Прочитај ми чланак
Русија верује у себе, у то да много може и да ће све остварити, рекао је данас руски председник Владимир Путин, истичући да Русија није дозволила себи да иде путем распада по југословенском сценарију.
„Са задовољством би нас пустили по југословенском сценарију распада и поделе са свим трагичним последицама које би по народе Русије то имало. Није се десило. Нисмо дозволили“, рекао је Путин, додајући да Русија то није дозволила у своје време ни Хитлеру.
Захваљујћи Русима на подршци и солидарности у тренуцима када се решава будућност, Путин је рекао да је разговор са Русијом са позиција силе бесмислен.
Обраћајући се пред Федералном скупштином Русије Путин је рекао да политика обуздавања Русије није смишљена јуче, већ да се увек спроводи сваки пут када неко сматра да је Русија постала сувише самостална, пренео је ТАС С.
Путин је поновио да санкције штете свима, па и онима који их уводе, као и да Москва не намерава да руши односе са Европом и Америком.
Називајући обједињење Крима и Севастопоља са Русијом историјским, Путин је рекао да за Русију Крим има огроман цивилизацијски и сакрални значај и да су се тако Руси према томе односили и односиће се увек.
Према Путиновим речима, сваки народ има неотуђивао право на сопствени пут развоја и Русија ће се увек према томе поставити са уважавањем.
То се, како је истакао, односи и на Украјину, али је назвао лицемерјем да се разговорима о људским правима прикрива преврат у Украјини.
Не треба „политичарити“, већ пружити помоћ Украјини у реформама, рекао је Путин и додао да његове западне колеге „не журе то да учине“.
Притом је навео да је Русија кредитирала привреду Украјине за 32,5-33,5 милијарди долара у последње време.
ГЛАС РУСИЈЕ: Експозе Федералној скупштини – бескомпромисно и прагматично
„Чист цинизам“- тако је председник Русије окарактерисао покушаје западних држава да „заштитом људских права“ оправдају дешавања у Украјини. Управо са кризом у Украјини Владимир Путин је отпочео свој експозе Федералној скупштини. Према мишљењу експерата, ово још једном потврђује да је Москва заинтересована за стабилност и мир у суседној држави. У свом 11-ом, редовном годишњем обраћању руски лидер је означио главне смернице рада у унутрашњој и спољној политици, као и будуће економске промене.
Украјина и украјинска дешавања- то је највећи изазов који стоји данас пред Русијом, говоре политиколози. И не чуди то што је управо са оценом украјинске кризе руски председник почео свој експозе. Према речима Владимира Путина, Запад је фактички подржао оружани пуч, насиље и убиства. Како другачије оценити крвава дешавања из Одесе, где су људе живе оставили да изгоре? САД и Брисел су подржали покушаје који су потом уследили, да се силом обрачунају са неистомошљеницима са југоистока државе. И све се то прикрива паролама и наводном борбом за демократију. А иначе, нема другог имена, осим цинизам- убеђен је Путин.
Посебно је за Запад болно „Кримско пролеће“. Али, као прво Крим је нераскидиво повезан са Русијом. Осим тога, у случају са Кримом, за разлику од Кијева, читав процес је био потпуно легитиман, изјавио је Владимир Путин.
Путин је подсетио да је управо на Криму, у древном Херсону, који је тада носио друго име- Корсун, био крштен кнез Владимир који је потом покрстио читаву Русију . Према речима председника, хришћанство је постало моћна уједињавајућа снага, која је омогућила да се обједине многа, по крви различита племена. Тако да за Русију Крим има веома значајно сакрално значење. „Управо тако ћемо се и односити према томе одсада и заувек“- изјавио је Путин.
Што се тиче Запада- политику „обуздавања“ Русије они воде одавно, не од јуче, већ десетинама година уназад. У случају да није дошло до заоштравања ситуцаије у Украјини, западни партнери би смислили неки други повод како би изоловали Москву, уверен је Владимир Путин:
„То није само исхитрена реакција САД и њихових савезника на наш став поводом државног преврата у Украјини. И чак није у вези са такозваним „Кримским пролећем“. Уверен сам да, и у случају да се ништа од тога није догодило, они би смислили неки други повод како би обуздали растуће могућности Русије, како би утицали на њу или још боље како би их искористили за своје интересе. Политика обуздавања није јуче осмишљена. Она се спроводи према нама већ десетинама година, ако не и вековима. Сваки пут, када неко сматра да је Русија постала исувише јака и самостална, ови се инструменти аутоматски активирају. Ипак, разговарати са Русијом из позиције силе потпуно је бесмислено. Чак и онда када се она суочава са унутрашњим проблемима”.
Председник је подвукао да би се требало односити са уважавањем према легитимним интересима свих припадника међународне заједнице. Само онда неће пушке, ракете или војни авиони, већ правне норме штитити свет од конфликата. Америка, стварајући глобални систем ПРО, угрожава безбедност не само Русије, већ и читавог света, нарушавајући стратешки баланс снага. По мишљењу Путина, то је лоше и за саме САД- обзиром да се тако ствара опасна илузија неповредивости, јача тенденција ка доношењу једностраних и непромишљених одлука. Али, главно је то што су сви ти покушаји Вашингтона заправо без реалне перспективе, убеђен је Владимир Путин:
„Немамо намеру да улазимо у дугорочну трку у наоружању. Али при томе поуздано и гарантовано обезбеђујемо оружане снаге наше државе у новим условима. Нема никаквих сумњи у том смислу. И могућности и нестандардне одлуке постоје у Русији. Нико неће моћи да дође до војне предности у односу на Русију. Наша армија је савремена, спремна и како се каже „љубазна“ али неумољива. За заштиту наше слободе, имамо довољно снаге и воље и храбрости”.
Велики светски медији већ су одреаговали на експозе председника Русије. Испоставило се да су они остали разочарани: очекивали су „омекшавање ставова Кремља“ а чули су „бескомпромисну реч“. Одговор на ова очекивања био је конкретан: како је подвукао Владимир Путин, Русија се неће „сагињати“ пред Западом.
Ово је 11. Путиново обраћање, а у Кремљу се окупило више од хиљаду званица – посланици горњег и доњег дома, чланови владе, руководиоци Уставног и Врховног суда, губернатори, председници скупштина субјеката Федерације, представници традиционалних конфесија, челници водећих медија и друштвени и јавни радници.
(Вечерње новости, Глас Русије)
