Oдлуку о отказивањју Јужног тока је испровоцирао искључиво притисак САД на ЕУ, које желе да остваре своје геостратешке циљеве. Да ставе шапу на ЕУ. Став САД и ЕУ је приморао Русију да се са европског тржишта преусмери на азијско тржиште. У том смислу САД су свој циљ постигле.

Србија између Русије и ЕУ

Ана Филимонова, истраживач са Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за словенске студије РАН, дала је интервју за Правду.ру, чије најважније делове преносимо.

Да ли је отказивање Јужног тока политичка одлука или каква?

– На основу тога што видимо да Северни ток беспрекорно функционише, а Јужни ток је исти пројекат само што иде другом маршрутом, можемо да кажемо да ова одлука има политички карактер. Што се тиче тврдњи ЕУ да Русија мора да се повинује одредбама Трећег енергетског пакета, оне уопште не стоје зато што су сва документа о изградњи Јужног тока била потписана пре доношења Трећег енергетског пакета.

Одлуку да се Јужни ток обустави испровоцирао је искључиво притисак САД на ЕУ, јер САД желе да остваре своје геостратешке циљеве. Да ставе шапу на ЕУ. Став САД и ЕУ је приморао Русију да се са европског тржишта преусмери на азијско тржиште. У том смислу САД су свој циљ постигле.

Ко је највише настрадао?

– Без сваке сумње највише су страдале земље које су нам највише наклоњене, а то су Мађарска и Србија. Можда је већа жртва Мађарска јер се лични Виктор Орбан као премијер земље борио као лав за Јужни ток. Мађарски парламент је у ванредним условима усвојио сва неопходна документа. Стали су против Вашингтона и баш данас је високи амерички званичник назвао Виктора Орбана неофашистичким диктаторем у Европи.

То говори да он наступа насупрот интересима САД. Мађарска је дала Јужном току статус пројекта од националног значаја и урадила све што треба. И невероватна је та смиреност с којом је Мађарска реаговала, саопштила је да разуме одлуку Русије и да се нада да ће у једном тренутку пројекат Јужног тока бити поново покренут. Али за нас је најнепријатнији моменат то што ће имати штете и Србија. Међутим, ту нису ствари једноставне.

Шта конкретно није просто?

Читала сам изјаве српских политичара, пре свега председника Томислава Николића, који је рекао да „толико страдамо због Русије да она не може да нас остави без енергената“.

– Јужни ток за Србију значи 500 милиона евра прилива у буџет од транзита гаса. То је 5 милијарди евра инвестиција. Неколико хиљада радних места. То није само цев, то је пројекат, електроенергетика, безбедност, економски прилив. Србија је 100 одсто уверена да ће Јужни поток бити саграђен.

Тај пројекат има геополитички смисао. Србија добија транзит гаса преко своје територије, два велика складишта гаса. Србија би могла да постане регионални дистрибутер гаса, што је статус који вам омогућава да равноправно разговара с европским партнерима.

А Европа би морала да се потпуно другачије понаша према Србији. Осим тога, било је планирано да Србија извози струју у регион. Србија би добила нов статус.Знамо да је на простору бивше Југославије било грађанских ратова и да је Србија земља која је највише пострадала. Јужни ток је будућност за Србију, нешто што би утешило земљу отварањем јако добре перспективе.

Ту бих приметила да је у оквиру пројекта Јужни ток договорена и приватизација Нафтне индустрије Србије, такозваног НИС, о чему је потписан уговор с тадашњим председником Борисом Тадићем. Али, уопште национална индустрија Србије је једноставно пред колапсом. Мислим на националну индустрију у принципу.

После приватизације, НИС је од најгорег постало најуспешније предузеће у региону, не само у Србији. Ми имамо 51 одсто, мислим ту на наш Гаспром, а Србија 49 одсто. Данас НИС попуњава 10-12 одсто буџета Србије. А Србија је од земље у економској катастрофи – дошла на границу рецесије, и није доживела грчки сценарио.

Остале приватизације јавних предузећа нису биле тако успешне?

За време Бориса Тадића српска држава је направила такве приватизације да је за 24 установљено да су спорне – а колико је таквих Бог само зна. Ствар је у томе што ниједна приватизација није успела, све су биле катастрофалне, осим једне једине, нашег НИС, Гаспромовог. Остале су биле ужасне. Од једног гиганта металургије какав је био Магнохром, који је запошљавао цео град – једноставно ништа није остало. То је страшно и гледати. И тако даље.

Али зашто нова српска влада – функцију председника обавља Томислав Николић, а премијера Александар Вучић – власти, које наше дипломате из неког разлога називају проруским, потеже преиспитивање приватизације – шта мислите које? Баш НИС-а?

Чекајте мало, да погледамо. Имате фирме које су приватизоване тако што су буквално купљене за долар и уништене су – на пример Сартид, који сад користи српска армија. И то су још и успешно обавили. Можда би имало смисла преиспитати приватизацију Сартида, Магнохрома и свих других предузећа, зашто одмах смо говорите о преиспитивању приватизације НИС-а. То ради влада Александра Вучића.

Непрестано се и бесконачно напада НИС, и то не само НИС. Тамо постоји српско-руско предузеће Србијагас, оно је важан посредник у смислу Јужног тока. И на њих се напада.

У влади Бориса Тадића министар енергетике била је Зорана Михајловић. Она је изазвала велики скандал. Она је у последњем моменту код потписивања споразума заменила документа и подметнула она у којима је Србијагас изузета са списка посредника, мења се цена и тако даље, скандал је био огроман.

Добро, то је било за време Бориса Тадића. Добро, дошла је нова, такозвана проруска власт.

По Србији се прича да се председник Русије, кад је 16. октобра био у Србији, поставио као златна рибица. И истина је, окренуо се Николићу и Вучићу и буквално им рекао: Молим вас, кажите ми шта је потребно вашој земљи?

Уложићу све напоре да то испуним. Баш у маниру златне рибице.

Шта је Путин предложио тада Београду у вези с Јужним током?

Предложио је 10 милијарди руских инвестиција у српску привреду и три милијарде у српску армију.

И шта даље бива?

Александар Вучић одбија да потпише финални уговор о Јужном току. Вучић иде у Лондон и тамо то изјављује. И само што је Путин одлетео за Москву, Русија прети да ће смањити доток гаса за осам одсто. А у Србији се пушта информација да Русија смањује извоз гаса у Европу за осам одсто. Не, није било смањења извоза гаса у Европу. То је била реакција председника Русије на поступке те такозване проруске српске власти.

Да подсетим само, кад су биле поплаве у Србији, ко је први дошао у помоћ?

Наш МЧС. Спасли су више од 3.000 људи. Ко је слао стотине и стотине хиљада тона хуманитарне помоћи? Руси. Е, о томе спрски медији ћуте.

Да ли је Европа помогла Србији?

Није. Само се прича о неком кредиту од 300.000, али нема ништа од тога. Русија само даје конкретне предлоге о инвестицијама, па и у армију.

Српска власт се не опредељује, скрива намере. Она говори да иде у ЕУ. Русија то разуме, земља треба сама да се определи. Међутим: Србја је историјски савезник Русије, доживљавамо је као наша врата у Европу, то је земља која никад није ратовала против нас, напротив, то је наш јединствени савезни. Одбацити тако јединственог геополитичког савезника у свету, каквог немамо, са духовним и свим другим везама – то се не ради. Не треба је бацити Западу.

Ако кажемо да би било добро да Србија уђе у ЕУ, то није стратешко размишљање. Знамо да улазак у ЕУ значи улазак у НАТО. То је неприхватљиво за Русију. Увођење санкција за нас је неприхватљиво. Зато руска дипломатија мора да делује.

Каква је то проруска власт кад сви знамо да је Александар Вучић ставио под пуну контролу све масовне медије у земљи. Они гурају америчке и немачке интересе, као и диктат самог премијера. Треба смо видети тон тих новина и прочитати насловне стране водеће штампе. Само што је Русија саопштила да одустаје од Јужног тока, истог момента почели су наслови: Русија нас кажњава, Русија је продала Србију. Једна Мађарска разуме нашу позицију, али Србија одмах тражи компензацију и оптужује.

Европа притиска Србију да усвоји антируску позицију и тиме је условљава, Србији је то јасно?

Даље, Ана Филимонова каже да ће Србијагас и даље радити као до сад, с гасом који иде преко Украјине. То предузеће и даље остаје посредник.

– Уосталом, ова власт у Србији не зна шта је свој суверенитет. Ми иступамо с тим да Косово не може да добије независност, а они потписују Бриселски споразум у којем практично признају ту независност. Ако они дају албанским терористма 15 посто своје територије, то значи да не признају сопствени суверенитет.

Србија је узела јасан правац према ЕУ и спремна је да ради тога уради све што ЕУ тражи.. И у том смислу је Вучићева влада и почела да ради, да потрива Јужни ток. А Николић тражи кривца тамо где кривца нема, да окриви ЕУ. И сад мађарска влада на Виктором Орбаном на челу бори се за Јужни ток на живот и смрт, јер схватају да је то економска основа за опстанак земље, каже Ана Филимонова и каже да је споразум с Међународним монетарним фондом нашкодио Србији јер је лишава основе која би јој помогла да обнови привреду и суверенитет.

– И још једном о томе да су српске власти наводно проруске. Српски парламент је, заправо, ЕУ и НАТО парламент – нема ниједног посланичког клуба или партије да заступа проруске ставове, сви заступају европске ставове и ставове ЕУ и НАТО. Јер улазак у ЕУ није само у ЕУ, то је улазак у НАТО. То значи да ћете своју војску утопити у НАТО са албанским и хрватским снагама, који су толике злочине починили против вас, али наступићете против Русије? А кад НАТО отвара базе, он около ствара зоне нестабилности, као што је на Косову. А тамо се догаша да џихадисти с Косова иду у ИСИЛ, наводи између осталог Ана Филимонова.

(Курир.рс)

Ознаке: Јужни ток, Александар Вучић, Ана Филимона, ЕУ, Русија, руске инвестицаје