Прочитај ми чланак( Astronomski magazin )
Као и скоро све друге друге велике идеје тако и манипулисање са рачунањем времена у појединим периодима годне измишљено је још у античко доба. Током лета неке државе старог доба су једноставно продужавале трајање часа. Римљани су имали и посебан водени часовник са различитим скалама за различите месеце током година.
У модерно доба први који је сугерисао да се лети устаје раније био је Бенџамин Френклин (Benjamin Franklin, 1706 – 1790, амерички научник, политичар, проналазач и један од твораца чувене америчке Декларације о независности), у време док је, као амерички изасланик, живео у Паризу. У једном писму из 1784. уредницима листа Journal of Paris, он саветује Парижанима да штеде свеће устајући раније како би што више користили сунчево светло. Чланак је, међутим, имао шаљиви карактер па није сасвим јасно колико је Френклин био озбиљан у својој сугестији.Нешто касније, 1895, новозеландски етномолог и астроном Џорџ Вернон Хадсон (George Vernon Hudson, 1867-1946) предлагао је да се током лета чак два сата унапред померају часовници.
Следећи у низу оних који су се залагали за рано устајање померањем казаљке на сату, био је британски градитељ Виљам Вилит (William Willett, 1856-1915), љубитељ боравка у природи и страствени играч голфа кога је посебно иритирало када је поподневне шетње морао да прекида због падања мрака. Једно летње јутро 1905-те, док је уживао у јутарњем јахању пред доручак, схватио је да јако мало људи ужива у, како је сматрао, најлепшем делу летњег дана и тако је добио идеју да би померањем казаљке сата унапред, омогућило свима да уживају у сјајним и прелепим јутрима. Сем тога, вечерње шетње (и остали послови) вршиле би се задана.
Годинама је Вилит настојао да убеди остатак Британаца у преимућства летњег рачунања времена, али реализацију своје идеје није доживео. Умро је 4. марта 1915.
Ускоро, међутим, из сасвим других побуда, летње рачунање времена је уведено и то прво у Немачкој, 30. априла 1916. Само месец дана касније слично је учинила и Велика Британија, а затим и многе друге земље. Русија следеће године, а САД 1918.
Било је то доба када је беснео Први светски рат и када су земље новим рачунањем времена током лета намеравале да енергетске ресурсе што више сачувају за потребе ратовања.
Али у САД, након што се рат завршио, под притиском фармера укида се летње време и амерички председник Вудро Вилсон изјављује да се земља поново враћа „Божјем времену“.
Није ни чудо, летење време се толико аљкаво и дезорганизовано примењивало свуда где је било уведено да је било комичних, али и трагичних ситуација. У Француској један воз се сударио јер је занемарена одлука о друкчијем рачунању времена током лета и том приликом два лица су погинула, а више њих је повређено.
Али чим је избио други светски рат, на обе ратне стране летње време је на снази како би се сачували енергетски ресурси. У САД, само 40 дана након што су Јапанци избомбардовали Перл Харбур, законом је уведено летње време – током целе године.
Када се и тај рат завршио, настао је прави хаос око рачунања времена – бар што се тиче Америке. Свака локална управа у свакој америчкој држави уређивала је летње време према свом нахођењу, па се тако десило да је у Ајови једно време на снази било чак 23 различита начина преласка на летње, односно на зимско рачунање времена. А у западној Вирџинији на једној аутобуској линији од педесетак километара путници су чак седам пута морали да померају казаљке на својим часовницима да би их ускладили са прописаним тачним временом. Није чудо што су транспортни, али и многи други губици били милионски.
Идеја је да се што више искористи дневно светло и тако омогуће пратећи економски ефекти: уштеда енергије (јер се мање користи вештачко светло), ефикаснији радни дан (јер је обданица дужа после подне, те се вечерње активности обављају при светлу Сунца, а и ђаци се после подне враћају кући за дана) итд. Летње рачунање време одговара више онима који велик део дана проводе напољу, затим туризмоло-зима, продавцима у малопродаји итд.
Земље западне Еворпе уводе летње време седамдесетих година, да би се тај обичај затим 1996. проширио на целу Европску унију. Шест година касније, 2002. Унија доноси тачну процедуру, тј. датуме преласка на летње и затим на зимско време. За 2007. било је планирано опште сагледавање ефеката летњег рачунање времена и евентуална ревизија, али до сада до ревизије није дошло.
Код нас је летење време почело да се рачуна 27. марта 1983. година на основу одлуке Владе тадашње Југославије.
На летње време се прелазило крајем марта, а оно се завршавало септембра месеца. Касније се о летњем времену доноси закон, који је потом сасвим прилагођен прописима о летњем времену Европске уније.
Да додамо на крају да у САД летење време не примењују Аризона и Хаваји, а у Европи Исланд. 2011. Русија је донела одлуку да убудуће не прелази на летње време.
Што се осталих земаља тиче, у глобалу влада шаренило, али оно је сасвим оправдано јер позитивни економски ефекти летњег времена се уочавају само у земљама на умереним географским ширинама. У екваторијалним земљама обданица и ноћ трају углавном једнако те се померањем казаљки на сату ништа не добија.
Слично је и са земљама крајњег севера, односно југа. У поларним подручјима обданица и ноћ трају месецима те никакво манипулисање ранијим или каснијим устајањем не производи никакве резултате.
