Прочитај ми чланакЈавно предузеће Путеви Србије је готово пола милијарде евра у току 2018. и 2019. године потрошило са грешкама и неправилностима у примени или уопште прескачући Закон о јавним набавкама, пише "Нова економија". То предузеће, према налазима држвних ревизора, уопште нема документацију о томе како је утврдјивало процењену вредност јавних набавки у вредности од 7,18 милијарди динара, што је важан корак у процесу набавки који обезбедјује да се не узимају пренадуване понуде.
За 30 поступака јавних набавки у вредности од шест милијарди динара нису били испуњени услови за покретање поступка, најчешће зато што те набавке није уопште ни било у плану набавки. Набавке у вредности од чак четири милијарде динара накнадно су додаване у план набавки и по пет месеци након што је јавна набавка обављена.
У Путевима Србије су ревизорима објаснили да је то рађено због хитности и по налогу оснивача, односно државе, али ти разлози за хитност нису документовани. Затим, код 22 јавне набавке у вредности од 4,6 милијарди динара поступци и уговори нису урадјени по закону.
За око две милијарде динара предузеће је покренуло поступке јавне набавке с другачијим предметом набавке од набавке која је планирана. За посао вредан 1,3 милијарди динара, иако је у уговору стајало, нису од понуђача узели банкарску гаранцију за добро извршење посла.
Код једног посла од пет милиона динара не само да нису вратили неотворену понуду која је касно достављена, већ су је после и прихватили. Затим, има случајева да чланови комисије нису потписали изјаве о сукобу интереса, као и да нису пријавили Управи за јавне набавке и Државној ревизорској институцији тендер на коме су прихватили понуду за 120 милиона динара скупљу од процењене вредности радова, као и да нису имали документацију о томе како су проценили вредност тих радова.
У 2018. и 2019. години радови у вредности 51,38 милијарди динара су спроведени без расписивања тендера, што је неоправдано по мишљењу ревизора. Наиме, Путеви Србије су преузели уговор са 24 предузећа о одржавању путева још из 1992. године, у коме стоји да ће се примењивати док се не распише поступак јавних набавки, које “Путеви” од 2006. године, када су настали, не спроводе.
Њихово објашњење је да не спроводе јавне набавке зато што немају пара “за свеобухватно одржавање мреже државних путева, како лети тако и зими” и зато што чекају да се категоришу државни путеви, за шта је потребно снимити све путне правце. Осим тога, део новца је потрошен на ургентне радове, али испоставило се да они немају прописану документацију која би потврдила да су ти радови били ургентни.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 10, 2020
Како пише Нова економија, у последње две године Путеви Србије направили су губитак од 28 милијарди динара, односно више од 230 милиона евра. У прошлој години губитак је достигао 16,8 милијарди динара.
У финансијским извештајима објашњавају да је губитак последица тога што се у билансима предузећа налази вредност свих државних путева којима управљају, па стога имају огроман трошак амортизације. Путеви су у прошлој години имали пословне приходе од 33,5 милијарди динара и расходе од 48,7 милијарди динара, односно губитак из пословања од 15,25 милијарди динара.
Истовремено, трошкови амортизације путева су износили 10,7 милијарди динара, па би чак и да нису ни динара дали за амортизацију, били у губитку пет милијарди динара.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 11, 2020
Путеви Србије су у прошлој години 20 милијарди динара добили из државне касе. Око 10 милијарди су субвенције које се књиже као пословни приходи и користе се за одржавање путева, а 10 милијарди су дугови по иностраним кредитима за изградњу путева које држава отплаћује уместо предузећа.
Оваквих кредита држава је од 2009. до сада отплатила у износу од 632 милиона евра. Они се воде у билансу предузећа као обавеза према држави, а још 2015. године покренута је иницијатива да држава то претвори у капитал предузећа.
С обзиром на то да је држава 100 одсто власник Путева Србије, то је равно отпису дуга, указује “Нова економија” и додаје да то предузеће ;управља државном имовином вредном 523 милијарде динара или 4,5 милијарди евра.
