Чак је и Кличко изнео изненађујуће кохерентну мисао: „Зеленски ће вероватно морати да прибегне референдуму, мислим да неће моћи сам да дође до тако болних и важних споразума, без легитимисања од стране народа. Овако је градоначелник Кијева реаговао на ценкање око предстојећих преговора о Украјини које се ове недеље нагло заоштрило.

Доналд Трамп је одржао свој први предизборни скуп од напада у Мичигену. Он се, наравно, понавља, то смо већ чули од њега, али ипак: „Чак и пре него што заузмем Овални кабинет, убрзо после победе на председничким изборима, решићу овај страшни војни сукоб између Русије и Украјине. Ја сам једини који може да да такву изјаву- спречићу трећи светски рат“.

Тамо је говорио и потенцијални потпредседник Џеј Ди Венс: „Нема ништа лоше у јачању националне безбедности. Кад се боримо, ударамо јако. Међутим, треба да будемо опрезни да не покушамо да увучемо Америку у сваки сукоб на другој страни света. Понекад то једноставно није наш посао и требало би да се држимо подаље. То је здрав разум“.

Зеленски већ почео да прича о преговорима. У Великој Британији је дао интервју за Би-Би-Си и рекао да би Украјина могла да оконча „врућу фазу рата са Русијом” пре краја ове године.

Русија врши притисак на фронту, напредује полако али сигурно, док се постављају питања о спремности најближих савезника Украјине, попут САД и Немачке, да наставе да подржавају Кијев. Немачка планира да преполови војну помоћ Украјини следеће године, надајући се да Украјина може да подмири своје војне потребе са 50 милијарди долара зајмова из замрзнуте руске имовине.

Крај „вруће фазе“, према Зеленском, „не значи да све територије морају бити поново заузете у борби“.

На пример, „ово се може постићи дипломатијом“. Међутим, Украјини је очајнички потребна војна подршка јер ће „слабљење Русије на бојном пољу довести Украјину у јачу позицију за преговарачким столом“.

Бивши британски премијер Борис Џонсон рекао је да би Трамп могао да прекине сукоб, а према Џонсоновим речима, у решавању сукоба Русија ће „морати да се повуче” бар до граница које су постојале 2022. године. Да би се избегли будући сукоби и неизвесност, остатак Украјине мора бити признат као слободна земља, способна да сама бира своју судбину унутар ЕУ и НАТО-а.

Може се констатовати, да се прва серија цењкања вртела око територија. Више се не говори о томе да ће Кијев морати да се одрекне дела земље.

Извор: Webtribune.rs

Ознаке: запад, Путин, Русија, Украјина