Прочитај ми чланак
Владимир Путин је потписао указ о примени одређених специјалних економских мера у циљу безбедности Русије, саопштила је прес-служба Кремља.
Овим указом шеф државе забранио је или ограничио на годину дана увоз пољопривредних производа, сировина и хране из земаља које су увеле санкције Русији.
Путин је наложио влади да припреми листу производа, на које се забрана односи. Истовремено влада је припремила мере које спречавају нагли раст цена пољопривредне и прехрамбене производње.
Председник је у уторак наложио влади да разради пакет узвратних економских мера на санкције, које је Запад увео Русији.
По Путиновом мишљењу политички инструменти притиска на привреду су неприхватљиви, и у супротности су са свим стандардима и правилима.
Украјина враћа ЕУ у рецесију?
Криза у Украјини и нестабилан опоравак у Европи бациће сенку на састанак Европске централне банке (ЕЦБ), сматрају економисти.
Стручњаци додају да ће ЕЦБ покушати да увери тржишта да је спремна да помогне додатним стимулативним мерама ако европска економија поново почне да понире. Не очекује се, међутим, да ће управни савет ЕЦБ, који броји 24 члана, још реаговати.
БРИСЕЛ: „Путинове санкције“ су контрапродуктивне и неоправдане
Ограничења увоза у Руску Федерацију робе из земаља, које су јој увеле санкције, неће утицати на став Европске уније о Украјини, изјавио је амбасодор ЕУ у Москви Вигаудас Ушацкас.
Истовремено је „дипломатски извор из врха ЕУ“ оценио: да су „Путинове санкције“ „контрапродуктивна и неоправдана мера“.
При том је указао: да ће реакција Брисела уследити након што Москва објави списак производа (по земљама) чији увоз у Русију ће бити забрањен или ограничен.
ЕЦБ је у јуну усвојила значајан пакет мера, укључујући снижавање главне интересне стопе на рекордно ниских 0,12 одсто и понудила још јефтиније кредите банкама. Сада чека да види како ће то функционисати.
Ако се у будућности покаже да су неоходне нове мере, аналитичари сматрају да би банка могла да одлучи да купи велику количину, на пример, владиних обвезница на отвореном тржишту, што је корак који би могао додатно да обори каматне стопе и упумпа свеж новац у економију. Т
о је, међутим, драстичан корак, оцењују аналитичари и додају да би ЕЦБ томе прибегла само ако садашње мере не уроде очекиваним резултатима.
Још један фактор ризика је изненадни шок за фирме и поверење инвеститора, уколико конфликт у Украјини ескалира.
Даља ескалација борби или евентуална инвазија Русије могла би да изазове нове санкције ЕУ и САД Москви, што би у великој мери пореметило трговину.
Неизвесност о томе који би могао бити утицај на глобалну економију и тржишта могла би да фирме одврати од инвестирања а потрошаче од потрошње, што свакако тренутно не би било добро, оцењују аналитичари.
Ниска инфлација је још једна брига за ЕЦБ, са само 0,4 одсто у првих шест месеци ове године.
Прениска инфлација подстакла је бојазни да би земље евро зоне могле да склизну у отворену дефлацију, обарајући додатно цене, због чега би људи могли да одлажу своје куповине, надајући се да ће роба још појефтинити.
Финци за санкције али уз надокнаду
Хелсинки — Западне земље настављају да рачунају губитке због антируских санкција, и ако они у Финској буду велики та земља ће се обратити ЕУ са захтевом за надокнаду.
Финска може знатно да страда због западних санкција према Русији, признао је премијер те земље Александар Стуб, али је додао да су оне неопходне.
„Прибегавамо санкцијама, не просто тако, него да би се за кризу у Украјини нашло дипломатско решење“, рекао је премијер на конференцији за новинаре.
По његовом мишљењу, негативан утицај антируских санкција на привреду Финске може временом да порасте на милијарду евра, пренео је сајт Финмаркет.ру.
„Ако пад руске привреде буде три одсто, бруто домаћи производ (БДП) Финске може да се смањи за пола процента“, навео је премијер податке Централне банке.
Ако пад буде већи, наставио је премијер, Финска може да се обрати Европској унији, за добијање надокнаде. Стуб је рекао да Финска у Савету Европе заступа свој став да последице санкција треба да буду равномерно распоређене међу земљама ЕУ.
„Морамо да се прикључимо санкцијама из солидарности. У пракси то значи да оне чланице ЕУ које буду погођене више од других, треба да добију неку компензацију“, указао је фински премијер.
Пољски министар привреде је јуче рекао да би Пољска требало што је пре могуће да се обрати руководству ЕУ са захтевом за накнаду губитака због забране увоза пољског воћа и поврћа у Русију.
Он је прецизирао да због уведене забране, извоз пољопривредних производа из Пољске, само за месец дана опао за четвртину.
(Глас Русије, Бета, Танјуг)
