Прочитај ми чланак

ПУТИН ПРОДУЖИО ЕМБАРГО свим земљама које су увеле антируске санкције

0

Руски председник Владимир Путин продужио је ембарго на увоз прехрамбених производа свим земљама које су увеле санкције Русији, саопштено је из председничког кабинета.

Како се наводи, та економска ограничења биће на снази до краја 2019. године.

foto: flickr

У указу који је потписао Путин Влади Русије је наложено да предузме све неопходне мере како би се те мере спровеле у дело.

Одлука ступа на снагу истог тренутка.

Према оценама стручњака, та одлука председника Русије неће се одразити на повећање цена производа на руском тржишту, као ни на инфлацију.

Ту меру Русија је увела још 2014. године као одговор на антируске санкције, а тиче се забране увоза одређених прехрамбених производа, пре свега поврћа, воћа, меса, рибе, као и млечних производа.

Извор: sputniknews.com

Објавио: srbin.info

Ознаке: , , , ,

4 коментара “ПУТИН ПРОДУЖИО ЕМБАРГО свим земљама које су увеле антируске санкције”

  1. perungromovnik каже:
    13.07.2018. у 08:34

    јехби им маку Владимире царе! Многаја Љета Велики Србине!

  2. NgoeuInformer каже:
    12.07.2018. у 17:20

    Milić: Saradnja sa NATO doprinosi i regionalnoj saradnji

    Jedan od glavnih uslova za članstvo Srbije u EU je regionalna saradnja i upravo zbog toga bi oni koji se zalažu za evrointegracije trebalo da shvate da saradnja sa NATO doprinosi tome, rekla je danas predsednica Centra za evroatlantske studije Jelena Milić.

    „Ukoliko Srbija želi u EU, a regionalna saradnja je jedan od glavnih uslova za to, onda Srbija i oni koji se zalažu za evrointegracije ne treba da budu toliko skeptični prema saradnji sa NATO i treba da shvate značaj saradnje sa NATO kao doprinos regionalnoj saradnji koja nam pomaže da uđemo u EU“, kazala je Milić Tanjugu u Briselu, na samitu NATO.

    Milić je povodom izjave zamenice generalnog sekretara NATO Rouz Gotemeler, a na pitanje da li nas je svojom izjavom ohrabrila ili uplašila, rekla da je ta izjava u prvi mah možda nenamerno pogrešno prevedena, ali da zabrinjava malicioznost kojom se proširila i sa kojom je komentarisana u srpskim medijima.

    Ona je podsetila da je Gotemeler jedina pored generalnog sekretara NATO Jens Stoltenberga, izjavila saučešće za civilne žrtve tokom bombardovanja SR Jugoslavije, što neki NATO zvaničnici nikada nisu uradili.

    Istakla je da je nemoguće da jedan visoki zvaničnik NATO na ovako visokom i važnom skupu, koji je upoznat sa tenzijama koje se ovih dana dešavaju između Srbije i Kosova, da izjavu u vezi pripadnika srpske etničke grupe u kosovskim bezbednosnim snagama.

    „Već pre izvesnog vremena NATO je na Kosovu otvorio Kancelariju za vezu za savetovanje. Ja bih podsetila javnost Srbije da Kosovo nije još ni u partnerstvu za mir, a kamoli šta drugo. Ništa nije novo da NATO radi sa kosovskim bezbednosnim snagama, pogotovu u onom delu koji se tiče reagovanja u vanrednim situacijama“, kazala je Milić koja prisustvuje Samitu NATO u Briselu.

    Navela je da je u jučerašnjem saopštenju pozdravljen dijalog između Beograda i Prištine u formatu koji predvodi ili sponzoriše EU.

    „Mislim da je jako dobra opservacija da saradnja između Srbije i NATO-a znači i Srbiji i NATO-u i iskreno se nadam da će velika vežba za reagovanja u vanrednim situacijama, koja će biti u oktobru, biti dokaz toga“, kazala je Milić.

    Navodeći da su kišna proleća izazvala probleme u Srbiji, Milić je upitala gde je tada bio ruski humanitarni centar da pomogne.

    „Ne vidim rusku politiku ili spremnost da pomogne Srbiji u jačanju kapaciteta i normativnih i funkcionalnih za reagovanje u vanrednim situacijama, što je nešto što postoji u sporazumu sa NATO-om“, dodala je.

    Govoreći o ostalim zemaljama regiona, Milić je kazala da je velika vest da je NATO ispunio svoj deo obećanja i dao poziv Makedoniji.

    Upitana da prokomentariše uslov koji je Makedonija dobila za članstvo u NATO, a to je da se usvoji novo ime na referendumu, Milić je kazala da je to pozitivan zamajac koji itekako treba regionu, naročito kako je navela, posle hladnog tuša sa samita EU i Zapadnog Balkana u Sofiji i prilično konfuznog samita u okviru Berlinskog procesa u Londonu.

    „Sada ide jedna pozitivna dinamika, činjenica da je NATO ispunio svoj deo obećanja će nama pomoći sada u svim ovim predstojećim, teškim koracima u vezi formalizovanja cele priče. Ali, ne smemo zaboraviti da je u saopštenju Rusija opet prva zemlja koja se spominje kao problem, kada pogledate prve dve, tri uvodne tačke“, kazala je ona.

    Navela je da će Rusija biti sve spremnija da utiče i pravi sve vrste prepreka, ne samo u dijalogu između Srbije i Kosova, što se prema njenim rečima već dešava, nego i u formalizovanju dogovora oko imena Makedonije.

    „Rusija će raditi čudne stvari, neprijateljske stvari, koje će dominirati i u Makedoniji, ali i u Grčkoj“, smatra ona.

    Navodeći da je juče razgovarala sa premijerom Makedonije Zoranom Zaevom, Milić je kazala da joj je on rekao da sada sa normalizacijom odnosa sa Grčkom, nema otvorenih pitanja između Makedonije i drugih zemalja u regionu.

    Smatra da postoji dosta prostora za unapređenje bilateralnih odnosa između Srbije i Makedonije.

    Komentarišući jučerašnji kominike NATO-a, Milić je kazala da je dobro što postoji fraza da je Balkan od strateškog interesa za NATO.

    „To nije loše, kao što nije loše što NATO podržava dijalog Beograda i Prištine i što je rečeno da bi bilo dobro da se on završi sporazumom bez ulaženja u sadržaj. Balkan je tu u optimistično-pozitivnom tonu, najveći problem su izbori u BiH, čini mi se“, kazala je Milić.

    1. Monter каже:
      12.07.2018. у 18:55

      Јелена Милић није нека риба, тако да она није обухваћена најновијим руским санкцијама. Џаба јој дижеш цену.

    2. Monter каже:
      13.07.2018. у 21:18

      Уласком у ЕУ, границе губе свој смисао и оне нису битне.

      Slovenačka vlada je Sudu pravde EU u Luksemburgu podnela tužbu protiv Hrvatske zbog nesprovođenja odluke arbitraže o granici.
      Tužba, podneta Sudu pravde EU u Luksemburgu, zasniva se na članu 259 Lisabonskog sporazuma, po kojem država članica može tužiti drugu članicu zbog kršenja zakona EU, prenosi agencija STA.

      Kako se navodi, Slovenija je uverena da je Hrvatska odbijanjem da sprovodi graničnu arbitražu donetu 29. juna 2017. godine prekršila principe vladavine prava, podriva sposobnost Slovenije da sprovodi zakone EU i krši šengeska pravila.

      Hrvatska želi bilateralni sporazum, dok Slovenija insistira da se poštuje odluka arbitraže, što je stav i EU.

Коментари су затворени.