Прочитај ми чланак
Хрватска шефица дипломатије Весна Пусић са Федериком Могерини и Кетрин Ештон
Иако се не зна кад ће бити отворено прво поглавље са ЕУ, чланице спремиле захтеве. Мишчевић: Немачка ћути. Спасојевић: Од Загреба очекујем саплитање.
Немачка још није преломила да ли ће дати зелено светло да Србија отвори прво преговарачко поглавље са ЕУ у децембру, а према незваничним сигналима који стижу из Берлина, мале су шансе да ће се то десити пре јуна 2015.
БЛОКАДЕ ДОЗВОЉЕНЕ
Нема никакве правне обавезе да се суседне државе уздрже од блокаде преговора са државом кандидатом, објаснила нам је Тања Мишчевић:
– Током преговора о чланству мора се рачунати на то да ће сваки проблем и нерешено питање те државе настојити да реше. Свака од њих, у сваком моменту може да утиче на процес.
Зато је наш циљ да таква питања одмах покушамо да заједнички решавамо.
Како је за „Новости“ потврдио и амбасадор Немачке у Београду Хајнц Вилхелм, за Берлин је кључ за отварање поглавља потпуна примена Бриселског споразума, а за то ће бити потребно још најмање неколико месеци. И шефица преговарачког тима Србије са ЕУ Тања Мишчевић поручила је да је Немачка једина земља која још није аминовала отварање првих поглавља, међу којима, по њима, мора бити и поглавље 35, о Косову.
Коначна позиција Берлина могла би бити позната после посете вицеканцелара и министра привреде и енергетике Зигмара Габријела, који сутра стиже у Београд. Иако је „предзнак“ Габријелове посете економски, он ће у Београд, како сазнајемо, донети и одређене политичке поруке, пре свега да Немачка види Србију као стуб стабилности на Западном Балкану, да је што пре жели у ЕУ, али без – прецизних рокова тог пута.
Без обзира на тајминг отварања првих поглавља, током преговора о чланству са ЕУ Србија мора да рачуна на то да ће свака од 28 чланица Уније настојати да током тог процеса реши сва отворена питања која има са нашом земљом.
Немачкој је већ сада приоритет и откривање политичких налогодаваца напада на њихову амбасаду, а своју листу захтева полако нам саопштава и Загреб. Прво су од Европске комисије затражили да нам се као услов постави поштовање Споразума о заштити мањина између Хрватске и Србије, а онда су пре два дана стигли и захтеви за нове процесе око Вуковара.
Практично, нема суседне државе, чланице ЕУ, која већ није сигнализирала шта јој све није по вољи у односима са Београдом, а најчешће је реч о положају њихових сународника. Тако је Румунија истакла питање Влаха, Мађарска потенцира већа права својих сународника у Војводини, док су из Бугарске чули захтеви о „уступању“ територија око Босилеграда, Димитровграда и Струмице.
Некадашњи дипломата Душан Спасојевић не сумња да ће свака чланица ЕУ током преговора са Србијом искористити свој уцењивачки потенцијал да оствари своје интересе:
– Већ смо имали искуство са Литванијом, која нас је у ранијим фазама блокирала због једног случаја приватизације. Од Хрватске очекујем подметање ноге на сваком кораку. Али, од тога како ћемо се ми поставити пред првом уценом, зависи хоће ли у ред оних који нас условљавају стати и остали.
(Вечерње новости)
