Прочитај ми чланакВојни аналитичар Александар Радић оценио је да је после одлуке Црне Горе да уђе у НАТО, војна неутралност Србије стављена под знак питања и да је неопходно отварање дебате о томе који је максимум сарадње с тим савезом чије ће чланице окруживати Србију, јер ће у супротном Србија губити релевантност и кредибилитет међу земљама у региону.
Радић је рекао да да је Резолуција Скупштине Србије о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије из децембра 2007. године у којој је наведена војна неутралност, била „дневно-политичка импровизација која је била производ специфичног погледа тадашњх власти на стање у региону“.
„Међутим, временом је постала нека врста тега на нози српске спољне и безбедносне политици јер је створен на бази тог концепта један систем вредности који је неодржив. Ми смо у окружењу НАТО и озбиљно је питање одговорност Србије за народ у целини – јер ће Црна Гора бити чланица НАТО, БиХ у којој је РС која је исто на путу ка НАТО. У таквој ситуацији, покушај да се зарад политичких поена избегне врућа, високоризична тема односа са НАТО може да се препозна као механизам који наноси штету јер губимо релевантност у региону јер земље које јесу у НАТО стварају попречне везе које Србија не може“, објаснио је он.
Радић је навео да се Србија нашла измедју чекића и наковња, „унутар сложених односа Запада и Русије и да у овом тренутку дословно, служи за дневно-политичке игре“.
„Све то ствара нездраву атмосферу која би се прекинула отвореним дијалогом о томе који је максимум сарадње Србије са НАТО – да ли је то заиста учешће у Партнерству за мир. Понашамо се као најбољи савезници НАТО – учествујемо у мировним мисијама у јединицама у саставу јединица НАТО, а да притом не причамо о НАТО, јер ако поменете то онда је тај плаћеник и НАТО лобиста. Морамо да имамо озбиљну јавну расправу да ли можемо остати војно неутрална земља јер се дистанцирамо од Срба у околним државама“, оценио је Радић.
Војна неутралност је препрека на путу ка ЕУ, оцењује он и додаје да је улазак у НАТО никад изречени захтев.
Он као аргумент у прилог својој тези наводи и то да се, у акционом плану Црне Горе за приступање НАТО, велики део конкретних одредница које је НАТО поставио односе на приближавање Европској унији.
