесте, шта нам Запад нуди?
Амерички представници који су у скорије време били у контакту са нашим (анти)државним врхом (од политичких до обавештајних) поручили су му да ни не помишља о подршци осамостаљивању Републике Српске или подели Косова и Метохије. Вашингтон је свестан да ће се рат у Украјини пре или касније окончани дефинисањем нове украјинско-руске границе, па инсистира на томе да се Вучић обавеже да то неће користити да Србима буде враћен бар део онога што су нам НАТО силе 90-их прошлог века година отеле. Да ли треба и рећи да је Александар без Косова климнуо главом ускликнувши: „све дајем за могућност да што дуже владам аутократски и после добијем безбедносне гаранције“.
Територијално осакаћена Србија и донекле централизована Босна и Херцеговина на штету Срба, у складу са опаком визијом западних сила, биле би увучене у НАТО. То би такође био незванични услов за ЕУ. Срби којима се забрањује да ишта на војно-полицијском плану учине како би заштитили интегритет своје земље и свој народ који је егзистенцијално угрожен на просторима Косова и Метохије, планирано је да постану нови јаничари, који би се борили за оно до чега је стало Вашингтону. Уместо да чувамо српске међе на Проклетијама они који нас мрцваре већ деценијама цинично желе да будемо део НАТО фаланге постављене према Русији, од Естоније до Румуније. Ко зна можда наше снаге пошаљу и у Јужну Кореју или на Тајван против Кине јер НАТО има намере да прерасте у глобални пакт.
Што се саме Србије тиче, у то не треба сумњати, она би била децентрализована. Сетимо се само разних планова о полуфедералној регионализацији па и федерализацији осакаћене Србије. Све то тренутно није у првом плану како би Срби били преварени да ампутација Косова представља крај касапљења наше државе. Али чим тај посао окончају, Вашингтон и Берлин ће поново активирати измишљено војвођанско питање као и све друго што доприноси унутрашњем слабљењу Србије. Није им довољно што је наша земља презадужена и тако учињена економски тотално зависна већ сматрају да је потребно да изнутра буде и формално подељена како би била лакше контролисана.
Да не заборавимо и литијум. План да његова европска експлоатација отпочне прво у Србији свакако представља реализацију опаког еколошког експеримента. Што да се угрожавају немачки животи и природни амбијент ако је све то Вучић јефтино спреман да прода у Србији? Ако се покаже да штета није фатална, онда ће се и Немци одлучити за отварање литијумских рудника. А ови наши ће наставити да раде и пуне џепове власника Рио Тинта и других компанија са већинским западних капиталом које ће бити укључене у цео процес.
Неко ће рећи, све је тачно, али шта ћемо, куда ћемо? Боље да ћутимо и трпимо него да нестанемо. Имаћемо бар неку корист од свега реченог. Није тако. Можда ће неко појединачно њу и имати, али као нација горе ћемо проћи него у Првом или Другом светском рату. И то чак и демократски. Довољно је да се осврнемо око себе и погледано, примера ради, шта се десило са Хрватском после уласка у ЕУ.
Та земља је изгубила скоро половину свог становништва. Статистика, из политичких разлога и сталних флуктуација становништа те неадекватних одјава места пребивалишта, показује мањи демографски губитак, али на основу разних чиниоца као што су продаја одређених лекова и неких других производа преко којих се поуздано може судити о борју становника, да се закључити да је Хрватска опустела. Уосталом, много говоре и стални позиви (невољеној) српској радној снази да долази у ту земљу. Брисел је њој помогао у вези са изградњом путева и свега што треба развијеним чланицама ЕУ, али не и на пољима која би омогућила Хрватима да наставе да живе и раде у својој земљи. Намера је била да се уз помоћ хрватског белог и хришћанског становништва попуњавају сопствене демографске рупе.
Све то, вероватно још у горем виду, чека Србију ако буде примљена у ЕУ. Вероватно ћемо демографски бити опустошени колико и 1813. године, после слома Првог српског устанка, када је забележено да је у Србији остало више вукова него Срба. Срећом, збегови су се брзо у њу вратили, а искуство Хрватске, Румуније, Бугарске указује да многи од оних који се одселе у развијене земље ЕУ после уласка у њихов круг, то никада неће урадити.
Све у свему, Вашингтон и Брисел нам нуде да постанемо полупуста и дубински окупирана земља, у коју ће касније пребацивати непродуктивне мигранте из Африке и Азије, а она ће своје преостале демографске ресурсе трошити као топовско месо у прљавим НАТО геополитичким играма. Да и не говоримо о томе да ће, вероватно, велики део Србије постати непогодан за живот услед неадекватне експлоатације литијума. Весели се спрски роде због пакла у који те Вучић и НАТО воде!
Полазећи од тога, коликогод да се са правом љутимо што Москва и Пекинг подржавају Вучићев издајнички режим, за нас је једина шанса да те силе истрају у борби са евроатлантском хидром која уништава цео свет (чак и сопствене земље где гази традицију, национално наслеђе, породичне вредности). Тешко је рећи шта ће бити у будућности али јасно је да ако се деси да тзв. колективни Запад тријумфује нема нам спаса. Пропорционално његовом слабљењу повећавају се шансе да нешто спасемо од националних интереса.
То глобални злотвори знају и стога све грубље притискају Вучића, који има јако много путера на глави па је погодан за то, да убрзано даје уступке. И он то ради јер егоистично мисли само о себи. До српских интереса му је стало као до лањског снега. Но, срећом, и његови бирачи су углавном национално оријентисани, што је случај – упркос пропагандним причама и анационалном опредељењу и многих опозиционих лидера – и са антирежимским бирачима. Вучић мора да све њих лаже и маже док задовољава захтеве постмодерних окупатора, и то успорава процес издаје. Он је велеиздајник и услед онога што је до сада урадио али не може да све да што се од њега тражи преко ноћи.
Да би разарање Србије успорили, морамо отуда на свим пољима да се опиремо режиму. Тако радимо не само против њега, већ и НАТО сила и њихових планова, али и Куртија и других наших регионалних непријатеља. Да су могли споља да сломе Србију одавно би то урадили. Свесни су да је њу могуће растурити само изнутра. Зато баш ту ми треба да се супротстављамо удруженим силама мрака.
Не Вучићу је уједно и не Рио Тинту, не НАТО-у, не слабљењу Републике Српске, не признању Косова. А после ћемо већ да видимо шта даље. Још једном: нећу да причам бајке о ружичастој будућности, тешко је рећи каква ће бити, али ако се препустимо Бриселу и Вашингтону и њиховим српским квислинзима, сигурно је нећемо имати. Око тога нема дилеме.
