Прочитај ми чланакПошто, како прорежимски, тако и прозападни медији су само објавили делове одговора Владимира Путина, на питање провучићевског аналитичара, Александра Раковића, о ситуацији у Србији, редакција Србин.инфо је превела цео говор руског председника, преузевши текст са званичног сајта првог човека Русије - http://kremlin.ru/events/president/news/78134.
Поменуто питање, је постављено Владимиру Путину 02.10.2025.г., на пленарном заседању Међународног дискусионог клуба „Валдај“, који се одржао у Сочију:
„Раковић (02:39.40): Поштовани господине председниче!
Ја сам Александар Раковић, историчар из Београда, Србија. Моје питање је: Шта мислите о покушајима „обојене револуције“ у Србији?
Хвала Вам.
Владимир Путин: Слажем се са председником Вучићем, а наше обавештајне службе то потврђују – неки западни центри покушавају да организују „обојену револуцију“, у овом случају у Србији.
Увек постоје људи, посебно млади, који нису баш упознати са стварним проблемима, позадином тих проблема и потенцијалним последицама нелегитимних облика промене власти, укључујући и оне које произилазе из „обојених револуција“.
Последице „обојене револуције“ у Украјини су добро познате. „Обојена револуција“ је неуставно, незаконито преузимање власти. То је то, да кажем отворено, једноставним језиком. По правилу, не води ничему добром. Увек је најбоље остати у оквирима Основног закона, у оквирима Устава.
Утицај на младе је увек најлакша ствар. Најлакше је утицати на њихову свест. Зашто сам поменуо наше младиће и девојке који се појављују у јавности носећи кокошнике или друге руске симболе и поносни су на то? То је кључ успеха друштва; то је самоодбрана друштва од спољашњег утицаја, посебно негативног утицаја.
И млади људи у Србији – чак и они који излазе на улице – су углавном патриоте; то не смемо заборавити. Морамо да водимо дијалог са њима, и мислим да председник Вучић покушава управо то да уради. Али не смеју заборавити да су, пре свега, патриоте.
Никада не смеју заборавити патње које је српски народ претрпео пре Првог светског рата, током и после Првог светског рата, уочи Другог и током Другог. Српски народ је патио. А они који гурају младе људе на улице желе да српски народ настави да пати. Баш као што неки желе да руски народ пати, и то отворено говоре. Управо у Србији, они који гурају људе на улице можда то не говоре директно, али мислим да је то свакако оно о чему говоре.
Та обећања: „Сад ћете ићи, сада ћете некога срушити, и онда ће сви бити добро.“ Али нико никада не каже колико ће то бити добро, колико брзо ће то бити добро и како ће све одједном постати добро? Они који изазивају такве догађаје никада то не кажу. И, по правилу, све то води супротном резултату, супротном од онога што очекују они који то организују.
Мислим да ако се укључимо у нормалан дијалог са овим младим људима, ипак можемо постићи договор са њима. Јер они су, пре свега, патриоте и морају да разумеју шта је најбоље за њихову земљу: такве револуционарне трансформације или еволутивне промене – уз њихово учешће, уз њихово ангажовање, наравно.
Али, извините, ово нас се не тиче – то је унутрашња ствар саме Србије”.
