Прочитај ми чланак
Руски председник Владимир Путин озбиљно је забринут због појаве неонацизма у Европи, посебно у Балтичким земљама и у Украјини.
Он је апеловао на спречавање ревизије исхода Другог светског рата и глорификације нацизма.
„Нажалост вакцина против нацистичког вируса, произведена у Нирнбершком трибуналу, у неким европским земљама губи дејство.
О томе очигледно сведоче отворене појаве неонацизма, које су већ постале уобичајене у Летонији и другим балтичким земљама.
Посебну забринутост у том смислу изазива ситуација у Украјини, у којој је у фебруару извршен антиуставни државни удар, чија су покретачка снага националисти и друге радикалне групе, рекао је Путин српском новинару Мирославу Лазанском у интервјуу за српски дневни лист Политика уочи његове посете Београду.
Руски председник у посету Београду долази 16. октобра.
„Србија увек је била и остаје један од кључних партнера Русије на Југо-Истоку Европе.
Наше земље и народе уједињују вишевековно пријатељство и сарадња. Убеђени смо да ће пројекат „Јужни ток” битно допринети енергетској безбедности Европе.
Од тога ће користи имати сви – и Русија, и европски потрошачи, укључујући Србију.
Председник Барак Обама са трибине Генералне Скупштине УН у списак три главне претње за човечанство данас, укључио је и „руску агресију у Европи”, заједно са смртоносн Еболом и терористичком групом „Исламска држава“.
Такав прилаз је тешко назвати другачије него непријатељским.”
Он ће присуствовати свечаном обележавању 70. годишњице ослобођења српске престонице од фашистичких освајача у Другом светском рату и водити разговоре са председником и премијером Србије о политичкој и економској сарадњи.
„Данас је наша заједничка дужност – отпор глорификацији нацизма. Чврсто супростављање покушајима ревизије исхода Другог светског рата.
Доследна борба са свим облицима и појавама расизма, ксенофобије, агресивног национализма и шовинизма, нагласио је руски лидер.
Говорећи о догађајима из Другог светског рата, Путин је нагласио да су тада наши народи заједнички сломили злочиначку идеологију мизантропије, која је представљала претњу опстанку цивилизацијe:
„И данас је важно да људи у различитим земљама и на различитим континентима чувају сећање на то до каквих стравичних последица могу да доведу убеђеност у властиту изузетност, настојање да се било којим средствима постигну сумњиви геополитички циљеви, занемаривање елементарних начела права и морала.
Мора се све учинити како би се у будућности спречиле сличне трагедије.
Пре седамдесет година наши народи су заједно срушили злочиначку идеологију човекомрзаца која је претила постојању цивилизације.
Данас је важно да људи у разним земљама, на разним континентима памте, до каквих све страшних последица може довести убеђеност у властиту изузетност, покушаји да се не бирајући средства постигну сумњиви геополитички циљеви, потцењивање елементарних норми права и морала.
Потребно је учинити све што је могуће, како би се спречиле сличне трагедије у будућности”, рекао је председник.
Путин је такође изразио захвалност српском народу за брижљиво чување сећања на совјетске војнике, који су се заједно са борцима Народноослободилачке војске Југославије борили за време рата.
Он је нагласио да је на територији бивше Југославије погинуло, било рањено или нестало преко 31000 војника и официра Црвене армије.
Осим тога, око 6000 совјетских грађана борило се против освајача у редовима Народноослободилачке војске Југославије.
![putin_c_p_1_0]()
Путин о „вакцини“ од нацистичког вируса
Аушвиц су ослободили наоружани руски војници. Ако данас желимо да станемо на пут нацизму, рецепт је исти.
Наши народи су заједно срушили злочиначку идеологију човекомрзаца која је претила постојању цивилизације – изјавио је у интервјуу за београдску Политику уочи посете Србији председник РФ Владимир Путин. Руски лидер ће учествовати у свечаностима посвећеним 70-годишњици ослобођења Београда од фашистичких окупатора.
У разговору за Глас Русије директор Културног центра Новог Сада, потпредседник „Треће Србије“ др. Андреј Фајгељ, подсетио је да антифашистички дискурс не губи своју актуалност како за наше земље, тако и за читаву Европу:
„Посета је веома битна. Наши народи су се увек заједно борили за слободу против окупатора. Као што је познато, и Рајевски, лик по којем је написан Толстојев гроф Вронски, оставио је своје кости у Србији у борби против Турака. То је нешто што траје много пре 1944. године, а што се нажалост наставља и након Другог светског рата, јер претње нашој слободи још увек нису престале. Нацистичке трупе из Другог светског рата данас имају своје наследнике широм Европе, не само у Украјини и Балтичким државама, већ и у Хрватској која је чланица ЕУ масе од 100 хиљада људи узвикују нацистички поздрав За дом спремни!
То испуњава језом до костију. Са великом надом гледамо у Русију, једину светску силу која јасно и гласно устаје против нацизма. Очекујем да ће се и остатак света придружити Русији, а нарочито Европа, која је пропатила и добро запамтила ужасе рата. Подсећам да су у Јалти, упркос комунизму, заједнички језик успели да нађу Рузвелт, Черчил и Стаљин. И није ми јасно зашто то није могуће данас када више нема комунизма.”
Владимир Путин такође говори о томе да је „вакцина“ од нацистичког вируса, израђена на Нирнбершком процесу, код неких држава већ престала да делује. Шта према вашем мишљењу треба учинити за израду нове?
Аушвиц нису ослободили правници, нису политичари, нису борци за људска права. Аушвиц су ослободили наоружани руски војници. Ако данас желимо да станемо на пут нацизму, рецепт је исти. Јавна дебата ће нас довести до једне мере, али ако ми нисмо спремни да се против нацизма одлучно боримо, нећемо моћи да га победимо.
Међу земље у којима је вакцина престала да делује Владимир Путин је навео и Украјину. Покретачка снага антиуставног преврата у тој земљи били су националисти и друге радикалне групације – изјавио је Путин. Као се ви односите према дешавањима у Украјини?
Ми са великом стрепњом посматрамо повампирење наследника нациста који су били једни од најактивнијих сарадника у Холокаусту. Њихова обележја, њихове традиције се сада славе, уместо да носе вечну срамоту и то је нешто са чим се и ми на овим крајевима идентификујемо, јер смо страдали од исте злочиначке руке.
О сарадњи са Србијом, испорукама гаса ЕУ и санкцијама против Русије
Србија је увек била и остаће један од кључних партнера Русије на југоистоку Европе. Председник Русије је подсетио да су 2013. године председник Србије Томислав Николић и он потписали међудржавну Декларацију о стратешком партнерству, која је потврдила опште расположење за развој свестране сарадње у свим кључним областима и навео неколико примера успешне сарадње. То је пре свега компанија Нафтна индустрија Србије, која се од губиташког предузећа претворила у главног донатора српског државног буџета, а такође и радови на реконструкцији и модернизацији железничке инфраструктуре Србије уз учешће ОАО Руске железнице.
Руски председник је говорио и о хуманитарној компоненти билатералне сарадње. Стручњаци Руско-српског хуманитарног центра у Нишу последњих година више пута су учествовали у ликвидацији последица ванредних ситуација на Балкану. У мају текуће године, за време великих поплава руски спасиоци су помогли да се евакуишу становници из потопљених региона. Неколико летова авиона Министарства за ванредне ситуације Русије у Србију пребацило је више од 140 тона хуманитарног терета.
Одговарајући на питање о могућим смањењима испорука руског гаса у Европу због задужености Украјине и о перспективама пројекта Јужни ток, председник Путин је подвукао да Русија у потпуности испуњава своје обавезе за испоруке гаса европским потрошачима и да је расположена за даље продубљивање сарадње са ЕУ у сфери енергетике.
Последњих месеци Гаспром убрзаним темпом увећава резерве гаса у европским подземним складиштима, саопштио је он. Ове мере треба да спрече прекиде у транзиту, осигурају комфорније услове за превладавање врхунца потрошње у зимском периоду.
Несумњиво, ми узимамо у обзир ризике везане за кризне појаве у Украјини, изјавио је руски председник. Испоруке у ту земљу у јуну ове године су морале да буду прекинуте, пошто су кијевске власти одбиле да плате за већ испоручени гас. Крајем лета и почетком јесени ове године обављена је серија интензивних консултација у тространом формату Русија-ЕУ-Украјина, у току којих су разматрана узајамно прихватљива разрешења по питању регулисања украјинског дуга за гас и стабилног транзита гаса у Европу. Москва је спремна за наставак конструктивних преговора о овим темама.
Владимир Путин је одговорио на питања о економским санкцијама ЕУ и САД против Русије. Питање о њиховом коначном циљу и року трајања исправније би било поставити лидерима САД и ЕУ, сматра Владимир Путин. Уопште није Русија допринела државном преврату у Украјини, који је довео до актуелне озбиљне унутарполитичке кризе и грађанског раскола.
Путин сматра, да руски партнери треба јасно да схвате да покушаји притиска на Москву путем једностраних, нелегитимних ограничавајућих корака не приближавају регулисање ситуације, већ само отежавају дијалог. О каквој тежњи ка деескалацији ситуације у Украјини може бити речи ако се одлуке о новим пакетима санкција доносе практично истовремено са постизањем договора о напретку мировног процеса? Ако је главна тежња да се изолује наша земља — то је потпуно апсурдан, илузоран циљ. Јасно је да он не може да се реализује, мада, наравно, економском здрављу Европе, па и читавог света, може да буде нанета велика штета.
Што се тиче дужине трајања ограничавајућих мера, то такође зависи од САД и ЕУ. Са своје стране одмерено ћемо прилазити оцени ризика и последица примене санкција и реаговати на њих полазећи од националних интереса.
