Прочитај ми чланак
”Ако ћете одржати Олимпијске игре у Сочију, ви ћете од нас добити поклон… ви и сви туристи који на њу дођу.” Речи су то из већ добро знане видео поруке кавкаских исламиста недавно упућене руском председнику Владимиру Путину, а и руској и светској јавности.
Иста порука је послата у контексту недавних бомбашких терористичких акција у Волгограду и руском делу Кавказа, пре свега Дагестану. Међутим, шта се све догађа иза кулиса јавне међународне политике када су у питању блискоисточни и средњоазијски проблеми, нашој јавности остаје непознато, а збива се пуно тога. Пођимо редом.
Московски састанак саудијског главног оперативца с Путином
Саудијски принц Бандар бин Султан, однедавни шеф обавештајно-сигурносних служби Саудијске Арабије, током месеца јула 2013. године био је у службеној посети Москви где је разговарао с највишим руским државницима као и самим Путином. Саудијски принц је претходно 20 година био амбасадор те државе у Вашингтону па су га због блиских веза с породицом Буш и неоконзервативцима прозвали Бандар ”Буш”. Особа је то која је 2012. године отворено признала своју водећу улогу у формирању и подршци исламске оружане групе ”Џабхат ан-Нусра” која представља једног од главних противника Асадовог режима у Сирији. Он је такође главни жирант политичке, финансијске и логистичке потпоре исламских сунитских збивања на Кавказу од стране Саудијске Арабије, што је већ и документима потврђена чињеница.
На наведеном московском састанку саудијски главни оперативац је предложио своју помоћ Путину на начин да ће искористити свој утицај на исламисте руског дела Кавказа који су ”оправдано љути позицијом москве у сиријском сукобу”. Другим речима, ако Москва не измени своју позицију према Сирији принц Бандар ће искористити свој утцај уништењем олимпијаде исламским тероризмом. На такав начин, притисцима и уценом, Путин не дозвољава разговарати, поготово на свом терену. Стога су разговори завршили неславно, а саудијска делегација је готово истерана из Москве. ( Извор: интервју Алаина Цхоует, бившег официра француске обавештајне службе објављеног у француском медију ”Атлантицо”, 29. јануара 2014. г.)
Стање постаје сложено
Готово одмах након истог састанка појавио се први видео у ком вођа чеченских исламиста Доку Умаров прети руским властима да ће омести одржавање олимпијаде, а већ две недеље касније долази и до првог терористичког напада у аутобусу црноморског града Краснодар где је погинуло неколико особа. Крајем децембра прошле године долази и до два велика напада у Волгограду где гинуу 32, а рањене су 102 особе.
У контексту тих последњих напада Владимир Путин је саудијским властима јавно изрекао поруку која гласи: ”Ја нећу дати никакву шансу терористима. Наш одговор ће ускоро изменити карту Блиског истока. То је моје обећање руском народу. Према нашим сазнањима једна од терористичких акција дело је групе коју у Сирији подржава Саудијска Арабија.” Путин је запретио жестоким мерама руководству Саудијске Арабије и позвао Савет безбедности УН-а да стави ту државу на списак покровитеља међународнога тероризма. (Извор: ”ФАРС Неwс Агенцy”, Иран, од 23. јануара 2014.)
Према расположивим сазнањима, недавна посета највише делегације Катарског Емирата Москви завршио је правим дебаклом. Неизмерно богати Катар, који представља највећег финансијског спонзора сиријских побуњеника (Саудијска Арабија је њихова највећа логистичка база у смислу регрутовања бораца и наоружања), у Москву је дошао по налогу Саудијаца, где је Русима опет понудио готово исто што и летос саудијски принц, а то је, кроз свој утицај примирити кавкаске исламисте. Чувши за то Путин је побеснео изрекавши дословно да ће Русија, буде ли проблема око олимпијаде у Сочију, у пуном смислу речи спржити читав Катар изузев цивила у градовима, те ракетама уништити целокупна нафтна и друга енергетска и индустријска постројења. При том је катарском емиру поручио да не очекују да ће због тога избити трећи светски рат.
Као што је из свега наведеног видљиво, стање на међународној политичкој сцени је врло компликовано, а дијалози иза затворених врата између главних виновника појединих збивања нису ни мало нежни ни увиђајни. Збивања у Украјини и њихов тајминг такође се не може посматрати изоловано од крупних глобалних турбуленција.
Остаје само чињеница да глобализам, колико год тежио нестанку или миноризирању мањих нација у корист некаквог интернационализма грађанскога типа, на терену прелази у своју супротност. Широм света, а нама пуно занимљивије и у Европи, долази до пораста национализма. То нужно не представља опасност у виду агресивног понашања појединих држава према својим комшијама већ је пре ствар инстинктивне одбрамбене реакције самих нација пред разним друштвеним експериментима који им се намећу као готова решења, а да их о томе нитко ништа не пита.
Дневно
