Док међународна заједница очекује окончање крвопролића у Украјини, Владимир Путин је посетио Мађарску, због чега се појавила лавина коментара. Страни аналитичари углавном тврде да Путин покушава да „раздвоји Европску унију, тражећи нове „пријатеље Кремља“ у Европи и показујући да је међународна изолација Русије само мит.

Како наводи Овен Метјуз из Неwсwеек-а, Путин користи „шарм, мало антиамериканизма, шачицу конзервативне идеологије и новац“, како би поткупио своје европске пријатеље. У међувремену, Wасхингтон Пост је цитирао једног анонимног дипломату као доказ да Русија маневрише у Европи.

„Руси траже начин да разбију јединство Европе, а мете су им слабије државе“, рекао је један западни дипломата о руској политици према Мађарској. „Мађарска и Бугарска имају потребе за енергијом. Грчка има финансијске проблеме. Све ће то Русија употребити у своју корист“.

Међутим, већина западних коментатора доживљава мађарског лидера Виктора Орбана као колаборатора који је спреман да сарађује са Русијом против воље ЕУ. Орбан се обично описује као „Тројански коњ Москве у Европи“ или као „европски Уго Чавез“.

Путин више није изопштен из Европе

Чињеница да је Путин заиста заинтересован за савладавање санкција и повећање броја држава које су спремне на сарадњу са Русијом је неминовна. Такође је логично да ће руски лидер имати веће шансе да нађе савезнике међу бившим балканским савезницима, Грчком и источном Европом.

У последњих неколико дана, бројни корисници друштвених медија у Русији су привукли пажњу на шармантну пољску политичарку Магдалену Огорек. Огорек је председничка кандидаткиња левице и уколико она победи на изборима, доћи ће до поновног побољшања односа са Русијом.

Истина је да су њене шансе веома мале и да нема довољно политичког искуства, док је сам антируски став веома присутан у пољском друштву. Без обзира на то, руске новине су Магдалену назвале „најпривлачнијом председничком кандидаткињом на свету“.

Приметан је тренд да се међу „новим пријатељима Кремлља“ налазе и припадници левице и припадници екстремне деснице, попут Марин Ле Пен, шефице Националног фронта у Француској.

Од укупно 24 десничарске странке, које су заузеле готово четвртину места у Европском парламенту, бар 15 њих је одано Русији.

Путинова спољна политика и деловање у Украјини могу да одбију неке државе од Русије, али ни у ком случају не могу да забране њеном лидеру да тражи нове пријатеље и користи економске предности своје државе. Закључење уговора о достави руског гаса Мађарској током Путинове посете је несумњиво била добра вест за обе државе.

Путинов мађарски гамбит

Након обуставе пројекта Јужни ток, Мађарска је постала у потпуности зависна од украјинског цевовода. Ипак, ко зна какве би последице могло имати погоршање односа на југоистоку Украјине.

У најгорем случају, испорука руског гаса западној Европи кроз Украјину би се могла довести у питање, пошто је већ било извесних проблема у скоријој прошлости. Из тог разлога Мађарска, која је 80% зависна од увезене енергије, активно тражи алтернативу у виду цевовода Турског тока, који ће јој помоћи да смањи зависност од само једног цевовода.

Политичка компонента Путинове посете Мађарској није била ништа мање важна од економске. Као што је то истакао руски политички научник Александар Гушчин: „Путинова посета Будимпешти показује да руски председник гради пријатељства у Европи и да је прихваћен у европској престоници која је далеко од најгоре“.

Међутим, очигледно је да мајстор политичких акробација као што је Орбан, упркос томе што му се можда не свиђа Брисел, неће довести у питање повлачење из ЕУ и да ће наставити са политиком маневрисања. Мало је вероватно да би Мађарска жртвовала своје односе са Бриселом ради политичке уније са Русијом.

Потражња за Русијом широм Европе

Исто важи и за друге источноевропске државе – Србију, Бугарску, па и Грчку. Након што је левичарска партија Сириза победила на изборима, многи западни стручњаци су почели да тврде како ће Путин бити срећан ако Грци напусте евро и европске интеграције, па чак и саму Европску унију.

Међутим, таква предвиђања су се показала као преурањена. Грчка је одмах послала захтев Бриселу за продужење програма рефинансирања за додатна четири месеца, покушавајући да издејствује некакав компромис са европским партнерима. Европска комисија тврди да је немогуће да Грчка напусти еврозону због Лисабонског споразума. Према том споразуму, процес придруживања држава систему са једном валутом је неповратан.

Европски лидери су забринути да ће излазак Грчке креирати домино ефекат, те да ће се охрабрити сепаратисти у Каталонији, Шкотској и другим деловима Европе. Ипак, важно је напоменути да лидери тих држава с много више критике посматрају Путинову политику, за разлику од лидера Мађарске, Чешке Републике, Србије и Грчке.

Да ли ће Путин заиста успети да раздвоји Европу?

Постоји још један фактор који чини европско јединство неефективним спрам политике Кремља, а повезан је са политички некохерентном стратегијом вођства Петра Порошенка у Кијеву.

Ово вођство, према наводима европских лидера, не пружа јасан одговор на захтеве ЕУ за реформама, показавши врло мало ентузијазма за борбу против корупције уз честе интерне политичке немире.

Даље, Порошенко стално прави потезе који доводе до ишчуђавања западних престоница. На пример, Порошенко је недавно именовао бившег грузијског председника Михаила Сакашвилија за шефа међународног савета и то упркос чињеници да је бивши грузијски председник тражени бегунац од правде у својој земљи.

Могуће је да Путин жели да „раздвоји“ Европу, али постоје многи фактори који му иду на руку, као што је све веће политичко неслагање међу европским државама. Ту су и очигледни недостаци политика које су Европа и Америка применили у Украјини.

Еуген Беј

Wебтрибуне.рс