Прочитај ми чланак

ПУТИНОВА ТУЖИТЕЉКА: Србија је прва земља коју ћу посетити, моји преци су Срби

0

Посланик Државне думе Наталија Поклонска, која је под америчким санкцијама од 2014. године као кримски јавни тужилац, позвала америчког председника Доналда Трампа да посети Крим. Она, преносе РИА Новости, поручује да ће њено прво службено путовање у иностранство, бити Србија јер је то земља њених предака

У Сједињеним Државама 29. јануара ће се објавити такозвани извештај Кремља – верује се да су на списку особе блиске руском руководству, а које би могле бити предмет нових рестриктивних мера од стране Вашингтона. Документ је проглашен у складу са законом који је потписао председник САД Доналд Трамп пре шест месеци, што подразумева ширење низа секторских санкција против руске економије.

Посланик Државне думе Наталија Поклонска, која је под америчким санкцијама од 2014. године као кримски јавни тужилац, говорила је како су ове мере утицале на њен живот, те је позвала америчког председника Доналда Трампа да посети Крим, преносе РИА Новости.

Наталија Владимировна, да ли имате непријатности због санкција?

– Санкције схватам само као позитивну оцену свог рада у корист Домовине. Забраните када се плашите. Али уосталом, апсолутно се не плашимо, већ једноставно бранимо нашу Домовину. Ова кратковида и срамна реакција наших страних партнера само их ограничава.

На пример, ако би ме господин Доналд Трамп желео позвати на пословни ручак, он то неће моћи учинити због сопствених санкција. Ја сам задовољна са јутарњом кафом са председничким кандидатом Ксенијом Собчак. И ја, за разлику од америчког председника, позивам га на сунчани руски Крим. Сигурност председника Трампа гарантује ПВО комплекс С-400 „Триумф“.

САД поново говоре о „окупацији“ Крима, на основу става украјинских власти. Да ли је могуће променити стање ствари и уверити их у законитост избора Кримљана?

– Не треба никога убеђивати. Крим је Русија. Они су свесни тога. Садашње вођство Украјине је катастрофа за земљу. Они су дошли на власт државним ударом, оружјем, остварујући циљ наведеног задатка, подстицањем непријатељстава између братских народа Русије и Украјине. И многи други су проузроковали штету у Украјини.
Због тога морају одговарати за све злочине пред украјинским народом. Прво Одеса, Донбас, Кијев и други градови.

И када побегну далеко преко океана и мора, западни јарам ће нестати над Украјином, све ће лећи на своје.

Ако постоји могућност за службено путовање у иностранство, која ће земља бити прва на Вашој листи?

– Србија. Зато што су неки од мојих предака из Србије.

Да ли Вам се обраћају странци са намером да посете Крим? Да ли Вам пишу писма?

– Да, пишу и долазе. Често се сусрећемо са политичарима из Француске. Дакле, друга земља у коју бих отишла је Француска. Врло пријатни људи и односе се према нама са поштовањем, посебно због избора Кримљана. Мислим на оне политичаре и представнике са којима се сусрећем. То су Тиери Мариани, Марион Маршал Ле Пен, Пјер Малиновски и други. То су људи са којима је пријатно сусрести се. Такође, постоји њихова жеља да дођу код нас.

Као што сам малопре поменула Србију. На пример, обратили су ми се представници политичког покрета „Двери“, у подршци нашем ставу против филма Алексеја Учитеља и изражавањем поштовања нашем светом цару Николају ИИ. И друге земље су такође позване на разне догађаје.

– Санкције су, између осталог, осмишљене да спрече рад западних компанија на територији полуострва. Неко проналази рупе у санкцијама и сарађује са Кримом преко повезаних структура, а неко још увек избегава било какве контакте. Како можете да процените позицију западних компанија које се плаше пословања са Кримом због санкција?

– Позиција која зависи од политичких амбиција руководства тих земаља. То јест, одсуство слободе о којој западне силе говоре.

– Упркос поновљеним позивима и отворености, међународне посматрачке мисије и посматрачи одбијају да долазе на Крим. По Вашем мишљењу, зашто заобилазе полуострво?

– Зато што не желе да се стављају у неугодан положај. На крају крајева, чињеница да данас говоре о наводним повредама људских права на Криму је апсолутно нетачно. Када то виде сопственим очима, постаће им сасвим некрекетно и нетачно да говоре о очигледно апсурдним стварима које не одговарају стварности.

39 коментара “ПУТИНОВА ТУЖИТЕЉКА: Србија је прва земља коју ћу посетити, моји преци су Срби

  1. Ћирко каже:

    Јес Сиднеј, оће то!:))

  2. 50 pera каже:

    Može Ona šta poželi ali Tramp, jadničak , ništa.

  3. Bosko za EU каже:

    Dobra prilika da je izrucimo Ukrajini gde ce imati pravedno sudjenje za zlocine koje je pocinila.

    1. Zelimir каже:

      Ciganima da je izrucimo, nikada!!! Ona ce biti docekana i tretirana kao Srbkinja i sestra.

    2. Нада каже:

      За које злочине? За то што је Рускиња, што је родољуб, што је лепа и паметна? Такви као ти то не опраштају!

    3. Bosko za EU каже:

      Doticna se nalazi na listi zlikovaca koji su pod sankcijama slobodnog sveta.Kao takva ne moze biti primljena u Srbiji koja je kandidat za clanstvo u Evropskoj porodici naroda, vec je treba izruciti Ukrajini gde najbolje znaju njena krvava dela.

    4. brane121 каже:

      koja krvava dela??? Iz koje si ti ludare pobegao???

    5. Bosko za EU каже:

      O tome ce sud odluciti, medjunarodni ili Ukrajinski.

    6. brane121 каже:

      OK. .posle oslobađajuce presude Gotovini,Haradinaju,Oricu i posle 12 godina držanja Seselja u „pritvoru“…da li ti stvarno veruješ u taj sud???

    7. Риле каже:

      Ти, дотични, си исто тако на листи зликоваца…али нећеш уопште бити предат ниједном суду…резервисао си себи један будак и свећу за рудник.

    8. Ћирко каже:

      Ченгеле и кугла приде.

  4. EUngoInformer2 каже:

    Slučaj Ovčara: 14 godina čekanja pravde

    Novom pravnosnažnom presudom za zločin na vukovarskoj Ovčari, posle 14 godina okončan je prvi predmet za ratne zločine pokrenut pred specijalizovanim većima u Srbiji. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da suđenje u ovom predmetu predstavlja jedan od najboljih pokazatelja nedoraslosti institucija Srbije da se uhvate u koštac sa obavezom da zločinima iz prošlosti pristupe odgovorno i posvećeno.

    Prva optužnica za zločin na Ovčari podignuta je 2003. godine, a do danas je pred domaćim pravosuđem optuženo ukupno 24 pojedinca. Svi su oni optuženi da su 20. i 21. novembra 1991. godine, kao pripadnici Teritorijalne odbrane Vukovara i dobrovoljačke jedinice „Leva supoderica” (obe u sastavu tadašnje Jugoslovenske narodne armije – JNA), na poljoprivrednom dobru Ovčara u Vukovaru streljali 200 ratnih zarobljenika iz vukovarske bolnice, koje su prethodno telesno povređivali i prema njima nečovečno postupali. Suđenje je počelo u martu 2004. godine. Prva prvostepena presuda, doneta krajem 2005. godine, ukinuta je, pa je u ponovljenom suđenju doneta nova prvostepena presuda 2009. godine. Apelacioni sud je 2010. godine pravnosnažno okončao postupak i deo optuženih osudio na kazne zatvora u rasponu od 5 do 20 godina, a petoricu je oslobodio. Vrhovni kasacioni sud ukinuo je 2014. godine pravnosnažnu presudu i predmet vratio Apelacionom sudu na ponovno odlučivanje.

    Poslednjom pravnosnažnom presudom Apelacionog suda, donetom 24. novembra 2017. godine (o kojoj je javnost obaveštena 12. januara 2018. godine), potvrđena je prvostepena presuda u odnosu na optužene Miroljuba Vujovića, Stanka Vujanovića, Predraga Milojevića (20 godina) i Gorana Mugošu (5 godina); Miroslavu Đankoviću i Ivanu Atanasijeviću kazna je smanjena sa 20 na po 15 godina zatvora, a Saši Radaku na pet godina zatvora. Nadi Kalabi pooštrena je kazna sa devet na 11 godina. Oslobođeni su Milan Vojnović, Jovica Perić, Milan Lančužanin i Predrag Dragović, koji su prvostepeno bili osuđeni na 15, 13, šest i pet godina zatvora. Đorđe Šošić je tokom postupka pred Apelacionim sudom preminuo.

    Slučaj Ovčara obeležilo je 14-godišnje trajanje postupka, koji je obuhvatio samo direktne izvršioce uprkos jasnim pokazateljima umešanosti komandnog kadra JNA, kao i nesavesnost i površnost u radu suda.

    Dugotrajnosti suđenja doprinelo je prvo i jedino ukidanje pravnosnažne presude u nekom predmetu ratnih zločina u Srbiji. Razlog ukidanja bila je odluka Ustavnog suda kojom je utvrđeno da je optuženima povređeno pravo na pravično suđenje, jer je veću Apelacionog suda koje je donelo pravnosnažnu presudu predsedavao sudija koji je u prvostepenom postupku imao višestruke procesne uloge, pa je postojala sumnja u njegovu pristrasnost.

    Iako su tokom suđenja visokim oficirima JNA Miletu Mrkšiću (osuđen na 20 godina zatvora) i Veselinu Šljivančaninu (10 godina zatvora) pred MKSJ i u procesima u Srbiji utvrđene činjenice koje ukazuju da za ovaj zločin postoji odgovornost JNA, van domašaja pravde ostali su svi oni oficiri te vojske koji su 20. novembra 1991. godine učestvovali u zarobljavanju Hrvata iz Vukovarske bolnice, njihovom prebacivanju na poljoprivredno dobro Ovčara, a zatim omogućili njihovo mučenje i, konačno, prepustili 200 civila i ratnih zarobljenika pripadnicima Teritorijalne odbrane i drugih jedinica koji su ih potom ubili.

    Na kraju, Apelacioni sud je u ovom predmetu primenio drugačiji kriterijum koji je omogućio oslobađanje optuženih na osnovu istih dokaza i istih zakonskih odredbi po kojima su prethodno bili osuđeni. Sud u saopštenju povodom presude navodi da je ranija osuđujuća presuda u pogledu odgovornosti za četvoricu osuđenih (Perić, Vojnović, Lančužanin,Dragović) i donekle za još dvojicu (Radak, Đanković) doneta na osnovu „relativno malo” dokaza, jer su se zaključci u nekim situacijama zasnivali na iskazima jednog svedoka saradnika. Sada Apelacioni sud primenjuje drugačiji kriterijum, po kojem se zaključci u presudi mogu zasnivati samo ako su izvedeni na osnovu iskaza oba svedoka saradnika ili ako bi iskaz jednog od njih dvojice bio potkrepljen drugim dokazima, što je dovelo do oslobađajuće presude za četvoricu osuđenih i drastičnog smanjenja kazne za još dvojicu.

    Konačni epilog suđenja za zločin na Ovčari u ovom i u drugim predmetima pred domaćim pravosuđem je poražavajući: od ukupno 24 optužena, pravnosnažno je osuđeno samo njih 11; dva optužena su preminula, dvojica su dobila status svedoka saradnika, a njih devet je pravnosnažno oslobođeno od optužbi. Za sve ovo vreme porodice žrtava javno su izražavale nezadovoljstvo zbog trajanja i toka suđenja, a mnogi članovi porodica nisu ni doživeli njegovo okončanje.

    Tako je pravda tek delimično zadovoljena, a nakon 14 godina dugog i iscrpljujućeg procesa nisu ispunjena očekivanja porodica žrtava da znaju punu istinu o stradanju svojih najbližih rođaka i da odgovorni za ta nedela budu adekvatno kažnjeni. Kao paradigmatičan primer suđenja za ratne zločine u Srbiji, predmet Ovčara slikovito prikazuje veoma limitirane domete pravde za žrtve u Srbiji. FHP zbog toga poziva nadležne organe Srbije da odgovorno i posvećeno pristupe svojoj obavezi krivičnog gonjenja odgovornih za ova najteža krivična dela. FHP naglašava da razrešavanje nasleđa oružanih sukoba 1990-ih nije tek jedna od obaveza Srbije u procesu pristupanja EU, već njena civilizacijska potreba, kao i preduslov pomirenja u regionu i izgradnje modernog evropskog društva.

    1. Simerijanac каже:

      Данас је крепала Наташа Кандић, но то је небитна вијест.

      Означен си, а ти господине Златановићу поведи рачунима о овом усташи EUngoInformer2-у који непрестано спамује и тако деградира квалитет овог часног портала.

    2. milovan каже:

      Која си ти смрдибуба, ђаво те однео!

    3. Simerijanac каже:

      Само га означи.
      Овдје је тема о овој љепотици Наталији а он о оном габору кандићки.
      Первертит, воли наказе и ругобе.

Коментари су затворени.