Прочитај ми чланакУ последњих десетак дана у Русији је пет губернатора поднело оставке. Четворица су своју оставку објавили на готово исти начин – сазвали су конференцију за новинаре и једноставно саопштили своју одлуку. Они су рекли да су одлуку донели сами, а да ће где год буду радили и даље помагати свом региону.
Медији су приметили да су оставке поднете по „новом сценарију“ — губернатори су сами обавестили јавност, док се раније указ председника једноставно објављивао на сајту Кремља.
Оставке су поднели челници Пермског краја, Бурјатије, Новгородске области, Рјазанске области и Карелије. На њихова места већ су постављени други људи, младе снаге.
Руски председник Владимир Путин је ротацију губернатора назвао „природним процесом“. На сусрету са „одлазећом петорком“ Путин је позитивно оценио њихов рад и изразио наду да ће бивши губернатори својим искуством и знањем помоћи својим наследницима, регионима и целој земљи.
„Знам да сте се максимално потрудили да у тешкој економској ситуацији, посебно у последње две године, достојно прођете кроз те тешкоће и створите услове за ваше наследнике и рад у развоју региона“, рекао је Путин и захвалио се бившим губернаторима за све што су учинили за своје регионе.
Шта стоји иза овог таласа оставки, једно је од главних питања које се ових дана поставља у руској јавности.
Политиколози објашњавају да се просто ради „о смени генерација и новој кадровској политици.
Једни одлазе јер им истиче мандат, другима је време за пензију, али има и оних који су добили ниске оцене за свој рад. У неким регионима, иако богатим ресурсима, губернатори нису успели да драстично покрену економију, у другим областима је било корупције или отворених и јавних конфликата, а власти нису могле да контролишу регионалну елиту или да реше неке горуће социјалне проблеме.
У Русији постоји 85 региона, а Кремљ не успева увек да се бави свим њиховим проблемима, јер има приоритете које мора да решава. Због тога аналитичари сматрају да је добро што је дошло до ротације и што ће у фотеље губернатора који раде по старим, па и застарелим методама, сести млади, перспективни људи, спремни да ефикасно раде, да мењају ствари из корена, да покрену економију, консолидују елиту и ухвате се у коштац са свим проблемима.
Руски медији су приметили да позиције губернатора сада све чешће заузимају млади кадрови, старости од 30 до 40 година, који имају троје или четворо деце, и то је кажу похвално, јер ће се они више бавити социјалним проблемима грађана, решаваће питања која се тичу обданишта, школа, здравства…
Стручњаци сматрају да „време локалних моћника пролази“, а да су регионима потребни нови кадрови.
„Међу губернаторима све је мање моћника који су давно заузели те високе позиције. На њихово место долазе нови, млади људи, нека врста менаџера, који су вољни да решавају проблеме региона, да мењају ствари, да себе дају без задршке. Овде се види тежња Москве да постави губернаторе од поверења, а млади су добар избор зато што осећају обавезу према онима који су их поставили на тако високу функцију, упркос њиховим годинама“, каже за Спутњик професор Московског државног универзитета Андреја Манојло.
Коментаришући одлазећу гарнитуру губернатора, професор оцењује да је међу њима било неефикасних лидера и да је оставка била логичан след догађаја. Конкретно, он је навео пример губернатора Бурјатије Вјачеслава Наговицина.
„Његов рејтинг је био један од најнижих и та оставка се очекивала. Тренутно је у току ’чистка‘ оних који су били неефикасни. Бурјатија је регион који стагнира. Највећи проблем је незадовољство народа, изазвано лошом економском ситуацијом. У таквим ситуацијама, централне власти обично реагују брзо и одлучно. Наговицин је на самом почетку десетогодишњег мандата био прилично ефикасан губернатор, барем је имао жељу да нешто мења, али се потом укључио у систем лобиста у региону и почео је добро да живи, чиме су завршени његови дотадашњи доприноси региону“, навео је Манојло.
Неки аналитичари смену губернатора повезују и са предстојећим председничким изборима у Русији. Према њима, Кремљу је важно да се уочи избора ослободи слабих и конфликтних губернатора, који бацају тамну сенку на власт у целини, мада има и оних који сматрају да не би требало тражити директну везу између председничких избора и њихових оставки.
„Пред председничке изборе, федерална власт је заинтересована да у регионима буду способни лидери, који ће бити локомотиве и који неће негативно утицати на рејтинг власти“, каже за Спутњик Јевгениј Минченко, директор Међународног института политичке експертизе.
Политиколог позитивно оцењује праксу да се губернатори повлаче или смењују са функције ако резултати изостану. Као пример он је навео бившег губернатора Новгородске области Сергеја Митина.
„Не могу рећи да је он радио све лоше. Постојао је одређени баланс. Можда је негативних ствари било мало више. Треба се сетити да је он направио чистку и решио проблем криминала у региону, који му је оставио његов претходник. Дакле, имао је и плусева и минусева. Међутим, сада има низак рејтинг због застоја у економији. Зато, уступи пут младима! Сада долазе људи од 35 до 45 година, млади и енергични, а при том са довољно великим и разноврсним искуствима и њима би требало пружити шансу“, каже Минченко.
Губернатор Рјазанске области Олег Коваљов је четврти губернатор који је поднео оставку. Регион у последњих девет година није постигао никакав напредак и то је био разлог оставке, сматра лидер покрета „Нова Русија“ и директор Института актуелне економије Никита Исајев.
„По мом мишљењу, Коваљов је поштено признао да је са 68 година живота веома тешко и прилично проблематично обављати дужност губернатора и испуњавати све обавезе. Тим пре што је тај регион прилично близу Москве и увек је на оку. Рјазанска област није направила никакве помаке, а губернатор се поноси тиме што спава ’мртвим сном‘. Али, ту није ништа за понос. Није за понос то што је тамо било мирно и што није било протеста. Вероватно тиме може да се хвали пред председничком администрацијом, али не и пред грађанима који виде какав им је стандард живота и који виде губернатора, који има скоро 70 година и управља регионом“, рекао је Исајев за Спутњик.
