Прочитај ми чланак

Путин ће одговорити смртоносном снагом ако се „план победе“ Зеленског оствари…

0

Америчка обавештајна служба закључила је да испуњавање захтева Украјине за коришћење западних ракета дугог домета против циљева унутар Русије носи значајан ризик од одлучног одговора Русије.

Према извештају који преноси The New York Times, обавештајци сматрају да би Русија могла узвратити смртоносним нападима на САД и њене савезнике ако Украјина добије одобрење за коришћење ових ракета, што би могло ескалирати сукоб.

У овом тренутку, украјински арсенал ракета дугог домета је ограничен, а неизвесно је и колико додатних ракета Запад може испоручити.

Упркос могућности да ракете попут АТАЦМС, Storm Shadow и СЦАЛП омогуће Украјини да гађа руске војне базе и складишта муниције, америчка обавештајна служба процењује да би Руси брзо прилагодили своју стратегију повлачењем ових ресурса изван домета тих ракета.

Један од кључних разлога због којег председник Бајден одлаже одлуку о одобрењу употребе ових ракета јесте потенцијално озбиљан одговор Москве.

Руски председник Владимир Путин је више пута упозоравао Запад да не снабдева Украјину модерним оружјем, и амерички обавештајци предвиђају да би овај корак могао изазвати смртоносне нападе, укључујући саботаже или тајне операције које би спроводила руска војна обавештајна агенција ГРУ.

Међутим, присталице дубље војне подршке Украјини у САД-у тврде да би одобравање употребе ракета дугог домета могло помоћи Украјини у заустављању руског напредовања, док би гађање кључних руских војних објеката унутар Русије ослабило снабдевање трупа на украјинском фронту. Ова подршка би такође послала снажну поруку о посвећености Запада украјинској борби.

Обавештајна процена је скептична према дугорочном утицају овог оружја на сукоб, наводећи да Украјина вероватно неће добити довољно ракета да би променила баланс снага на бојишту.

Још један значајан фактор је ограничен број ракета дугог домета које САД саме поседују, па иако би могла постојати опција да се Украјини достави више АТАЦМС ракета, Пентагон је свестан да мора сачувати део залиха за сопствене потребе.

У тренутку када председник Бајден разматра ову одлуку, ризик се чини великим, док потенцијална корист остаје неизвесна.

Иако би напади на руске позадинске циљеве могли оштетити руску војну логистику, Русија има и друга средства за одвраћање. Посебно се истиче њихово хиперсонично нуклеарно оружје, попут Авангарда, Кинжала и Циркона, за које се сматра да Запад нема одбрану.

Ова хиперсонична оружја могу постићи изузетно високе брзине, што им омогућава да пробију постојеће противракетне системе, а њихова примена могла би имати драматичне последице по глобалну безбедност.

Авангард, на пример, може летети брзином вишеструко већом од брзине звука и мења правац у лету, што га чини изузетно тешким за пресретање.

Кинжал, хиперсонична ракета лансирана са авиона, већ је коришћена у специјалној војној операцији, а Циркон је хиперсонична крстарећа ракета која може погодити морске и копнене циљеве, чинећи га опасним претњом за морнарице НАТО-а.

Запад је у више наврата покушавао да успостави противракетне системе који би могли неутралисати хиперсоничне претње, али технолошки јаз је и даље значајан.

Ово оружје даје Русији стратешку предност, која би могла додатно да обузда Запад од давања дозволе Украјини за коришћење ракета дугог домета против руских циљева.

Стога, дилема са којом се суочава Бајденова администрација представља балансирање између пружања подршке Украјини и избегавања директног сукоба са Русијом који би могао ескалирати на глобалном нивоу