Прочитај ми чланакПрема тврдњама дипломата, Вучић „не жели да љути Запад, пре свега Сједињене Државе, ЕУ и Немачку давањем дипломатског статуса Центру у Нишу, а такав потез изазвао би и незадовољство дела јавности у Србији“.
Још није познато да ли ће давање дипломатског статуса Српско-руском хуманитарном центру у Нишу бити тема разговора српског и руског председника, Александра Вучића и Владимира Путина, приликом Путинове посете Србији 17. јануара.
Како су за Данас рекли извори блиски организаторима доласка Путина, теме њихових разговора се усаглашавају, док поједини извори из дипломатских кругова наводе да „сумњају да ће се о томе причати“. Према тврдњама дипломата, Вучић „не жели да љути Запад, пре свега Сједињене Државе, ЕУ и Немачку давањем дипломатског статуса Центру у Нишу, а такав потез изазвао би и незадовољство дела јавности у Србији“.
Прича о Центру није била заступљена у домаћим медијима током 2018, за разлику од претходних година када се о томе знатно више говорило. Међу ретким текстовима који су на наведену тему објављени у протеклих неколико месеци била је вест на порталу Спутњик да ће министар за ванредне ситуације Русије Евгеније Зиничев ускоро посетити Србију и да ће обићи Центар „у којем руски стручњаци обучавају спасиоце и ватрогасце из Србије и региона“.
У децембру 2018. портал European Western Balkans објавио је опсежан текст на енглеском језику под називом „Медвед никада не спава“ у којем се подсећа да је споразум о сарадњи Србије и Русије о сарадњи у реаговању на ванредне ситуације потписан 2009, током посете тадашњег руског председника Дмитрија Медведева Београду, којим се утврђује да на територији Србије треба да буде успостављен хуманитарни центар, „заједнички покренут од стране двеју држава у скорој будућности“, те да је три године касније потписан нови споразум о покретању таквог центра у Нишу.
„Иако функционише већ више од шест година, статус и активности Центра остају под велом мистерије и под сумњом многих… Према интернет сајту Центра, Центар је међувладина хуманитарна непрофитна организација регистрована у складу са српским законима….
Центар је одговоран за цело Балканско полуострво и испуњава следеће задатке: спречавање и елиминисање ванредних ситуација – укључујући борбу против пожара и хуманитарну помоћ људима захваћеним ванредним ситуацијама… Ипак, мандат запослених у Центру је нејасан…
Постоје неизвесности у вези са статусом Центра.. Непрофитна организација, као што је Центар, требало би да буде уврштена у регистар Агенције за провредне регистре Србије, уколико је регистрована у складу са српским законима… али, ниједна непрофитна или пословна организација не може да се пронађе у том регистру под именом Српско-руски хуманитарни центар, што побуђује сумње у вези са регистрацијом центра“, наводи портал ЕWБ.
Опречни ставови Американаца и Руса
У тексту објављеном на порталу ЕWБ истиче се да се САД снажно противе давању дипломатског статуса особљу Центра јер би неколико Руса запослених у Центру „имало већу слободу да се креће и делује на српској територији, а увоз робе за Центар текао би без стриктних царинских инспекција и пореза“, док „руска страна“ напомиње да би дипломатски статус био сличан ономе који тренутно имају војници НАТО-а у Србији, на основу споразума потписаног 2016. између српске владе и НАТО-а, који је реципрочан и „односи се, такође, на српске војнике“.
ПРИШТИНА: Оливера Ивановића убио Вождовачки клан по налогу српске тајне службе https://t.co/ddtvVYcYs1
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 4, 2019
Ђенеро: У ЕУ се неће бавити Балканом 2019.
У Унији се Балканом нико неће озбиљно бавити у изборној години, у којој ће се у првом делу припремати избори за Европски парламент, а у другом комбиновати састав будуће Европске комисије, можда у најнеповољнијим политичким условима од оснивања ЕУ, истиче аналитичар Давор Ђенеро, преноси ФоНет. Ђенеро оцењује да ће „главни изазов за суседство у 2019. години остати негативан утицај Русије на државе балканског простора“.
