Прочитај ми чланакПредлог руског председника Владимира Путина Пољској о обнови испоруке гаса путем гасовода Јамал–Европа изазвао је оштре реакције у Варшави и ширу расправу о енергетским односима између Русије и Европске уније.
Путин је током самита Високог евроазијског економског савета истакао да Русија није одустала од извоза енергената у Европу, упркос напетостима и санкцијама које су наметнуте Москви.
Међутим, предлог да се гасовод Јамал–Европа поново активира, што би омогућило транспорт руског гаса кроз Пољску, наишао је на одлучно одбијање пољске стране.
Гасовод Јамал–Европа, који је деценијама играо кључну улогу у снабдевању Европе руским гасом, престао је са радом 2022. године услед политичких тензија и одлуке Пољске да се ослободи зависности од руских енергената.
Првог јануара 2025. године истиче споразум о транзиту руског гаса кроз Украјину, што додатно компликује ситуацију на европском тржишту гаса.
У том контексту, Путинов предлог долази као покушај да се поново успостави енергетска сарадња са Европом, али под условима који су тренутно неприхватљиви за Варшаву.
Пољски новинари и стручњаци су предлог оценили као политички маневар Москве да унесе раздор међу европске земље. Извори из пољског портала О2.пл наводе да је понуда обнове транспорта гаса кроз Пољску део шире руске стратегије „подели па владај“, где се користи јефтин енергент као средство притиска на земље ЕУ да ублаже санкције против Русије.
Пољски званичници сматрају да би прихватање такве понуде значило повратак енергетској зависности од Русије, чиме би биле угрожене политичке и економске стратегије Пољске и Европске уније.
„Пољска је свесно донела одлуку да се ослободи зависности од руског гаса, чак и по цену виших трошкова. Повратак на старо био би против свих наших напора у протеклим годинама,“ изјавио је један од пољских аналитичара.
Такође, Варшава је истакла да тренутно снабдевање гасом из Норвешке и кроз терминале за течни природни гас представља скупљу, али политички поузданију алтернативу.
Пољски стручњаци упозоравају да би прекид транзита гаса кроз Украјину могао нанети озбиљну штету земљама попут Мађарске и Словачке, које се ослањају на руски гас.
С друге стране, Пољска је уложила знатна средства у диверсификацију извора енергије, укључујући изградњу терминала за увоз течног природног гаса и повећање капацитета гасовода који повезују земљу са Норвешком.
Иако је цена норвешког гаса знатно виша од руског, Пољска тврди да је политичка независност вредна тог трошка.
Путинов предлог не треба посматрати искључиво кроз економски призму, већ и као део шире политичке стратегије Москве. Овим потезом Русија покушава да истакне своју спремност на сарадњу, истовремено тестирајући јединство Европске уније у контексту санкција и енергетске политике.
Пољски стручњаци тврде да Русија користи енергетску политику као средство за постизање геополитичких циљева, подсећајући на раније ситуације где је јефтин гас служио као алат за постизање политичких уступака.
Путинов предлог изазвао је полемику не само у Пољској већ и широм Европе. Док Пољска и балтичке земље остају чврсте у свом ставу против обнове сарадње са Русијом, поједине земље попут Мађарске и Словачке могле би се суочити са озбиљним енергетским проблемима ако транзит кроз Украјину буде обустављен.
Таква ситуација могла би ослабити европско јединство и повећати притисак на ЕУ да пронађе алтернативне изворе енергије или ревидира свој приступ према Москви.
Предлог Владимира Путина Пољској представља још један изазов за европску енергетску политику и политичко јединство. Док Москва настоји да прикаже своју спремност на сарадњу, Варшава и њени савезници у ЕУ у овом предлогу виде покушај дестабилизације и нарушавања европске солидарности.
У наредним месецима, питање транзита гаса биће кључно за односе Русије и Европе, али и за дефинисање будуће енергетске стратегије Европске уније.
