Прочитај ми чланак

Путин: Разматрамо кредитирање српске пољопривреде

0

putin-srbija

МОСКВА – Владимир Путин, председник Русије, рекао је да Русија разматра кредитирање српске пољопривреде, истичући да сматра да је добар моменат и да мисли да српски пољопривредници могу заузети значајно место на руском тржишту.

По његовим речима, сада је потребно детаљно размотрити инвестиције.

“Треба да размотримо заједнички могућности инвестиција. Могли би кредитирати српска пољопривредна предузећа.” – каже Путин.

Путин каже да би пољопривредници из неколико европских земаља веома радо улагали и дошли у Србију.

“Заједно са руским инвеститорима и српским произвођачима могу производити робу, па тако изаћи и на руско тржиште.” – објашњава Владимир Путин, пренела је агенциа РИА Новости.

Извор: +Евроазија+Србија

6 коментара “Путин: Разматрамо кредитирање српске пољопривреде

  1. boban777 каже:

    Dok Srbija ne sredi,monopol hladnjace,tajkuni koji ne placaju seljake,cene koje trebaju da dobiju. Da se ne mesaju politicari sa prodajom. Cena da ne bude odredjena u Ameriku za nase produkte. Investicije da kontroliraju Rusi. Mogla bi Srbija da se izvuce iz ove krize.

  2. cupko каже:

    Док други причају,ја помало и радим ту земљу.Лепо је ово од брата Путина,али само да се то ради без наших „дератора„ и „посредника„из власти. Не мешајте се сељаку у извоз,па ће лепо бити.Сви причају,а нико не помаже село и сељаке,а од тога је Србија живела и живеће.

  3. Горан каже:

    Још више би помогли себи и Србима када би покуповали напуштене државне сеоске задруге и комбинате по Србији!
    Некада су оне биле делимично државна производна предузећа, а знатно више центри организовања пољопривредне производње, око којих су се окупљали мали произвођачи (кооперанти). Такође сеоске задруге су биле и центри трговине за мала сеоска газдинства: од њих су сељаци куповали улазне материјале (семе, ђубриво, хемију, … ) а плаћали их производима (житарицама, воћем, поврћем, стоком,…)
    Јасно је да Руси неће (и не могу) слати своје људе у свако село по Србији, али у Србији је много младих агронома и економиста који би врло радо радили у једној (или некој од) Руских компанија. Ту би (у сваком) селу добро дошла и по једна хладњача и сушара, мале кланице или млекаре у складу са могућностима и потребама (незапослених технолога имамо много).
    Тако би сви били на добитку.
    Руси би добијали јефтине и квалитетне производе (под њиховом потпуном контролом).
    Држава Србија би решила страховите социјалне проблеме и пунила касу.
    Много је људи по градовима који немају прихода и шансе да нађу посао и претстављају страховиту социјалну бомбу (није ми јасно како до сада није експлодирала). Веома би се радо вратили на 2-3-4-5 хектара дедовине и кућу и … и сигуран посао.

    Само то све неко треба да организује, а тај се зове одговорна и способна влада Србије (ако је буде).

    Неко можда мисли да су то мале површине за озбиљнију производњу и вара се, јер на том простору се могу направити веома озбиљни и исплативи пластеници, за почетак…
    Неко можда сматра да је боље имати једну велику шталу са више стотина крава, него пуно штала са неколико грла. То је тачно, али је јефтиније покренути већ постојеће мале, него правити једну велику, од темеља.
    Неко би радије да уништи мале сељаке и сопственике и покупује сву ту земљу и опере паре, али то неће дочекати, јер су наше њиве углавном мале, а паметним власницима ћеш пре извадити зубе него их натерати да продају земљу (која ће их сигурно нахранити у случају рата или сличне невоље).

    Било би корисни Русима продати и неку луку на Дунаву и бродоградилиште.
    Сигуран сам да би тиме би коначно почео препород Србије.
    П.С.
    Јел зна неко где се могу купити пластеници са пластичним фолијама отпорним попут ПЕТ амбалаже? Претпостављам да не постоје технолошке препреке, а још их нигде нисам видео.

    Е сад, када би ово прочитао и прихватио неко ко може нешто и да учини, …

    1. Горан каже:

      Разговарао сам са једним пријетељом о овој идеји. Каже да је проблем у томе што су те задруге често под имовинским спором или око заосталих дуговања.
      Држава увек може то да пресече, а да нико не буде оштећен. Донесе се закон, изведу судски вештаци (ако треба и више њих), направи се процена спорне имовине и држава је затим продаје (може и на лицитацији). А стране у спору настављају са спором око новца за који је продата та мала површина земље и објекти на њој.

      П.С.
      Све се може ако постоји добра воља надлежних и заинтересованих.

  4. Brica каже:

    Sta reci posle ovog ? Pametnom nista!

  5. Istina каже:

    Gospodine Putine zasto je neophodno da bilo ko iz EU investira u nekakvu poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji ? Imamo zemlju , vi hocete da ulozite u Srbiju , preporodite Srpskog seljaka i garantujte mu otkup… Organizujte , otkupite klanice ili kontrolisite proizvodnju… Nema niceg spornog sem interesa nase politicke oligarhije….

Коментари су затворени.