Прочитај ми чланак
Велики углед који Владимир Путин ужива у српском народу и чињеница да 61 одсто грађана, барем према последњем истраживању јавног мњења „Нове српске политичке мисли”, подржава савез са Москвом већини проруских странака у Србији не помаже много. Изборни цензус би самостално једино прошла Српска радикална странка; а Двери и ДСС ако иду заједно. Радикали би ушли у Скупштину захваљујући пре свега Војиславу Шешељу који је привременим пуштањем на слободу СРС-у подигао на око око шест одсто подршке бирачког тела.
Истраживања јавног мњења одавно показују да је Владимир Путин најпопуларнији страни политичар у Србији. Чак је и председник Томислав Николић приликом своје последње посете Москви рекао да би само Путин могао да га победи на председничким изборима.
Огромна Путинова популарност и чињеница да Срби доживљавају Русе као највеће пријатеље, што потврђује и последњи руски вето на британску резолуцију о Сребреници у СБ УН, умножили су на политичкој сцени број партија и покрета који се залажу за чвршће не само економске и политичке већ и војне односе са Русијом.
Списак оних који би политички да профитирају на Путиновој харизми није мали – осим Српске радикалне странке и Демократске странке Србије ту су још и Двери, Државотворни покрет и Српска народна партија, Трећа Србија, Наши… Пре неколико дана у отворену проруску кампању је кренула и група грађана „Источна алтернатива”, на чијем челу је бивши функционер СРС-а Драган Тодоровић, која је плакатима излепила центар Београда.
Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић каже да је један од парадокса чињеница да је у Србији проруско расположење врло високо, а да је рејтинг проруских странака углавном низак или готово миноран.
„Више је разлога зашто је то тако. Један је што проруских партија има десетак и стално се умножавају. Уз то, оне су дубоко расцепкане и разједињене. Други разлог њихове слабости јесте то што су оне углавном маргинализоване од медија у Србији који су прозападно и евроатлантски оријентисани”, каже Вукадиновић.
Власт у Србији, која је једним делом утемељена и на популистичким принципима, до сада није окренула леђа Москви. Управо одбијање Вучићеве владе да се придружи западним санкцијама Русији и Српска напредна странка и Социјалистичка партија Србија могу да користе као озбиљан аргумент у домаћим расправама русофила и евроентузијаста. И да истовремено одвуку велики број гласова које би могле да добију партије које се отворено залажу са сарадњу са Русијом.
Из угла просечног српског грађанина чини се да нема велике разлике између ДСС-а, Двери, СРС-а и СНП-а, али лидер СНП-а Ненад Поповић сматра да разлике постоје, јер његова странка односе са Русијом не заснива само на емоцијама и прошлости, већ и на конкретној економској користи коју би од тога имали наша земља и грађани.
„Циљ СНП-а је да омогући да српски привредници имају исту подршку институција за извоз у Русију као што данас имају за извоз у ЕУ. Верујемо да у ближој економској сарадњи са Русијом лежи највећа шанса за привредни раст и отварање нових радних места”, наглашава Поповић.
Ђурђе Вукадиновић такође сматра да је економски интерес нешто што би морало да буде један од битних разлога за сарадњу Србије и Русије. Он, међутим, наглашава да опозиционе странке које су далеко од цензуса нису интересантне званичној Москви која до сада није показала никакво интересовања и није желела да охрабри и оснажи те снаге у Србији.
„Политика Русије је да отворено сарађује са влашћу. За разлику од западноевропских дипломатских представника који се састају и са премијером Вучићем, али и са опозиционом Пајтићевом Демократском странком и Тадићевом Социјалдемократском странком, то се Русима до сада није дешавало. Москва је увек била ослоњена на сарадњу са влашћу и није много показивала интересовање за разговор са њој наклоњеној опозицији”, каже Вукадиновић.
Можда се и управо због тога у јавности спекулише да су те партије десне оријентације основане и финансиране из Русије, па због тога дипломате из ове земље и немају разлога да се састају са њиховим представницима. Тако је Санда Рашковић Ивић пре неколико месеци после посете Русији морала да се правда у Србији да није добила ни један евро или рубљу за политички рад ДСС-а.
Ненад Поповић не жели да коментарише како се која партија финансира, али тврди да СНП новац добија из донација малих привредника и предузетника. И док низ малих ванпарламентарних странака у Србији, за сада без успеха, покушава за себе да придобије бар део наклоности које у Србији има Путин или Русија, западни амбасадори или прваци невладиног сектора као рефрен понављају да се утицај Москве на партије, институције или медије „шири као нека велика епидемија”. Судећи по неким западним амбасадорима, Путин је лидер из сенке готово свих партија у Србији. Од припадника владајућих странака се, међутим, може чути да се управо такве приче и лансирају како би званичници морали да показују да имају што мање додирних тачака са Москвом.
Извор: ПОЛИТИКА
