Прочитај ми чланак
Леонид Решетњиков: ЦИА већ одавно није само обавештајна служба, него структура која контролише елите других земаља, често и путем силе
Генерални директор Руског института за стратешке студије (РИСИ) Леонид Решетњиков рекао је да се са „сигурношћу може говорити да се власт у Србији налази под контролом САД“.
„После распада СССР-а и изнуђеног одласка Русије из Источне Европе, Бугарска и Србија нашле су се, у ствари, под окупацијом САД. То се посебно односи на Бугарску која је већ ушла у састав НАТО-а и ЕУ. Њена елита у потпуности зависи од Американаца и њихових савезника у Бриселу… Зато нема ничег чудног у томе што су бугарске власти одбациле пројекат ‘Јужни ток'“, рекао је Решетњиков.
Он је у интервјуу за часопис „Гаспром“ рекао да се, нажалост, у Србији ситуација одвија по сличном сценарију.
„Та земља још није стигла да уђе у НАТО и ЕУ и зато њена елита има мало више могућности да маневрише, али се са сигурношћу може говорити о томе да се власт у Србији такође налази под контролом САД“, нагласио је Решетњиков.
На питање због чега су власти те две земље потписивале споразум са Русијом и узимале на себе обавезе у вези са изградњом „Јужног тока“ ако су знале да их неће реализовати, Решетњиков је рекао да су се надали да ће им САД и Брисел дозволити да реализују тај пројекат, јер су схватили да ће бити користан за њихове земље и покушавале су да „наговоре своје туторе у САД и ЕУ да одобре изградњу гасовода“.
„Постојала је и својеврсна енергетска уцена, посебно у Бугарској. Западним партнерима је говорено: ако не дате следећу траншу – градићемо ‘Јужни ток’. До одређеног момента таква политика је функционисала. Ипак, на крају су САД и Европска комисија заузеле чврст став против тог пројекта и зато Бугарима и Србима ништа друго није преостало осим да салутирају и одустану од изградње“, каже Решетњиков.
Упитан да ли Американци држе под контролом европску елиту захваљујући неким компромитујућим подацима које имају, Решетњиков је одговорио да постоји цео низ механизама за утицај.
„Ту је и компромитовање и опасност од организовања државног преврата, као и физичке ликвидације неподобних политичара. Треба схватити да ЦИА већ одавно није само обавештајна служба, него структура која контролише елите других земаља, често и путем силе.
Али, не треба заборавити ни ‘медењаке’. Американци могу и добро да плате својим слугама. Кад се политичар нађе пред избором – ићи против САД и са великом вероватноћом лишити се власти, новца, а онда и живота или испуњавати њихове захтеве и постати имућан човек – апсолутна већина бира другу варијанту“, истиче Решетњиков, а преноси „Восток“.
Ко ће дати паре за Турски ток?
Он је оценио да је потпуно реална иградња гасовода на територији Турске, али да даље настаје много проблема.
„Кључно питање је у томе ко ће дати новац за изградњу. Грчка, Македонија и Србија немају потребан новац.
Теоретски, Русија може да им позајми новац под условом да га касније врате на рачун плаћања за транзит гаса. Али, Европска комисија ће инсистирати да се пројекат реализује у оквиру Трећег енергетског пакета који подразумијева да половину изграђених капацитета треба дати неком другом испоручиоцу. У таквим околностима није јасно када се тај пројекат може исплатити“, наглашава Решетњиков.
Он је додао да ће Русија тешко пристати да финансира изградњу гасовода којим ће се транспортовати гас из других земаља.
Отишли смо с првих линија и сад морамо да водимо рат у Украјини, у својој кући
На питање како оцјењује садашње стање руске „меке силе“ на Балкану, Решетњиков је рекао да се то присуство практично не осећа.
„Ми смо отишли са првих линија и сада морамо са САД да водимо рат на територији Украјине, односно, у својој кући. У Донбасу гину руски људи, а да смо могли да очувамо своје позиције у Источној Европи, онда би се са Американцима срели на даљим линијама“, каже он.
Он је нагласио да Русија данас не пружа готово никакву подршку својим савезницима у балканским земљама.
„Говорим о целим слојевима становништва који се пријатељски односе према Русији и о политичким партијама које их представљају. И даље настављају да раде центри за учење руског језика, одржавају се неке културне манифестације, али о њима мало ко зна. Ми треба да успоставимо стални дијалог на нивоу студената, научника, политичара, бизнисмена, делатника у култури и умјетности“, оценио је Решетњиков.
Извор: Срна
